Maduro planira gerilsku strategiju otpora radi očuvanja Venecuele i destabilizacije protivnika
Analitičari upozoravaju na regionalne i međunarodne posledice potencijalnog vojnog sukoba
Američki predsednik Donald Tramp je ove nedelje najavio da će SAD “vrlo brzo” započeti kopnene operacije kako bi zaustavile mreže trgovaca drogom u Venecueli. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro odgovara da će zemlju braniti osam miliona ljudi.
Donald Tramp je u subotu izjavio da vazdušni prostor iznad i oko Venecuele treba smatrati “potpuno zatvorenim”, dok Vašington pojačava pritisak na vladu predsednika Nikolasa Madura.
NAJČITANIJA VIJEST
Mirza Selimović cjelokupan iznos od koncerta u Tuzli poklanio Domu za nezbrinutu djecu
Sve spremno za sukob Venecuele i Amerike?
Američki napadi na brodove za koje se sumnja da prevoze drogu u Karipskom moru traju već mesecima, a istovremeno se u regionu gomilaju američke vojne snage. Pored toga, Tramp je u Venecueli odobrio tajne operacije CIA.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro, kojeg Tramp optužuje da vodi narko-državu, tvrdi da je više od osam miliona ljudi izrazilo spremnost da brani svoju zemlju i pridružilo se “nacionalnom odbrambenom sistemu” nakon najave mobilizacije svih borbeno spremnih muškaraca za odbranu od američkog napada. On kaže da je više od četiri i po miliona njih već prošlo obuku prethodnih godina i spremno je za rat.
Rojters piše, pozivajući se na šest izvora upoznatih sa vojnim kapacitetima Venecuele, da je vojska te zemlje, koja u regularnim i paravojnim snagama broji oko 300.000 pripadnika, oslabljena nedostatkom obuke, niskim platama i propadanjem opreme.
Drugi izvor navodi da će se na mobilizaciju odazvati hiljade, a ne milioni ljudi.
Koreni krize
Trenutna eskalacija tenzija između Venecuele i SAD nije samo retorička. Obe strane deluju kao da su spremne da idu do kraja, a analitičari upozoravaju da bi ova napetost mogla prerasti iz diplomatskog u pravi ratni sukob.
Koreni trenutne krize sežu u 2019. godinu, kada su Sjedinjene Države, tokom Trampovog prvog mandata, priznale Huana Gvaida za predsednika Venecuele i uvele najstrože sankcije u istoriji protiv Karakasa, uključujući potpuni embargo na naftu i blokadu imovine u SAD.
Cilj je bio da se sruši Maduro, ali je on opstao zahvaljujući podršci Rusije, Kine, Kube, Irana i venecuelanske vojske.
Tokom Bajdenove administracije sankcije su delimično ublažene, dozvoljen je ograničen izvoz nafte, ali nakon spornih predsedničkih izbora u Venecueli 2024. godine, na kojima je Maduro zvanično “pobedio” sa 51 odsto, a opozicija tvrdi da je zapravo teško poražen, Bajden je ponovo pooštrio sankcije.
Donald Tramp je po povratku u Belu kuću odlučio da ide korak dalje – od “maksimalnog pritiska” ka otvorenim vojnim akcijama.
– Ovo je otvoreni imperijalistički rat Sjedinjenih Država protiv Venecuele. Ako “jenkiji” misle da mogu da uđu ovde kao u Panamu 1989, čeka ih vijetnamski scenario puta deset. Naša gerila će im pretvoriti život u pakao – rekao je Maduro prošle nedelje u jednom od svojih televizijskih obraćanja naciji.
Cuba’s FM Bruno Rodriguez has denounced the US intervention in Venezuelan airspace, describing it as “an escalation of military aggression and psychological warfare”.
🔴 LIVE updates: https://t.co/oRVCjhVSVk pic.twitter.com/PLqr474eZG
— Al Jazeera English (@AJEnglish) November 29, 2025
Neravnopravni protivnici
U slučaju rata, to bi bila borba dva neravnopravna protivnika: američka vojska je u svakom pogledu jača, opremljenija i bolje obučena.
Venecuela planira da organizuje gerilski otpor u slučaju američkog vazdušnog ili kopnenog napada, pokazuju izvori i planska dokumenta u koja je uvid imao Rojters.
Plan se zove “dugotrajni otpor” i uključuje male vojne jedinice na više od 280 lokacija koje bi sprovodile sabotaže i druge gerilske taktike.
Druga strategija, nazvana “anarhizacija”, koristila bi obaveštajne službe i naoružane pristalice vladajuće stranke za stvaranje nereda u glavnom gradu Karakasu kako bi se onemogućilo upravljanje Venecuelom, navode izvori.
Analitičari ističu da je najveći problem venecuelanske vojske to što je izuzetno politizovana i da njena glavna uloga već dugo nije priprema za konvencionalni rat, već očuvanje Madurovog režima.
“Najopasniji trenutak od Kubanske krize”
Andrej Serbin Pont, stručnjak za odbranu i bezbednost iz instituta “Cries”, kaže da Maduro teško može da računa na vojnu pomoć saveznika poput Kine ili Rusije.
– On sada pokušava da odvrati napad, najavljujući haos i preteći da će venecuelansko oružje završiti u rukama naoružanih grupa, gerilaca i paravojnih formacija, i to i van granica Venecuele – kaže analitičar.
NAJČITANIJA VIJEST
Muškarac i šestomjesečna beba izgubili život u stravičnoj nesreći na autoputu
Deo analitičara smatra da upravo zbog toga postoji strateški rizik za SAD, jer direktna intervencija može destabilizovati region, povećati migracije i antiameričko raspoloženje.
Nikolas Berns, bivši zamenik državnog sekretara, smatra da se potcenjuju posledice moguće eskalacije i rata.
– Ovo je najopasniji trenutak u Latinskoj Americi od Kubanske krize. Ako dođe do invazije i svrgavanja Madura, Rusija i Kina se neće direktno umešati, ali će odgovoriti asimetrično, pre svega sajber napadima. A situacija će se zakomplikovati u svim okolnim državama. Niko ne želi Madura, ali niko ne želi ni američku intervenciju – rekao je.
(Index)
