Marko Kraljević (19) iz Leskovca nastradao je u saobraćajnoj nesreći koja se 9. aprila 2025. godine dogodila u Leskovcu. Nakon godinu dana, za njegvu porodicu su mnoga pitanja i dalje bez odgovora. Neutešni roditelji ne odustaju od borbe za istinu i pravdu, zahtevajući da krivac koji je njihovom detetu oduzeo život dobije kaznu koju zaslužuje.
Saša Kraljević, otac preminulog momka, otvorio je dušu i otkrio detalje krivičnog postupka koji se vodi protiv D. D. (53), koji je automobilom, ne poštujući pravilo prvenstva prolaza, udario Marka Kraljevića (19) i naneo mu povrede opasne po život od kojih je preminuo.
Podsetimo, sumnja se da je D. D. izazvao saobraćajnu nesreću tako što upravljajući automobilom marke “pasat” nije ustupio prvenstvo prolaza mladiću koji je vozio motocikl. Mladić je zadobio teške telesne povrede opasne po život od kojih je preminuo u Kliničkom centru u Nišu i pored svih napora lekara
– On je udario mog sina na svega nekoliko metara od svoje kuće. Marko je imao prvenstvo prolaza, a on je “pasatom” skrenuo u uličicu u kojoj živi. Ni jedan ni drugi nisu išli neprimerenom brzinom, niti su bili pod uticajem alkohola ili narkotika.U dva navrata su radili alko-test koji je bio negativan, ali i droga-test, koji je takođe bio negativan. Svesno je to uradio. Kada je udario mog sina, nije se zaustavio, produžio je ulicom još oko 25 metara, odnosno stao je na pet metara od svoje kuće.Nakon toga se pešaka vratio sa svojim sinom da vidi šta se dogodilo. U izjavi je rekao da nije znao u šta je udario, da ga nije video ni nakon udarca. Kada je video Marka, nije pozvao Hitnu pomoć ni policiju. To su uradili prolaznici.Nije mu pružio ni prvu pomoć, koju je po zakonu morao. Njegov sin mu se jeste približio, ali on ne – započinje priču nesrećni otac.
Kako kaže, osumnjičenog za smrt svog sina on sada sreće na ulici, a više bi voleo da ga viđa u sudnici, na optuženičkoj klupi. Međutim, suđenje nije još ni počelo.
– D. D. je uhapšen nakon nesreće, ali je posle 12 dana pušten na slobodu. Ja do tada nisam znao ko je on, ali sada vrlo dobro znam. Nadam se da će ga stići kazna koju zaslužuje, jer njegovo postupanje od samog početka nije prihvatljivo.Ponašanje nakon nesreće, odugovlačenje sa slučajem, odsustvo bilo kakve emocije, empatije… Pre nekoliko meseci smo se sreli u tržnom centru u Leskovcu. Meni i mojoj supruzi se smejao u lice.Na mestu gde se desila saobraćajna nesreća podigao sam spomen ploču. To je na 30 metara od kuće okrivljenog, i ko god da dođe da tu zapali sveću, on izađe i smeje se, dobacuje, provocira. Ne znam zašto to radi?!Pretpostavljam da je njegov cilj da mi kao roditelji odustanemo od svega, od pravne borbe, ali mi idemo do kraja – dodaje.
Ovim putem Saša apeluje na nadležne organe da nastave da rade svoj posao po zakonu i da se okrivljenom za smrt njegovog naslednika što pre sudi. Za sada, slučaj je i dalje na početku, dok osumnjičeni slobodno i ponosno šeta gradom.
– Nemamo mnogo informacija o slučaju. Predsednik Osnovnog suda u Leskovcu, kog sam kontaktirao, rekao nam je da je zvanično 27. januara podignuta optužnica, što je saopšteno okrivljenom i njegovom braniocu. On se u međuvremenu žalio na optužnicu, ali je ona ipak potvrđena.Pre tri nedelje okrivljeni je primio optužnicu, ali njegov branilac još nije. Tek kada obojica prime optužnicu, onda se uzima krivični broj i zvanično na portalu suda izlazi optužnica i može da se zakaže ročište.Međutim, oni to odugovlače što više mogu. Po zakonu, ako branilac ni treći put ne primi optužnicu, trebalo bi da mu sud dodeli drugog branioca. Mislim da to i žele. Ja očekujem od pravosuđa da će ga kazniti onoliko koliko treba – kaže Saša.
Na jednoj zgradi u Leskovcu, Markovi vršnjaci su uz saglasnost roditelja, Saše i Katarine Kraljević, naslikali veliki mural u čast svom drugaru.
– Marko je poginuo mesec dana pre 20. rođendana. Bio je dobar student robotike i mehanike u Novom Sadu. Svirao je gitaru i vozio motor. Njegovi drugovi i drugarice, bez izuzetka, svakog meseca od nesreće po jednom dolaze kod nas kući. Svi se skupe i dođu da sa nama podele tugu.Po 4,5 sati sedimo i pričamo o našem Marku, o njihovom druženju… Oni su zaslužni za mural, divan je i postoji da sve koji ga vide podseti na vrednost jednog ljudskog života – – priča nam Saša, što samo potvrđuje koliko je nastradali mladić bio voljen i cenjen u svom društvu.
(Telegraf.rs/Kurir)
