U malom mestu Podgore, nedaleko od Lopara, živi Jelina Terzić, žena nesvakidašnje sudbine.
Njena priča, ispunjena tugom, borbom i neverovatnom snagom, svedoči o životu koji je nije štedeo, ali nije uspeo da slomi njen duh.
POVEZANO:
NAJČITANIJA VIJEST:
Majka petoro ćerki, od kojih danas nema nikakav kontakt, Jelina se svakodnevno suočava s izazovima koje malo ko može da zamisli.
Živi od neredovne socijalne pomoći, a teret ozbiljnih zdravstvenih problema svakodnevno joj otežava život.
“Moram da se borim sa životom, ne daj Bože da padnem u postelju, to neću da doživim. Ja volim svoj krompir i svoje njive, pare me ne zanimaju. Ne može da se ne radi,” kaže Jelina, čija rečenica odjekuje kao manifest upornosti.
Uprkos reumi koja joj otežava kretanje, Jelina je sama zasadila i iskopala 400 kilograma krompira. Donedavno je veš prala vodom iz reke, koja je daleko od njene kuće, oslanjajući se na štap da se pridržava dok pešači.
“Ako stanem, kao da nisam živa,” skromno objašnjava za TV ŽIVA ISTINA.
U njenim najtežim trenucima, uz nju je bila komšinica Biljana, koja je postala njen oslonac i spas.
“Biljana mi je spasla život, odvela me kod lekara kada sam imala upalu pluća. Donosila mi je hranu i lekove, pomogla mi da ne umrem od gladi,” priča Jelina kroz suze.
Klizište joj uništilo kuću
Klizište je dodatno uništilo već trošnu Jelininu kuću, čiji su temelji popucali, a jedan deo potpuno odvaljen. Bila je primorana da se iseli pre dva meseca, ali zahvaljujući opštinskoj pomoći i dobrim ljudima, dobila je novi dom na korišćenje dok je živa.
“Nisam imala ništa, ljudi su mi pomogli da opremim kuću sa osnovnim stvarima,” kaže Jelina, zahvalna na ljudskoj dobroti.
Bol zbog prošlosti
Jelina je pretrpela i nezamislivu patnju u braku. Udala se u Bačkoj Palanci, gde je sa suprugom dobila šestoro dece, od kojih je jedno preminulo.
“Tata se jedno veče napio i obećao me Neđi u kafani,” priseća se Jelina trenutka kada je njen život krenuo drugačijim tokom.
Bivši suprug Neđo, prema njenim rečima, bio je nasilan i surov prema deci i njoj.
Šestoro dece sam rodila, dečak je preminuo, ostalo mi je pet devojčica. Tata se jedno veče napio i obećao me Neđi u kafani, mom bivšem suprugu sa kim sam stekla decu. Rekao mi je kome me obeća, za njega se moram udati. Neđo se okrenuo piti, nisam mogla sa njim nikako izdržati. Terao je decu da jedu i što mogu i što ne mogu, inače bi dobijali batine. Koliko puta sam i ja dobila po glavi, braneći ih. Radio je na železničkoj pruzi, imao je platu, ali mi od toga nismo videli ni dinara. Ništa nije hteo da kupi, krio je pare. Da nisam primala pomoć od Crvenog krsta u Bačkoj Palanci, deca ne bi imala šta da jedu – pirča napaćena žena i nastavlja u dahu:
Cepao je i palio deci garderobu. Nije dozvoljavao da spavaju u spavaćicama, već u garderobi u kojoj idu preko dana. Jednom sam otišla da donesem vode, ja se vraćam, on pocepao pidžamu sa najstarije ćerke! Bilo je potpuno golo dete! Ja se proderem: “Šta si to uradio?!”, a on viče: “Šta će deca u spavaćici”. Ćerka je tada imala 11 godina. Nije pokušao da je siluje, nije imao tu nameru. Prijavila sam ga policiji, ali nije mu se moglo ništa. Kada sam videla da je nastavio sa budalaštinama, rešila sam da odem. Obavestila sam Centar za socijalni rad, stariju decu su poslali u dom, a mlađu u hraniteljske porodice. Tada sam se vratila roditeljima u rodnu kuću polovinom 1996. godine. Šta sam muke videla, nema nigde.
NAJČITANIJA VIJEST:
Najveći bol joj danas zadaje što sa decom nema nikakav kontakt.
“Rekli su mi da ih zaboravim. To mi je najveća rana.”
“Zaslužuje život dostojan čoveka”
Jelina je zahvalna komšinici Biljani, koja je ne samo brine o njoj već joj vraća dostojanstvo koje zaslužuje.
“Ja skuvam za decu, dođe i ona jede, operem je, pričamo. Moje dete je ošišalo i ofarbalo, jer Jelina zaslužuje život dostojan čoveka,” kaže Biljana, koja Jelinu vidi kao majku.
“Ja skuvam za decu, dođe i ona jede, operem je, pričamo. Moje dete je ošišalo i ofarbalo, jer Jelina zaslužuje život dostojan čoveka,” kaže Biljana, koja Jelinu vidi kao majku.