Vedrana Rudan bez zadrške komentariše svoj privatni život u svom blogu
Njena kolumna o razvodu izazvala je veliku reakciju javnosti
Spisateljica Vedrana Rudan u prvom braku, koji je trajao 14 godina, dobila je ćerku Asju i sina Slavena.
NAJČITANIJA VIJEST:
Njen drugi suprug je osam godina mlađi advokat Ljubiša Drageljević, Srbin, sa kojim je i danas u skladnom braku i žive u Rijeci.
Vedrana Rudan bez imalo zadrški komentariše i svoj privatan život, a u svom blogu je pisala i o razvodu. Tada je njena kolumna o ovoj temi izazvala veliku lavinu.
“Zato si otišao s onom kravom mlađom od nas pedeset godina?”
“Danas nam je trideseta godišnjica braka. Nemam Instagram, nisam na fejsu, ne mogu ti na moderan način opisati svoja osećanja. Da sam žena ovog vremena napisala bih ti, Ljubavi, ti si uvek bio moja stena. Pa dodati zvezdice i srca. Stena? Što to znači? Jednom sam se penjala po stenama i slomila nogu. Koja kur**va stena?
Ili, Ljubavi, uvek si mi bio svetlo na kraju tunela. Koje s*anje. Nikad nisam naš brak doživljavala kao tunel a još manje tebe kao svetioničara koji mi pokazuje put. Ili, Vatra ljubavi koja u meni gori ista je ona kojoj danas slavim trideseti rođendan. Koja vatra?
Ipak, od žene koja je s mužem provela trideset godina očekuje se da ga nekako definiše. Ja tebe doživljavam kao Čoveka koji voli punjene paprike. To je, zlato, naš brak obeležilo snažnije nego tridesetogodišnje valjanje u kojekakvim krevetima. Uvek si vodio ljubav, koji kretenski izraz, zašto ljudi jeb*nje zovu “vođenje ljubavi”, u krevetu. Zbog kičme, zbog upale bubrega, nisi podnosio vrućine, hladnoću, maglu, vlagu, vetar, kišu ni zahode domaćina kod kojih smo slavili mnogobrojne dočeke novih godina.
Da, zato kad na današnji dan pogledam unazad pred očima mi je ogroman lonac punjenih paprika, ne tvoj ku**c.
Maloprije me zvala Kika. “Kako si?” “Super.” “Videla sam ga. S njim je bila kuja, mali je bio u kolicima. Jako lepo dete. Ne liči ni na nju ni na njega. Pitam se čije je to dete?” “Očevo”, rekla sam pa smo se nasmejale.
Sećam se našeg venčanja i moje bele venčanice i kako sam imala tanak struk iako sam bila tri meseca trudna. Trebala sam nositi nešto staro, nešto novo i nešto plavo. Nosila sam stare balerinke jer da sam navukla štikle bila bih za glavu viša od tebe. Kad ćeš shvatiti da nisi visok 1.80cm nego 1.71cm? Venčanica mi je bila nova. Zaboravila sam na “nešto plavo”. Zato si otišao s onom kravom mlađom od nas pedeset godina?
Kika me pitala jesam li što primetila? Nisam. Koja normalna žena gleda muža nakon trideset godina braka? Ali, kad danas pogledam unazad, ipak sam videla promenu u tvom ponašanju.
Ti koji si godinama zbog upale prostate navlačio podgaće već krajem avgusta, pred godinu ili dve, ne mogu se setiti, krenuo si svoje tanke noge uvlačiti u calvina kleina. Je li mi zvono zvonilo na uzbunu? Zvono se nije oglasilo.
Ja sam bila sretna. Nije ugodno gledati starog muškarca u debelim, vunenim hulahopkama. Izgledao si kao je***i, zimogrozni, trudni baletan. A kad si mi rekao da više ne moram kuvati juhu od volujskog jezika za tvoju mamu i tad sam bila sretna. A kad si mi rekao da ideš dve nedelje na službeni put ali nisi znao u kom ćeš hotelu odsesti i tad sam bila sretna.
Nazvao me tvoj advokat. “Gospođo, urazumite se. Nakon trideset godina braka imovina se deli popola. Vaš je suprug advokat, stručnjak za međunarodno trgovačko pravo, a vi pišete knjige. Njegova je satnica hiljadu eura, vaši honorari…” Drkadžiji je neko rekao istinu o hrvatskim izdavačima lopovima. ” Niste to smeli učiniti …”
Skinula sam ga. Htela sam mu reći, odeb, stari pronjo, on je tvoj vršnjak, ima šezdeset i devet. Nisam. Danas se sve snima “radi poboljšanja naših usluga”. Ne bih htela da mi na sudu maše transkriptom pa da me prodana sutkinja proglasi neuračunjivom.
Tvoj advokat je rekao da si popizdeo. Ti si popizdeo? Ti? Što sam trebala učiniti? Pasti bez borbe? Kuća je uknjižena na moje ime, izašao si iz nje, oplodio, bar ti tako misliš, gotovo maloletnu kobilu, a ja bih se trebala smešiti i dati ti pola kuće. Od***, ljubavi. Kuću sam “poklonila” sinu, sad se ti mlati na sudu sa sinom. Bitka će trajati dvadeset godina jer i ja konja za trku imam. Uštedela sam nešto love u ovih trideset godina. Ti ćeš potplaćivati suce i sutkinje, potplaćivat ću ih i ja. Uvek si bio škrt, pravda će biti na mojoj strani.
Jučer mi se javila tvoja stara. “Nedostaju mi tvoje juhe od volujskog jezika.” Ubacila sam jezičinu u hladnu vodu i odnela joj juhu. Nije ona kriva ni za šta.
I tako ja sada sedim u našem ogromnom dnevnom boravku, gledam more i cedim bocu Chateau Margaux. Tvoj advokat bi rekao da pola boce pripada tebi. K o te je*e, dragi, načeću i drugu. Na grob naše ljubavi noćas ću položiti četiri hiljade eura u tekućem stanju.
I još samo ovo. Prekrasan je osećaj biti sama u ogromnoj kući na obali mora dok smrad punjenih paprika stanuje negde drugde.”
Hrvatska književnica Vedrana Rudan trenutno vodi borbu protiv karcinoma, a kako je isticala, njen život bio je pun izazova.
“Pokušala sam da ubijem oca”
Vedrana je otvoreno govorila o svom teškom detinjstvu i odnosu sa ocem kojeg je, kako je sama priznala, dva puta pokušala da ubije.
- Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ. On je mene uhvatio, ja sam imala 21 godinu, diplomirala sam i radila. Bila sam normalna žena. Tada su se nosile mini suknje, pa su onda preko noći došle u modu maksi suknje. Ja sam kao i svaka mlada devojka pratila modu. Onda sam bacila mini suknju i navukla maksi – prepričavala je jezivi događaj Vedrana.
Onda je on došao u našu kuhinju, prostački me je odmerio i kaže mi: ‘Juče si bila krva, a danas si časna sestra, odluči se’. Ja mu na to odgovorila: ‘Ne sei’. To je bio prvi put da sam u životu digla ton na oca. On, divljak, meni komentariše suknju koju sam sama kupila. On je tada prišao meni, zgrabio me za odeću i bacio u stakleni ormar. Bila sam sva u krvi i staklu. Majka se tresla. U tom momentu sam uzela šerpu punu gulaša i bacila mu je u glavu. On se nekako odmakao, bio je sav u krvi, majka je skoro umrla. Ja sam ga htela ubiti. Odvela ga je onda majka doktoru, zakrpio mu je rane i nakon toga se vratio u svoju kafanu i rekao konobarici da sam ga htela ubiti. Konobarica mu je tad rekla: “A šta je do sad čekala?”. Tada sam otišla od kuće u nameri da se više nikada ne vratim – ispričala je Vedrana svojevremeno.
Smrt oca je nije pogodila
Ona je navela i da je nije pogodila očeva smrt, te da ni jednog trenutka nije osetila tugu zbog njegovog odlaska.
NAJČITANIJA VIJEST:
STRAVIČAN SUDAR ČETIRI VOZILA, IMA MRTVIH! Tragedija na jugu zemlje
- Kada mi je umro otac sebi sam rekla bar suzu pusti, i zaista sam jedno dve, tri suze izvukla iz sebe. Tada sam rekla sebi, to smeće ti je toliko zla učinio, kakve suze. Odj**i oca – rekla je književnica i istakla da je imala jako teško detinjstvo.
- Detinjstvo mi je bilo teško, ali mi je dalo snagu da prezirem ljude dok se ne dogodi suprotno. To je ono što mene čini jakom, to mi je usadio otac koji je prezirao ljude, pa tako i mene. Mlatio je mene, majku i sestru. Baku nije, jer je ona bila snažna osoba. Prezirem ljude, dok ne otkrijem nekoga ko mi se sviđa, a onda ga čerečim do smrti i tražim u njemu mane. Ne verujem apsolutno nikome, ne može me zavesti ni osvojiti niko. Na pola prstiju jedne ruke mogu nabrojati ljude koje volim. Sve druge ispitujem, svaki dan su mi na stolu za seciranje. Teško je živeti sa tim, bilo bi bolje da sam opuštenija, ali nisam – iskrena je bila Vedrana u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”.
blic.rs
