Sve vreme je nervozno ruke trljala jednu o drugu, dok je njen suprug sedeo nedaleko od nje gušeći se u suzama dok je govorila o 3. maju.
“Držala sam čas kada je neko naglo otvorio vrata, nisam ni stigla da vidim ko je ušao, već sam bila pogođena, odletela sam ispod katedre, a pucnji su se nastavili. Sećam se samo dečaka kako leži blizu, bled i nepokretan, i devojčice koja je dopuzala do mene”, ovim rečima je Tatjana Stevanović, ranjena nastavnica istorije iz Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” otpočela svoje potresno izlaganje pred Višim sudom u Beogradu po parničnom postupku koji je pokrenula protiv roditelja dečaka ubice.
NAJČITANIJA VIJEST:
Panter uhvatio pedofila: Natjeran da pjeva “Barbie Girl” i osramoćen šišanjem
Na početku teškog izlaganja, nastavnica je sedeći govorila o kobnom danu, s obzirom na stanje u kom se nalazila posle pucnjave.
- Dan je počeo kao i svaki drugi, čak se sećam i šta sam tačno predavala. Pred kraj časa čulo se nešto, mislila sam da su petarde i da su osmaci nešto slavili. Sada znamo da su to bili pucnji, ali ipak, bilo mi je u glavi – Dragan je tu, šta god da je on će rešiti, on je naš čuvar. Međutim pucnji su se ponovili i onda je postalo jezivo, vreme se odjednom promenilo, svi smo bili ukočeni i hipnotisani, čuo se potom vrisak i tada su se naglo otvorila vrata učionice. Nisam ni uspela da vidim ko je, već sam bila pogođena, odletela sam i pala na pod. I dalje sam čula pucnje, ali sam u momentima gubila svest – tihim glasom govorila je nastavnica Tanja i potom dodala da je odjednom kada je došla do svesti, videla krvave ruke.
- Nisam znala uopšte odakle mi te rane na rukama, videla sam samo krv. Sećam se tada jednog učenika kako leži pored mene, bled i nepokreran i devojčice koja je dopuzala do mene. Došla je da se sakrije i ja sam je zagrlila. I onda odjednom muk – rekla je ona.
Kako je potom ispričala po sećanju koje je i dalje maglovito, ušao je nastavnik geografije koji je upitao: “Šta se ovde desilo”, jedna od učenica je odgovorila ko je pucao i tada je, kako kaže, shvatila šta se zapravo dogodilo.
Takođe, Stevanovića je spomenula tokom izlaganja da je dečaku koji je pucao predavala ceo šesti razred i deo sedmog, kako kaze, sve do tog dana kada je počinio masakr.
- On je bio uzorno dete, dobar đak, primeran, sve je bilo kako treba da bude, njegove roditelje nisam poznavala jer nikada nije bilo potrebe da budu pozivani u školu – dodala je ranjena Tatjana u koju je dečak ubica prvu pucao kada je kročio u učionicu u prizemlju gde je držala čas VII-2.
Nastavnica je u svom potresnom izlaganju dodala takođe da joj se činilo da je sve to tog dana trajalo kao večnost, a u stvari sve se izdešavalo za 2 minuta.
- Ušli su policajci, pipali su mi puls, tada sam shvatila da ništa nije dobro. Iznosili su me na nosilima, kada sam ugledala mrtve devojčice koje su bile dežurne – drhtavim tonom je govorila Tatjana sećajući se u etapama o kobnom danu i onome što je preživela.
Prema njenim rečima, fizički bol i dan danas oseća posle dugog oporavka i niza operacija, a duševna bol prisutna će biti zauvek, jer kako kaže: “Ništa nije gotovo”.
- Prvi metak pogodio me je bočno u stomak, na 1 milimetar od glavne aorte, imala sam neopisivu sreću, pogotovo što sam dugo bila nepokretna. Takođe, na obe ruke sam imala prostrelne rane, kosti su mi bile kao kaša, i dalje nemam osećaj u levom dlanu – govorila je Tanja o ranama koje su ostale vidljive, s obzirom na to, kako kaže, na stomaku, rukama i nozi ima ogromne ožiljke.
Ranjena nastavnica bila je 6 meseci nepokretna, a ukupno 8 provela je u bolničkoj postelji. Kako je rekla tokom svedočenja, u prvim danima posle pucnjave bile su dobre prognoze, sve dok nije počela u jednom momentu da tone.
- U stomaku mi je ostala neka tečnost, tada sam počela da tonem, osetila sam veliki strah, jer sam mislila da je gotovo. Međutim, imala sam neopisivu sreću, iako mi i dalje smeta anesteziranost ruke i od kolena nadole leve noge nemam oaećaj nikakav, a strah, strah je prisutan svakog dana. Uznemiri me svaki vatromet, svake iznenadne situacije, filmovi u kojima ima oružja, sve me uznemirava ono što ranije njje – ispričala je Tanja.
NAJČITANIJA VIJEST:
Inače, ona danas ne radi nigde, ranije je već govorila na temu povratka u školu, kada je rekla da se to neće nikada više desiti, iako je obozavala svoj posao.
Sledeće suđenje zakazano je za 10. januar kada su pozvani na saslušanje Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka ubice protiv kojih je nasztavnica pokrenula parnični postupak.
Majka dečaka dobila je poziv i za današnje suđenje, međutim ona se nije pojavila, niti je izostanak opravdala.
(Kurir.rs/Tatjana Vasiljević)
