“Kažu mi da smrdim na stoku! Ja smrdim, ali imam!” kaže Saška iz sela Luke kod Bora.
Ova vrijedna žena osmijeh sa lica ne skida, a svoje domaćinstvo vodi “kao nekada”.
Saška Martinović nije kao ostale mlade djevojke.
Nju izlasci ne interesuju, a sama brine o čak 10 bikova, 10 krava, 26 ovaca.
NAJČITANIJA VIJEST:
Ne zanima je društveni život, grad, izlasci.
Sve to ne bi bilo čudno da ona nema samo 24 godine i živi u selu koje su gotovo svi napustili.
U selu Luke kod Bora gotovo sve je pusto, trošne zemljane kuće, nakrivljene tarabe, mladi otišli, samo staro ostalo…
A Saškini obori i štale puni!
Na ovčici zvonce, s telencetom se mazi.
Kako kaže, mnogo mladih se iselilo odatle i otišlo u grad.
Kuće su prazne, a ističe da i na selu može dobro da se živi.
- Dosta mladih se preselilo, otišlo u veći grad, ostavili selo, dosta kuća je prazno, otišli u inostranstvo.
- Voljela bih da se mladi ljudi bave poljoprivredom kao ja, da se vrate na selo, da se oprobaju, makar jednu životinju da imaju, da vide kako je to lijepo…
- Kako ovdje može dobro da se živi, da se zaradi i uživa naravno – kaže Saška Martinović (24).
Kaže da joj je život na selu i briga o životinjama i posao i odmor.
Kad uđe u punu štalu, svoje krave pozdravi pa im kaže:
“Gde ste djevojke moje lijepe…” i ističe da ko voli i hoće da se bavi poljoprivredom, ništa mu nije teško.
– Poni, Seka, Lana, Mara, Maja i tele beba Srećko – priča Saška koja, iako su joj samo 24, ima jasnu viziju!
Sa dedovine svoga supruga ni on ni ona nikud ne misle da idu nego samo da proširuju i stvaraju.
Za nju je život na selu jedina želja.
- Imam 10 bikova, 10 krava, 26 ovaca, pet krmača, jednog vepra, 20 prasića…,
- kaže ona a njen muž Novica ima samo rikeči hvale. On radi kao vozač autobusa i od te plate i te kako su mogli da žive u gradu, ali Saška nije htjela ni da čuje.
PROČITAJ JOŠ:
O njoj svi imaju riječi hvale, a posebno svekar Miodrag i svekrva Vojislava!
– Moja snajka, to je radnik, vrijedna, ona ima dušu, ona je srce, nikad se ne ljuti – kaže Miodrag i dodaje da radi sve, i kod kuće a ide i na pijacu.
– Vidim kad se umori, ja joj kažem polako, ima vreme za sve, ali ona hoće da završi, da bude ovo dobro, ono dobra, i stoka da bude sita i bašta da bude lepo i oko kuće i u kući – veli svekrva Vojislava koja je savjetuje da uspori.
Ima bika od tonu i 50 kila, na more nikad nije išla, a mašta o još životinja
– Volim ga najviše na svijetu zato što je umiljat!
Mazi ga dok mu lomi klip kukuruza a na pitanje šta se radi s njim, kaže kad dostigne neku težinu proda se i uzima novi.
Jedan ovakav sad vrijedi 3.600 evra – kaže dok se mazi sa njim kao sa mačetom.
Ističe da sebe ne može da zamisli u gradu.
– Buka, autobusi…
Ovde je mir, ovde su životinje i čist vazduh.
Zdrava priroda, to ne bih mijenjala nikad – priča Saška dok pokazuje kako se siri sir pa dodaje da su za nju plaže, garderoba i šminka trivijalnosti a izlasci gubitak vremena.
Nikad nisam bila ni u diskoteci, ni u kafani, ni u kafiću…
A dok su drugarice išle ja sam sedjela kod kuće čuvala ovce i krave…
Ja to tako odmalena – kaže Saška koja od mleka, sira i svega što proda na borskoj pijaci mjesečno zaradi 70.000 dinara.
PROČITAJ JOŠ:
More je za nju, kako kaže, bacanje para, a ako bi dobila neke velike pare, prvo što bi uradila je, kaže – napravila novu štalu i nabavila još krava.
– Nisam ja tip osobe koja voli da se šminka, da nosi skupe haljine, dugačke nokte, ali volim da mi je dvorište puno svega – kaže i otkriva da bi žarko želela da nabavi i konja.
(Exploziv)