Često uzimanje analgetika “na svoju ruku” može izazvati zavisnost
Neprimerena upotreba lekova protiv glavobolje može dovesti do glavobolje
Ne piju samo Srbi lekove “na svoju ruku”, već je prema zvaničnim podacima to trend u Evropi. Kako je ranije izjavio Pavle Zeljić, menadžer za međunarodnu saradnju, evropske integracije i komunikacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) “imamo veliku zloupotrebu lekova za terapiju bola, posebno falsifikovanih lekova i zabrinjava činjenica da se zloupotreba lekova za terapiju bola, pre svega fentanila, intenzivirala”. Ono što je još strašnije jeste činjenica da što ih više pijemo, više će nam i trebati, jer samo ublažavaju bol, ali ne rešavaju problem.
NAJČITANIJA VIJEST:
Pavle Zeljić ranije je prisustvovao sastanku Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi gde se diskutovalo na temu novih lekova protiv bola i rekao je da Srbija nije zahvaćena trendom velike zloupotrebe ovih lekova, ali zabrinjava što evropska regija postaje glavni fokus falsifikatora koji koriste opioide kao dodatak falsifikovanim lekovima protiv bola.
65 odsto Srba pije lekove protiv glavobolje
Kako je “Blic” pisao, statistika pokazuje da u Srbiji 20 odsto građana lekove protiv bolova, analgetike, koristi najmanje jednom nedeljno, i to uglavnom “na svoju ruku”, a čak 5 odsto građana to čini svakodnevno.
Kada imamo glavobolju, bolove u leđima, zglobovima i bilo koju vrstu bola, često posegnemo za analgeticima, pa tek onda posetimo lekara. U Srbiji:
65 odsto građana uzima lekove protiv bolova zbog glavobolje
36 odsto zbog zubobolje
28 odsto zbog bola u leđima
12 odsto građana nikada ne uzimaju lekove protiv bolova
Analgetici koji stvaraju zavisnost
Zavisnost od lekova najčešće počinje kao vid upotrebe u svrhe lečenja, prerasta u zloupotrebu, a potom i u zavisnost.
Postoje dve grupe analgetika:
neopioidni, koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji
opioidni, koji zahtevaju recept
Opioidni analgetici su morfin i njegovi derivati i primenjuju se kod veoma jakih bolova, a upravo zbog rizika od razvoja zavisnosti mogu da se koriste isključivo uz recept.
Dr Katarina Vagić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i specijalista medicine bola u Institutu za reumatologiju u Beogradu, rekla je ranije za “Blic” da “ukoliko neko uzima opioide u terapijske svrhe, vremenom će otkriti da lek postaje sve manje efikasan u ublažavanju bola, što se naziva tolerancijom”.
-Možda će vam trebati veće ili češće doze leka, ali treba da budete oprezni da izbegnete neželjene efekte i zavisnost.
Koji lekovi za smanjenje bola su najbezbedniji
Može se reći, dodala je dr Katarina Vagić, da je od neopioidnih analgetika najbezbedniji paracetamol jer izaziva najmanje neželjenih efekata i ne oštećuje želudačnu sluznicu.
– Metamizol je takođe neopioidni analgetik u slobodnoj prodaji i za kojim veoma često posegnemo kad imamo, na primer – zubobolju, glavobolju, menstrualne bolove – navodi dr Vagić, ali napominje da i analgetici poput metamizola i paracetamola mogu da izazovu neželjena dejstva.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), među kojima su “brufen”, “diklofen”, “nimulid”.., spadaju u neopiodne analgetike i rangirani su kao najviše korišćeni lekovi širom sveta, pogotovo u samolečenju bolova manjeg intenziteta.
U začaranom krugu glavobolje i bola
Kako je za “Blic” izjavila mag. farm. spec. Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije “pacijenti često nisu svesni činjenice da upravo neprimerena upotreba lekova za glavobolju može paradoksalno dovesti do glavobolje koja je posledica prekomerne upotrebe lekova.
– Glavobolja biva ublažena lekom, ali čim prestane dejstvo leka, ona se ponovo javlja ili pojačava, lek se ponovo uzima i nastaje začarani krug – rekla je mag. farm. spec. Kovačević.
Prema njenim rečima, glavna mera prevencije za ovaj začarani krug je ograničena upotreba.
– Ograničenje podrazumeva primenu klasičnih analgetika do 14 dana mesečno, a ograničenje za triptane, ergotamine, kodein, kombinovane analgetike i preparate sa kofeinom je do 9 dana mesečno – kaže mag. farm. spec. Kovačević.
Nakon prekida primene lekova uobičajno je:
pogoršanje glavobolje
mučnina
povraćanje
pad krvnog pritiska
poremećaj spavanja
Ovi simptomi su prolazni i obično traju do 10 dana.
NAJČITANIJA VIJEST:
Posledice mogu biti ozbiljne
Farmaceuti su često prvi kontakt za pacijente koji se suočavaju s bolom i mogu biti ključna tačka za dalju pomoć.
– Kada nam se pacijent obrati u apoteci za lek protiv bolova, često započinjemo razgovor pitanjima, što ih ponekad začudi. Bol je simptom i ukazuje na određeni problem, a da bismo ga otkrili potrebno je znati koliko je bol jak, gde boli, od kada i da li ga prate još neki simptomi. Uzimamo u obzir i druge bolesti, kao i lekove koje osoba koristi. Ova procena pomaže da se odluči da li je sigurno izdati analgetik, koji bi bio najbolji ili je potrebno da pacijenta uputiti lekaru – izjavila je za “Blic zdravlje” mag. farm. spec. Milena Milojević, farmaceutkinja iz Farmaceutske komore Srbije.
Ističe da je davanje lekova protiv bolova bez prethodne procene rizično, jer time može da se prikrije stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju ili čak pogoršati neku postojeću bolest.
– Ako čovek koji boluje od čira na želucu popije diklofenak, primera radi, može se javiti ozbiljno krvarenje u želucu – naglasila je Milojević.
Neželjeni efekti usled mešanja sa drugim lekovima i alkoholom
Kako je istakla “ovi lekovi mogu izazvati ozbiljne interakcije sa lekovima protiv zgrušavanja krvi. Takođe, kada se koriste u kombinaciji sa kortikosteroidima, nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu povećati rizik od razvoja čira na želucu”.
– Iako paracetamol ima dobar bezbednosni profil, njegova upotreba zajedno s alkoholom može povećati rizik od oštećenja jetre.
Da li mamurluk može da se leči lekovima protiv bolova
Lekovi protiv bolova mogu da ublaže tegobe mamurluka, ali je važno koja vrsta antibiotika se koristi, koliko dugo i da li postoje određena zdravstvena stanja poput oboljenja bubrega.
– Posledice mogu da variraju od gastrointestinalnog krvarenja i oštećenja jetre do padova, saobraćajnih nesreća i smrti od predoziranja. Ljudi stariji od 65 godina su posebno izloženi visokom riziku od povreda, delom zbog promena u njihovoj fiziologiji vezanim za uzrast, a delom zbog sve veće upotrebe lekova koji bi mogli da utiču na alkohol. Alkohol može da ubrzava ili usporava uklanjanje leka iz tela i na taj način snižava ili podiže nivo leka u krvi i može povećati ili smanjiti efekat mnogih uobičajenih lekova na telo–rekla je mag. spec. farm. Kristina Kovačević.
Alkohol i lekovi protiv bolova
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući ibuprofen, naproksen i aspirin, povezani su sa određenim rizikom od unutrašnjeg krvarenja u stomaku.
– Konzumiranje do jednog pića dnevno povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja povezanog sa upotrebom NSAIL za oko 37 odsto. Pored toga, pošto su ovi lekovi povezani sa oštećenom funkcijom bubrega, ljudi sa oboljenjem bubrega treba da vode računa da ne piju alkohol kada uzimaju lekove protiv bolova, jer to može da pogorša ovaj rizik.
Prema rečima mag. spec. farm. Kristine Kovačević, kada pričamo o terapiji mamurluka, odnosno glavoboljama ili bolovima u mišićima, lekovi kao što su ibuprofen ili naproksen su najbolji za ublažavanje bolova kod mamurluka, ali ih treba koristiti samo onoliko koliko je potrebno da ublaže bol, u preporučenim dozama, kako ne bi dodatno iritirali stomak.
Blic.rs
