*UPOZORENJE: Priča može da sadrži uznemirujuće izjave i detalje! Nina Olik je danas uspešna spisateljica, humanitarac, aktivista i motivator, ali iza nje stoji teška životna priča i godine rada na tome da prevaziđe mučne traume iz detinjstva i tinejdžerskog doba. Nina, rođena u indijskoj porodici u Velikoj Britaniji, još kao devojčica bila je žrtva silovanja, a potom i prisilnog braka i porodičnog zlostavljanja.
Nina je sa medijima podelila svoju užasnu priču u želji da pomogne žrtvama koje možda prolaze ili su već prošla kroz takva iskušenja. Ona je uspela da prevaziđe sve strahote, te da ponovo stane na noge, ali upozorava na to da druge žene možda u tome neće uspeti i isitče da je nezamisliv broj porodica brojne širom sveta koje zlostavljaju svoje ćerke i sinove pod maskom tradicije i kulturne ideologije.
POVEZANO:
NAJČITANIJA VIJEST:
Ninini majka i otac stigli su iz Pendžaba u Indiji u Veliku Britaniju, zajedno sa još mnogo njihovih zemljaka, tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Ona svoju majku opisuje kao domaćicu, a oca kao zgodnog muškarca uz opasku da su se prema njoj ponašali jedino kako su znali, a to nažalost nije bilo dobro.
“Bila sam sluga u sopstvenoj porodici”
“Nisu imali mnogo takta, ali ne mislim da su bilo koji roditelji u tom periodu bili takvi. Nisu voleli da se grle u maze i govore svojoj deci da ih vole. To su bile godine kada to jednostavno nije bila praksa. Ipak, ja nisam bila voljena ni prihvaćena od trenutka kada sam se rodila. Već u 6. godini sam postala kućna sluškinja, bukvalno sluga. Moj posao je bio da im kuvam i čistim, sve perem. Tada nismo imali mašinu za pranje veša, pa sam sve prala na ruke. Bila sam jedina devojčica u porodici, tako da sam morala da se brinem i o braći. Iskreno, ja nisam znala za drugačije stanje stvari i zato sam bila srećna. Bila sam srećna što sam osoba koja radi ono što je radila. Nije mi bilo dozvoljeno da gledam televiziju, tako da su knjige bile moji prijatelji”, započinje ona svoju ispovest za “Desiblitz”.
Nina je odrastala u uverenju da je njena svrha da obavlja kućne poslove i da njena porodica bude zadovoljna njome. Ona je naporno radila kod kuće, ali je istovremeno u školi postizala vrhunske rezultata i imala najbolje ocene. Taj način života nastavio se sve do njene 14. godine, kada se preko noći sve promenilo i to ne na bolje.
Jezivo seksualno zlostavljanje od strane oca i rođaka
“Moj otac, kao i većina naših zemljaka, išao je svake noći u pab. Uvek se vraćao kući sa nekoliko svojih prijatelja i rođaka. Ja sam ih sve zvala “čiko”, jer je to tako u našoj kulturi. Jedne večeri majka me je probudila nakon njegovog povratka. U tom periodu ja sam tek dobila menstruaciju, bila sam jako umorna, hormoni su se aktivirala. Nisam imala toliko energije, posebno jer je svaki moj dan počinjao u 5 ujutru sa kuvanjem i pripremom hrane, a završavao se prilično kasno. Samo sam želela da spavam, bila sam samo tinejdžerka. Ustala sam i napravila hranu. Tata je sa prijateljima bio u drugoj prostoriji. Kada sam ušla tamo, instiktivno sam znala da nešto nije u redu. To je ono što i danas kažem ljudima – naša tela imaju sistem za primanje poruka na duhovnom nivou. Ušla sam u sobu pognute glave i čula glasove. Svi su bili veoma pijani, a moj otac me je zgrabio i položio na sto i on je bio prvi čovek koji me je silovao. Oči su mi bile zatvorene, ali ja sam znala da je to on. Poznavala sam svakog od njih po glasu, mirisu, čak i pokretu, a usledilo je nezamislivo nasilno silovanje od strane svih njih”, ispričala je Olikova.
Za Ninu je ovo bilo užasno teško; sam čin po sebi je traumatičan i jeziv, a činjenica da je to bio njen otac, glava i zaštitnik porodice, sve je dodatni pogoršala. Ipak, Nina je bila primorana da nastavi kao da se ništa nije dogodilo.
“Jutro nakon toga mama me je probudila. Otvorila je vrata, pa ih zalupila, ja sam se uplašila. Pogledala sam okolo, moja odeća je bila pocepana, bila sam krvava, imala razne posekotine, a ja sam mislila samo na to kako ću upasti u probleme jer su sudovi bili slomljeni. Na podu su bili ostaci hrane, i to sam primetila. Sve o čemu sam razmišljala je da moram sve da očistim pre nego što to tata vidi, jer ću biti u problemu ako to ne pospremim. To je ono što sam uradila, polugola sam ušla u kuhinju i krenula da čistim. Ali mama mi je rekla da se skinem i istuširam, iako mi nije bilo dozvoljeno da se često tuširam. Okupala sam se, obukla novu pidžamu i tek tada shvatila u kolikoj sam agoniji i koliko me je sve bolelo. Otišla sam, napunila kantu vide i počela da ribam pod, skupljam polomljene sudove. Kada je sve konačno bilo čisto, pitala sam mamu mogu li da odem u krevet. Ona je samo klimnula glavom, prilično ljutito. Nisam se budila bukvalno dva dana, bila sam toliko fizički i psihički izbezumljena, a to je bio prvi put u mom životu da sam znala da nešto nije u redu i da ne bi trebalo tako da živim”, priseća se Nina.
Abortus, zataškavanje istine i pokušaj samoubistva
Ovo opako iskustvo ostavilo je dugotrajne ožiljke na Nininoj duši; ona je vodila borbu sa unutrašnjim konfliktima i nije joj bilo potpuno jasno šta se dogodilo. Uporedo sa tim vodila je još jednu bitku – bila je jedna od malobrojnih devojaka druge boje kože u školi i jedina tamnoputa devojka u celom kraju. Društvo ju je odbacivalo, a vršnjaci su je vređali i svakodnevno joj se rugali.
Kulminacija svog užasa usledila je kada je Nina shvatila da je te noći kada je bila silovana, u više navrata i od strane različitih muškaraca ,zatrudnela! Priznala je majci šta se desilo, ali umesto razumevanja i sažaljenja, naišla je na bes – majka ju je ošamarila! Porodica ju je potom odvela u privatnu kliniku na abortus, zataškavši čitav događaj. Niz loših događaja se tu nije zaustavio – njen otac je tvrdio da ga je ona osramotila i porodica ju je neprestano mučila različitim optužbama.
“Samo sam želela da umrem, pa sam uzela preveliku dozu paracetamola. Nisam znala šta drugo da uradim. Kada su shvatili šta sam uradila, osvestili su me, udarali pesnicama, tukli, gurali prste u grlo… Opet sam bila nemoćna da se oduprem. Jednostavno nisam mogla ništa da uradim. Nisam imala za šta da živim, bila sam spremna da napustim ovaj svet”, istakla je Nina.
Šta god da se dešavalo u porodicama u jednoj etiničkoj zajednici u inostranstvu, gde su se svi uglavnom poznavali, bilo to silovanje, mentalno ili fizičko zlostavljanje, bila je javna tajna. Ipak, svi su se pravili da se ništa ne dešava. Ninina porodica rešila je da spreči njene suicidne misli prisilnom udajom – nametnuli su je njenom bratu od ujaka.
“Otac mi je rekao da sam razmažena, i da imam sreće jer moj brat od ujaka ima devojku, tako da će me stric imati za sebe. Rekao mi je da rodim dete, da ću tamo živeti bez obzira šta se desi, rekao mi je kako je morao da da stricu puno zlata i novca”, priseća se Nina.
Ono što je bilo najgore od svega jeste činjenica da je isti taj ujak, njen budući svekar, bio jedan od muškaraca koji su je silovali.
“Moj muž nije hteo da ima ništa sa mnom. Imao je svoju sobu. Ja sam dobila svoju, veoma malu sobu. Bila je skoro veličine ormara. Moj posao je opet bio da kuvam, čistim i brinem se o svemu. Takođe su želeli da nađem posao i da donosim još novca. Našla sam dobar posao u velikoj korporaciji, ali ljudi na poslu su videli da nešto nije u redu. Imala sam rane i modrice na telu, a istina je bila da me je svekar zlostavljao”, kaže Nina.
Beg u roditeljsku kuću i još gore, nasilnije okolnosti
Nina je u 21. godini pobegla iz kuće svog muža i njegove porodice, vrativši se u roditeljsku kuću. Uprkos svemu što je tamo prošla, očekivala je pomoć i razumevanje, ali tamo ju je dočekao još veći pakao.
“Kada sam stigla na kućni prag, moj otac je počeo da viče, vređao mi je, govorio o sramoti koju sam mu nanela. Uhvatio me je za kosu, odvukao u kuću, u gostinjsku sobu, istu onu u kojoj me je silovao. Sećam se da sam ga molila da ostanem sa njima, ali on je bio besan i ljut i počeo je da me tuče. On i moj brat su me tukli, slomili su mi ruke, pa vilicu i nastavili su da me udaraju i zovu pogrdnim, ponižavajućim imenima. Ja sam povremeno gubila svest, ali sma čula drugog brata kako govori da ne mogu da me ubiju ovde, da za to moraju da me odvedu u Indiju. Ja nisam mogla da pomerim svoje telo”, samo je deo onoga što je Nina prošla taj dan.
NAJČITANIJA VIJEST:
VIDEO Djed zanijemio kad je čuo kako se unuk zove: ‘Za plakati’
Dve decenije drugog, opet nasilnog braka
Nina je uspela da pobegne u narednim danima, a pomoć je potražila kod prijatelja sa posla – muškarca iz Nigerije. On joj je pomogao i jedno vreme su živeli zajedno iako su bili samo prijatelji. No, jedna noć pijanstva je ovo promenila – par je imao intimni odnos tokom kog je Nina zatrudnela. Oni su rešili da zadrže dete, a to je označilo početak njihove veze duge čak 23 godine, tokom kojih su dobili još dvoje dece.
No, ni ovo nije bilo srećno razdoblje za Ninu, tokom čitave veze bila je mentalno i fizički zlostavljana – udarao ju je glavom o zid samo iz zabave, vozio bi je na udaljena mesta, a potom bi je tu ostavio, zaključavao je nju i decu od 11 uveče do 5 ujutru kako bi ih kontrolisao… Ono što je prevršilo svaku meru jeste njegov pokušaj da ubije nju i najmlađeg sina, napunivši kuću gasom. Sigurne smrti spasila ju je najstarija ćerka, kojoj je otac prethodno poslao poruku šta je uradio, pa je ona javila majci.
Povratak sebi i slobodi
“Dozvolila sam mu da radi sve te stvari jer sam osećala da sam bezvredna, da to zaslužujem. Pošto sam i kao dete prošla kroz isto, nisam osećala da zaslužujem bolje od toga. Problem je bio i kulturološke prirode, ja sam naučena da moram da ostanem sa onim sa kim imam decu”, istakla je Olik.
Nina je sada međunarodni govornik i motivator, i predana je društvenom aktivizmu. Veliki je borac protiv rodne diskriminacije u ubistava iz časti koja su prisutna u nekim kulturama.
“Veoma sam se promenila. Razumem koliko je važno ustati i reći istinu, ne ćutati. Razumem važnost svega toga, ne zbog sebe same. Nikada se nije radilo o meni. Pronašla sam slobodu i pokazala svojoj zajednici šta je sloboda, iako su to neke jednostavne stvari – da ne lutam svojom kućom u strahu, da imam osnovna ljudska prava i pravo na dostojanstvo, da sam sposobna da volim sebe”, zaključila je ona.
zena.blic.rs