Voditeljka Olja Crnogorac (41) objavila je na društvenim mrežama da je u drugom stanju.
Godina i godina po lekarima, beskonačni dani strepnje, godinama i danima jedna te ista rečenica: “Teško ćeš postati majka, ozbiljno si bolesna, nismo imali slučaj poput tvog, pa imaš godina, nemaš dobre jajne ćelije…”.
NAJČITANIJA VIJEST:
Deceniju unazad gledam decu mojih drugarica i poznanica i krišom kod kuće se isplačem, jer pomislim: “Bože, zašto ti ja nisam dovoljno dobra da budem majka, zašto me ostavljaš bez dečjeg osmeha i zagrljaja, zar moje srce da ode u grob, a da ne čuje ono – mama, volim te…”. Kada sam isplakala more suza i rešila da se posvetim mojim i tuđim psima, Majko Božija, ti si me blagoslovila. Kada sam pomislila da je moja uloga na ovom svetu zapisana, ti si me demantovala. Ti si pokazala da medicina i skupi doktori nemaju pojma! – napisala je
Nikada nisam bila neka velika vernica, ali Bog je pokazao da ima milosti i da je moja beba čudo Božije… Drage moje buduće mame, ne dozvolite da vam iko kaže da ne možete! Sve možete! Ja sam živ primer! – navela je potom ona u opisu objave na Instagramu.
- Nakon godina borbe i vantelesne oplodnje, saznajem da sam trudna prirodno! Bila sam uverena da imam kancer i da mi je kraj blizu – istakla je Olja.
Podsetimo, Olja Crnogorac godinama unazad vodi bitku sa Adisonovom bolešću.
Nedavno je na Tiktoku ispričala da joj je doktor saopštio da joj je ostalo još 10 godina života, a u jednom trenutku se slomila i zaplakala.
Ljudi, ćao svima, juče je bio dosta emotivan dan, dosta vas je slalo svoje dijagnoze i najveći broj pitanja koja sam dobijala su vezana za to koji su to bili prvi znaci Adisonove bolesti i kako sam ja saznala da imam taj zdravstveni problem. Prvi problem od kojeg sam patila čitavog života je bio nizak krvni pritisak, drugi najbitniji znak je bio da mi je bilo konstantno hladno, bilo da je leto, bilo da je zima, bilo da je napolju 50 ili dva stepena, ja sam uvek cvokotala od hladnoće. Treći najbitniji znak je imunološki odgovor moga tela na bilo koji virus, bila sam bolesna na dva meseca, sa temperaturom sam se suočavala i po deset dana. Imala sam gnojne angine, stalno sam dobijala penicilin.
Promene na dojci
- Dakle, jedva sam uspela da se izborim sa najobičnijom kijavicom. Četvrta bitna stvar jeste ta da se ja uopšte nisam znojila. Moja koža je bila jako suva, suva usta, suve noge, suve ruke, ne znam da li to ima sad nekakve veze, pretpostavljam da ima. Valjda zato što nisam lučila taj kortizol, zato sam se i sušila… I, peta stvar, je bio trenutak kada mi je doktor na mamografiji video promene na dojci i morala sam da zamenim deo silikona koji je u meni bio 15 godina. I ako vam neko kaže da silikoni odnosno implantanti traju do kraja života, to nije istina – dodala je ona.
- Naravno, ja sam otišla to da zamenim i kada sam se probudila iz anestezije, imala sam 12 litara vode viška, nisu znali šta se dešava. Bila sam u jednoj privatnoj bolnici, bila sam zadržana dve nedelje, nisu više znali kako da mi pomognu, ni šta da rade, u jednom trenutku su i pluća počela da mi se pune vodom. Potom su me prebacili na VMA. I otišla sam na kućno lečenje, međutim meni su se urea i kreatinin naglo pogoršali i dobila sam temperaturu 37 sa 2… Odlazim u drugu privatnu bolnicu kod stadiona Partizan… Neka stara doktorka, nefrolog, sve što mi je dala je infuzija, sedam dana mi je bilo naplaćeno 200.000 dinara. – Stave mi braunilu, konstantno mi vade krv… Sve dok ja jednog dana nisam pukla i rekla doktorki da treba već jednom da mi kažu šta mi je i da želim na svoju odgovornost da izađem iz bolnice. Rekla sam joj da ja ovde, kopnim, ja ovde umirem! I ništa, ja sam otišla kući, kod mojih roditelja, ja i ćale smo stalno išli po nekim manastirima, ćale mi je pravio da jedem, jela sam raznorazne smutije, pravili su mi ceđene sokove, celere i tako dalje… Znate ono kada ste u nebranom grožđu… – navela je Olja
Ipak, najbolniji trenutak u agoniji koju je prošla je bio odlazak kod lekara koji joj je saopštio da joj je ostala još 10 godina života.
NAJČITANIJA VIJEST:
Tragedija u Srebreniku: “Prvo preminuo sin Ramiz, pa onda otac Alija od tuge za njim”
- Doktor treba da vam nadu, da vam kaže “bori se, bićes bolje”. Da bi mi on u drugom satu mog sedenja, pregledava svih dijagnoza koje sam donela rekao “Pa, moram da vam kažem, ovo je jako teška bolest”. Pitala sam ga da li je gora ova bolest ili Hašimoto, a on mi je rekao da će krenuti sistemski da mi oboljevaju svi organi i ključna rečenica je bila “vi imate još 10 dobrih godina”, ja sam mu rekla “kako 10 godina?” Ja sam počela tamo da plačem, pitala sam ga čime sam ovo zaslužila, ceo život sam se dobro hranila i trenirala, vodila zdrav život. On kad je video da đavo odneo šalu, on je počeo da me teši, ali sve je već bilo uzalud. Izašla sam iz ordinacije i platila
Sve se okrenulo nabolje kada je pronašla drugog lekara.
- I tako sam se ja mučila naredna 4 meseca, dok nisam došla do jednog doktora iz Belgije, taj drugi doktor koji mi je zakazao pregled je prijatelj moga momka, endokrinolog kod koga sam bila zove se Eli Kogan. I čovek je nakon samo 15 minuta razgovora sa mnom i nakon što je pogledao moje rezultate, rekao da ja imam klasičnu Adisonovu bolest. Nakon toga, na mejl mi je stigao čitav elaborat moje bolesti, kako je počela, kako se razvijala i ja ovde, u Srbiji nemam više kod kog endokrinologa da idem, sa kime da se konsultujem, jer se sve vreme konsultujem sa Eli Koganom preko mejla. Tamo sam ceo pregled sa svim analizama krvi platila 150 evra i da nije bilo tog doktora ne znam šta bi danas bilo i svima vama imam da kažem da je bolnica poslednje rešenje, da vas u bolnici niko ne gleda, vi ste samo broj… Tako da ni najgorem neprijatelju ne bih poželela sedam dana u bolnici – rekla je Olja tad, između ostalog.