Evropska komisija planira da upozori građane da budu spremni za snabdevanje hranom i osnovnim potrepštinama najmanje 72 sata u slučaju krize
Nova strategija dolazi u vreme kada se Evropa suočava sa različitim krizama poput ratova, sajber napada, zaraznih bolesti i poplava
NAJČITANIJA VIJEST:
Evropska komisija planira da upozori građane da budu spremni da se snabdevaju hranom i osnovnim potrepštinama najmanje 72 sata u slučaju krize, navodi se u nacrtu strategije EU u koju je uvid imao “Politiko”. “U slučaju ozbiljnih poremećaja, početni period je najkritičniji”, navodi se u dokumentu, koji predviđa scenarije kao što su rat, sajber napadi, zarazne bolesti i poplave izazvane klimatskim promenama.
Pet godina nakon prvih zatvaranja zbog pandemije koronavirusa i tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, dok pretnje od prirodnih katastrofa i ekonomskih šokova ne prestaju, nova strategija dolazi u vreme kada se čini da Evropa prelazi iz jedne krize u drugu.
Nijedna od velikih kriza poslednjih godina nije izolovana ili kratkotrajna. Evropa više ne može sebi priuštiti da reaguje samo kada se pojave problemi – piše u dokumentu.
Potpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu planira da predstavi strategiju danas.
- Vreme je da se popravi krov dok sunce još uvek sija – rekla je ona, dodajući da Komisija želi da pomogne građanima. Prema nacrtu, strategija bi trebalo da stvori “sigurnu i otpornu Evropsku uniju koja ima kapacitet da predvidi i upravlja pretnjama i krizama, bez obzira na njihov uzrok ili izvor”.
Kao deo plana, države članice će dobiti preporuke o tome:
Kako da planiraju krizne situacije
Skladište osnovne zalihe
Obezbede skloništa
Zaštite kritičnu infrastrukturu – kako na terenu tako i u svemiru
Sajber pretnje i geopolitički sukobi
Priprema za rat i bezbednosne pretnje igra ključnu ulogu. Iako strategija ne donosi nove odbrambene politike, ona poziva na pristup koji koriste nordijske zemlje, gde je celo društvo – građani, institucije i ekonomija – uključeno u odbranu.
Sukobi nisu samo vojni – sajber pretnje postaju sve ozbiljnije. Nacrt strategije upozorava da Evropa mora biti spremnija za sajber napade. Od početka rata u Ukrajini, Rusija je značajno povećala svoje akcije u virtuelnom prostoru, posebno napadom na energetsku infrastrukturu.
Napadi su posebno česti u istočnim zemljama članicama EU, dok se Kina, Iran i Severna Koreja navode kao pretnje pored Rusije.
Jedan od ključnih predloga je uspostavljanje evropskog sistema ranog upozoravanja na sajber napade, koji bi poboljšao praćenje i odgovor na pretnje. Strategija takođe predviđa digitalno obrazovanje, posebno za zemlje koje žele da se pridruže EU, kao i veću upotrebu takozvane sajber diplomatije i saradnje sa NATO savezom.
Privatni sektor takođe ima ulogu – ne samo u razmeni informacija, već i u strateškom planiranju, predviđanju rizika i obuci zaposlenih.
Prirodne katastrofe postaju sve češće
- Priprema nije samo za odbranu. Radi se i o tome kako reagujemo na poplave – pogledajte šta se dogodilo u Španiji – rekla je Minzatu.
Strategija stoga predlaže stvaranje evropske politike zaliha koja bi uključivala:
Resurse za hitne slučajeve
Medicinske potrepštine
Kritične sirovine
Energetsku opremu
Hranu i vodu
Nacrt predviđa kombinaciju centralizovanih zaliha EU i doprinosa država članica.
Priprema za budućnost: zakon, finansije i obrazovanje
Dok neke članice EU žele više da ulažu u odbranu, druge upozoravaju na važnost klimatskih pretnji. Minzatu tvrdi da su to dve strane iste medalje.
Veća otpornost će takođe zahtevati veću fleksibilnost u korišćenju sredstava. Komisija predlaže reviziju finansijskih instrumenata za krizne situacije kako bi se prilagodili promenjivim okolnostima i omogućili brži odgovori. Takođe planira da uključi spremnost u spoljne investicije, posebno kroz jačanje projekata prilagođavanja klimatskim promenama u partnerskim zemljama.
NAJČITANIJA VIJEST:
U planu je i izrada novog zakonodavnog paketa koji bi postavio jasne standarde i dugoročne ciljeve za otpornost društva.
Spremnost i sigurnost će biti “ugrađeni i uključeni” u evropsko zakonodavstvo, politike i programe. Strategija navodi 30 ključnih akcija u sedam tematskih oblasti – uključujući civilno-vojnu saradnju, javno-privatna partnerstva i obrazovanje građana.
U dodatku dokumenta nalazi se oko 60 konkretnih aktivnosti koje bi trebalo da se sprovedu u naredne dve godine – od povećanog praćenja lažnih vesti, procene spremnosti finansijskog sektora do uključivanja sadržaja spremnosti u školske kurikulume – sve već ove godine.
(Index)
