U vremenu kada brakovi često pucaju na prvim preprekama, priča Albanke Klodijane i njenog supruga Duška Maraša iz Srbije može poslužiti kao lekcija – o istrajnosti, ljubavi bez granica, i veri da prava osećanja prevazilaze godine, religiju i kulturološke razlike.
NAJCITANIJA VIJEST
Sramotan snimak iz Ustanove Pazarić: Muškarac maltretira stariju osobu u sanitetskom vozilu
Njih dvoje već 11 godina dele zajednički život u selu Goševo na Goliji, planinskom kraju poznatom po surovim zimama i teškim uslovima za život. Imaju pet ćerki, a njihova svakodnevica je sve samo ne laka – najbliža škola je više od 13 kilometara udaljena, u jednom pravcu. Ipak, njihova lica su nasmejana, a porodična atmosfera ispunjena toplinom i zajedništvom.
Klodijana, mlada Albanka, zaljubila se u Srbina i odlučila da svoj život iz korena promeni. Njihova ljubavna priča počela je u Albaniji, na nesvakidašnji način, i od tada ne prestaje da inspiriše.
“Kuma je došla u moje selo da me poseti sa svojim kumom i tako smo se upoznali 6. marta 2013, a uzeli smo se 28. aprila iste godine. Tada sam imala 15 godina, a Duško 37. Danas je veoma teško naći osobu sa kojom ćeš deliti i dobro i zlo, sa kojom ćeš osnovati porodicu” – ispričala je Klodijana.
Ono što žene u Srbiji mogu naučiti od nje jeste da ljubav ne pita za brojke ni za poreklo – već za spremnost da se gradi i neguje.
Uprkos razlikama u godinama, jeziku i veri, Klodijana nije dozvolila da je strah parališe. Naprotiv, izabrala je ljubav i prihvatila izazov života u nepoznatoj sredini.
“Ja sam katolkinja iz Albanije, plašila sam se kako će sve izgledati kada dođem u Srbiju. Bilo je u početku povuci – potegni, nisam razumela ni jezik, sve mi je bilo novo. Ali, eto, izgleda da je Bog umešao prste i sve je ispalo kako treba. Mi smo već 11 godina zajedno i uvek smo tu jedno za drugo.”
Njihovo zajedništvo i snaga ogleda se i u svakodnevnim borbama. Pet ćerki rastu uz ljubav, podršku i požrtvovanje roditelja koji, i pored skromnih uslova, ne odustaju od ideje da im obezbede bolji život.
“Najstarija ćerka ima 10 godina, a najmlađa godinu i po dana. Snalazimo se kako znamo” – kaže kroz osmeh Klodijana.
Srpske žene iz njene priče mogu izvući i jednu važnu pouku – brak nije stvar luksuza, već odnosa. Kada postoji ljubav i međusobno poštovanje, nema te oskudice koja može da ugrozi porodičnu sreću.
“Znala sam sve, ali ako smo mi dobri ljudi, sve će da se sredi. Džabe ako imaš sve, a nemaš ljubav. Ako nema sloge u porodici, sve drugo ne vredi.”
Klodijana je takođe imala sreću da bude prihvaćena kao deo porodice. Za ljubav je ostavila sve poznato, a u zamenu dobila toplinu doma koji je postao njen.
“Moje zaove, to ne mogu nikad da zaboravim, plakale su od sreće kada sam došla. Gledale su me ne kao snaju, već kao svoje dete, a i stvarno sam bila devojčica. Kada sam se prvi put porodila, bila sam mlada i neiskusna, mnogo su mi se našle, pomagale i izlazile u susret.”
Zajedničkim snagama, grade svoj dom i budućnost.
“Uglavnom sam kod kuće sa decom, koliko mogu pomažem mužu oko radova u polju. Duško se bavi poljoprivredom, radio je i sa drvima, gde god ga ko pozove, ide da pomaže.”
Njihov dom nije uvek bio komforan. Do skoro su živeli u staroj kući bez osnovnih uslova za život.
“Nažalost, njih nisam upoznala. Ta kuća je u trošnom stanju, vrlo stara, ali zajedno smo se borili. Odlučili smo da gradimo nešto svoje. Moja Radica, zaovina ćerka, prijavila nas je u Humanitarnu organizaciju ‘Srbi za Srbe’. Verovala sam da će nam dobri ljudi pomoći, a onda se u sve uključila i naša draga Dragana Mirković. Mi smo uspeli da sazidamo do druge ploče, a onda je stigla pevačica i puno nam pomogla sa prijateljima i za sedam meseci je sve završeno.”
Lekcija za kraj?
Klodijana nas podseća da brak nije destinacija, već zajednički put – kroz sneg, vetar, siromaštvo, i radost. Njena priča pokazuje da se ljubav ne meri godinama, materijalnim bogatstvom ili nacionalnošću, već spremnošću da se svakodnevno ulaže u ono „mi“, umesto „ja“.
Srpske žene mogu naučiti od nje kako se gradi porodica sa ljubavlju, snagom, jednostavnošću – i mnogo, mnogo srca.
(Telegraf.rs)
