Užasna tragedija koja se dogodila u utorak uveče u Vinči duboko je potresla javnost. Muškarac N. M. (39) preminuo je nakon što ga je napao i divljački izujedao roj osa. Insekti su mu naneli brojne ubode u predelu glave i vrata. Kada mu je naglo pozlilo, nesrećni mladić je hitno prevezen u Dom zdravlja u Kaluđerici. Lekari su dali sve od sebe i pokušali da mu spasu život, ali je on, nažalost, ubrzo preminuo.
Ovaj tragični događaj ponovo je otvorio pitanje koliko ubodi ovih insekata mogu biti smrtonosni i kako treba reagovati u sekundama koje često znače život. Tim povodom pozvali smo Vladicu Stankovića, poznatog stručnjaka za uklanjanje opasnih insekata, koji nam je detaljno objasnio ponašanje ovih stvorenja i opasnosti koje nose njihova gnezda.
Postoje dve vrste osa, one koje prave manje, loptaste košnice i one koje prave duguljaste veće košnice. Te koje prave duguljaste veće košnice kao kod stršljena, imaju više legla, više jedinki i agresivnije su. Te kolonije se mogu naći na mnogo mesta – svuda gde je sunčano i nepristupačno, na primer na grobljima oko grobova, na tavanima kuća, u zemlji, na drvetu“, upozorava Stanković.
On ističe da ose poseduju mehanizam koji alarmira čitavu koloniju kada se osete ugroženo, što objašnjava zašto žrtve često završe sa desetinama uboda.
“Kada vas ubode jedna osa ona ispušta feromone koji privlače druge ose i one ubadaju na isto mesto. Uzrok smrti kod ujeda osa je anafilaktički šok. Može da ubije jedan ubod, a može da se desi i deset uboda i da ostanete živi i da vam ne bude ništa. To zavisi od toga da li ste alergični. Otrov ulazi u krvotok i sužava zidove arterija, izaziva pritisak na organizam i kiseonik pada ispod 15 procenata, tada dolazi do gušenja“, objašnjava naš sagovornik.
Kako bismo bolje razumeli šta se zapravo dešava u telu tokom anafilaktičkog šoka, važno je naglasiti da je reč o ekstremnoj i sistemskoj alergijskoj reakciji. Kada otrov ose (koji sadrži proteine, peptide i histamine) dospe u krvotok osobe koja je alergična, njen imuni sistem reaguje preburno. Umesto da se bori lokalno na mestu uboda, telo oslobađa ogromnu količinu histamina i drugih hemijskih jedinjenja u čitav organizam.
Ova hemijska “oluja” izaziva naglo širenje (dilataciju) krvnih sudova, što dovodi do katastrofalnog pada krvnog pritiska. Istovremeno, dolazi do grčenja glatkih mišića u disajnim putevima (bronhospazma) i oticanja tkiva, naročito u predelu grla i jezika (laringealni edem). Zbog toga vazduh ne može da dopre do pluća, nivo kiseonika u krvi dramatično opada, a vitalni organi ostaju bez hrane, što za samo nekoliko minuta može dovesti do gušenja i zastoja rada srca. Ukoliko se ujed dogodi direktno u glavu, vrat ili veliki krvni sud, otrov se širi još brže, a otok disajnih puteva nastupa gotovo trenutno.
Vladica Stanković apeluje na građane da uvek imaju pripremljen plan u slučaju ujedanja, jer prva pomoć može kupiti dragoceno vreme.
“U slučaju da dođe do uboda, treba da se što pre sažvaće lek za alergiju da se da šansa telu da se otrov uspori dovoljno dok ne stignete do prve zdravstvene ustanove. Tamo lekari preuzimaju i oni će vam pomoći. Naravno velika je razlika da li vas je ubo insekt u neku veliku arteriju ili mišić. U svakom slučaju ništa se neće desiti ukoliko niste alergični, možda ćete se osećati loše i boleće vas, ali nećete umreti”, zaključuje Stanković.
