Najstarija žrtva imala je 77 godina, a najmlađa samo pet!!
Danas se navršava tačno godinu dana od tragedija koja je potresla Srbiju, kada je 1. novembra 2024. godine u11 sati i 52minutapala betonska nadstrešnica teška nekoliko tona na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 prolaznika, među kojima je bilo i dvoje dece. Tog dana cela Srbija je utihnula, a prizori užasa zauvek su ostali urezani u sećanje.
U trenutku su ugašeni životi, porodice zavijene u crno, a cela država zanemela je od bola. Tragediju kakvu Srbija ne pamti preživela je samo mlada majka Teodora M. (24) koju su spasioci izvukli teško povređenu ispod tona i tona betona. .
Danas, godinu dana kasnije, tuga za poginulima nije manja, a sećanje na njih ne bledi!
NAJČITANIJA VIJEST:
Imena i prezimena onih koje nikada nećemo zaboraviti
Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva,
Mileva Karanović (1948) iz Kaća,
Vukašin Raković (1955) iz Bukovca,
Goranka Raca (1966) iz Novog Sada,
Đorđe Firić (1971) iz Kovilja,
Vasko Sazdovski (1979) iz Severne Makedonije,
Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća,
Stefan Hrka (1997) iz Beograda,
Anja Radonjić (2001) iz Paraćina,
Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove,
Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina,
Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva,
Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva,
Milica Adamović (2008) iz Kaća,
Valentina Firić (2014) iz Kovilja,
Sara Firić (2018) iz Kovilja.
“Anđeli moji, počivajte u miru!”
Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove i Miloš Milosavljević Kivi (21) iz Knićanina kod Zrenjanina pre nesreće su išli na proslavu njegovog rođendana. Miloš je bio mladi fudbaler, a pre proslave rođendana, trebalo je da odigra utakmicu u svom klubu u Knićaninu.
– Na Železničkoj stanici, u petak, čekao je devojku Anđelu Ruman (20) iz Stare Pazove. Milošu je 31. oktobra bio rođendan, a slavlje je trebalo da se sutradan održi na stadionu. Umesto proslave rođendana, u klubu i selu muk i neverica. Do poslednjeg trenutka, svi smo se nadali da je povređen, da je u bolnici i da se zato ne javlja na telefon. Miloš je iza sebe ostavio starije sestre Natašu i Milicu, i njihove roditelje Oliveru i Gorana – ispričao je za “Kurir” Milan Ićić, Milošev brat od ujaka.
Inale, Anđela bila trudna, Miloš i ona su planirali da lepe vesti saopšte nekoliko dana kasnije, na planiranom porodičnom ručku.
Sa dedom krenule na put, porodica neutešna
Devojčice Tina (9) i Sara (5) krenule su sa dekomĐorđem Firićem, koji je takođe stradao, kada su čekale voz. Od tog momenta, svi su u suzama čekali ispred novosadskog Urgentnog centra iščekujući vesti o Sari i Tini, nažalost, tri puta u toku tog stravičnog 1. novembra, zavijeni su u crno.
– Obe su poginule, nema ih – kratko je izustio drugi deka iz Loznice, Branko Matić, koji ih je tog dana sa nestrpljenjem čekao da dođu kod njega na drugi dan krsne slave Sveti Luka. Čekao ih i nije ih dočekao.
– Đorđe je od bivše snajke preuzeo dve unuke sa kojima je trebalo da uživa za vikend i da proslave slavu, međutim sve se u trenutku srušilo. Đorđa je zatrpala ruševina… A devojčice su spasioci uspeli da izvuku. Ovo je tragedija kako za porodicu tako i za celu Srbiju.
“Koliko je mladosti otišlo za tren!”
Porodica je Milicu Adamović(16) iz Kaća, jednu od troje nastradalih iz ovog mesta, prepoznala po rancu.
– Pitao sam oca Milice koji ranac je nosila. Rekao je roze i pokazao mi ga je, znao sam da je ona. Oko 11 sati se čula sa majkom, a u 11.30 sa bratom. Dogovarali su se da gledaju utakmicu, ali je nisu odgledali – naveo je njen rođak.
– Bože, koliko je samo mladosti otišlo za tren. Još jedna devojčica nastradala je prerano, počivaj u miru lepotice – bile su kratke poruke upućene lepoj Milici ispod čega su se ređali potresni komentari o još jednom izgubljenom nevinom životu.
Sela na klupicu da se odmori…
Mileva Karanović (75) iz Kaća je sela na klupici ispred Železničke stanice kada je došlo do tragedije. Poznanici kažu da je Mileva nešto pre toga imala povredu noge, zbog čega je kobnog dana išla kod lekara.
– Imala je gips i tog dana su joj ga skinuli, posle čega je krenula nazad kući. Verovatno je zato sela na tu prokletu klupu, jer nije mogla da stoji. Čuli smo da ju je sin prepoznao po ruci – ispričali su poznanici.
“Nikada nije sedela ispod te nadstrešnice, prokleta sudbina!”
Sanja Arbutina Ćirić (35) iz Kaća poginula je u nezapamćenoj tragediji u Novom Sadu, dok je njen suprug podelio potresne reči koje kidaju dušu.
– Sanja je tada otišla do cvetne pijace u Novom Sadu kako bi kupila cveće, zvao sam je triput, nije se javljala. Mislio sam da ne čuje telefon i da će me pozvati kad vidi propuštene pozive. Razmišljao sam zašto se ne javlja. Vikao sam po kući, a ne mogu da objasnim zašto. Seo sam u kola i otišao do Novog Sada… Izgubio sam Sanju, moju ljubav, moj ceo svet – ispričao je suprug Nikola Ćirić.
“Oprosti nam što nismo znali da te šaljemo u smrt!”
Srbija se tada oprostila i od mladog Nemanje Komara (17), koji je poginuo u tragediji.
“Oprosti nam, nismo znali da te šaljemo u smrt”, potresne reči napisane ispod Nemanjine fotografije dirnule su kako njegove bližnje, tako i Novi Sad i čitavu Srbiju, dok se jedna objava posebno istakla u moru drugih, a pisana je rukom majke Nemanjinog vršnjaka, čije je druženje prekinula Nemanjina smrt.
– Počivaj u miru, nevini dečače. Dečak koji je tragično nastradao je školski drug moga sina. Pišem ovo sa punim očima suza i pitam se, zašto i kada će prestati stradanja nevinih ljudi – napisala je ova žena pogođena tragedijom.
Njegov lik oslikan je na zidu sportske hale Osnovne škole “Alekse Šantić” koju je pohađao. Mural je uradio ruski umetnik Andrej Kolosov po želji njegovih drugova i rođaka.
Iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece
Među poginulima je i Vasko Sazdovski (45), naučnik iz Severne Makedonije, koji je radio na Institutu “Biosen” u Novom Sadu, gde se istražuju i razvijaju informacione tehnologije za poljoprivredu. Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.
– Sazdovski je radio u Centru za senzorske tehnologije. Zaposlio se u vodećoj evropskoj instituciji kao iskusan naučnik. Imao je prethodno naučnu karijeru – rekao je direktor Instituta Vladimir Crnojević.
“Draga Gogo, kakva je ovo sudbina!?”
Prijateljica preminule Goranke Race (58) podelila je potresne reči nakon saznanja o tragičnoj pogibiji.
– Upravo sam saznala da je jedna od poginulih u Novom Sadu moja prijateljica Goranka Goga Raca. Draga Goga, kakva je ovo sudbina? Nadam se da je tvoja duša našla mir. Zahvaljujući tebi sam otkrila homeopatíju i večno ću ti biti zahvalna za taj dar – napisala je Gogina prijateljica opraštajući se od nje.
Preminuo u 78. godini
Među žrtavama se našao i Đuro Švonja (78) iz Stepanovića, koji je pored Nemanje Komare (17) druga žrtva iz ovoga mesta.
Đuro je bio najstarija žrtva pada nadstrešnice, a njegov sin je ispričao za medije da je Švonja napokon bio izvadio sve papire za operaciju kuka i da se radovao povratku kući.
– Preživeo je rat! Toliko je bio zdrav da je mogao 100 godina da živi, a život je izgubio na ovaj način – rekao je sin Đure Švonje.
Među preminulima je i mladi Stefan Hrka
Stefan Hrka (27) se bavio građevinom, a kako je ispričala njegova majka, zbog posla je započeo život u drugom gradu.
– Stefan je tog dana pratio devojku na stanici ili ju je čekao – rekla je njegova majka Dijana Hrka.
Četvoro dece, osmoro unuka
Vukašin Raković je bio otac četvoro dece i imao je osmoro unuka. Kako je rekla ćerka Ivana (40), njen otac je kobnog 1. novembra 2024. godine bio na putu za Kać.
– Mog brata su zvali, ali mene nisu obavestili. Sedeo je na klupi, nije imao telefon. Imao je dve operacije, nosio je kanilu i nije mogao da priča. Ali se kretao – rekla je Ivana i dodala da je njena majka jako teško podnela ove teške vesti.
Studirala kineski i trenirala košarku
Anja Radonjić iz Paraćina, jedna je od tri osobe koje su iz ruševina nadstrešnica izvučeni živi. Posle 17 dana borbe za život podlegla je teškim povredama.
NAJČITANIJA VIJEST:
Anja je bila studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, studirala je kineski jezik.
Kobnog dana čekao prevoz da se vrati kući
Vukašin Crnčevićje izvučen živ iz ruševina nadstrešnice, a povredama je podlegao na Vojno-medicinskoj akademiji posle četiri meseca i 20 dana. Pohađao je Ekonomsku školu “Svetozar Miletić”.
Kobnog dana je čekao je prevoz da bi se vratio kući.
Ponovo potvrđena optužnica VJT u Beogradu u vezi sa padom nadstrešnice
Odlukom Višeg suda u Beogradu ponovo je potvrđena optužnica Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podignuta protiv menadžera Infrastrukture Železnice Srbije i dvoje članova Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu.
Dan žalosti
Inače, Vlada Srbije donela je Odluku kojom se 1. novembar proglašava Danom žalostipovodom godišnjice smrti i stradanja građana zbog urušavanja konstrukcije Železničke stanice u Novim Sadu.
– Zakonom o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije uređuju se uslovi i način obeležavanja dana žalosti na teritoriji Republike Srbije, obaveze državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih ustanova i javnih preduzeća koje oni osnivaju, organizacija kojima je zakonom povereno vršenje poslova državne uprave kao upravnih ovlašćenja, obaveze drugih pravnih i fizičkih lica, kao i sankcije za nepoštovanje utvrđenih obaveza u pogledu obeležavanja dana žalosti – navodi se u Odluci Vlade.
Kurir.rs
