Otvoreno pitanje je ko će biti sledeći poglavar Rimokatoličke crkve
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet će učestvovati u izboru novog pape
POVEZANO:
Nakon smrti pape Franje, otvorilo se pitanje ko će biti sledeći poglavar Rimokatoličke crkve. Prema informacijama koje su sada dostupne, favoriti su Italijan Pjetro Parolin i Luis Antonio Tagle sa Filipina. Prvi put će u izboru novog pape učestvovati beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, a tu se ističe još jedno interesantno ime – Mikola Bičok (44). Izbor novog pape odrediće i u kom smeru će se kretati Rimokatolička crkva, odnosno da li će nastaviti sa progresom ili će se vratiti u konzervativnije okvire.
NAJČITANIJA VIJEST:
Papa Franja preminuo je u ponedeljak u 89. godini života zbog komplikacija usled obostrane upale pluća. Dok vernici širom sveta tuguju, već se razmišlja o tome ko će da bude novi poglavar Rimokatoličke crkve. Već postoji određeni broj kardinala koji su kandidati za novog papu. Među njima su:
Pjetro Parolin (70), Italija
Peter Erdo (72), Mađarska
Mateo Zupi (69), Italija
Luis Antonio Tagle (67), Filipini
Rejmond Leo Berk (76), Amerika
Mediji prenose da najveće šanse zasad imaju Parolin i Tagle.
Parolin i Tagle favoriti za novog papu
Tagle se generalno posmatra kao progresivac, blisko povezan sa devizom pape Franje koja je fokusirana na milosrđe i crkvu koja sluša narod. Otvoren je za dijalog sa drugim verama i kulturama i teži da se više fokusira na brigu nego na rigidnost.
Verovatno bi nastavio reformistički put pape Franje, promovišući inkluzivnost, posebno za marginalizovane.
Parolin je iskusni diplomata, koji se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u Vatikanu. Pre nego što je postao državni sekretar, radio je na raznim diplomatskim funkcijama, uključujući Venecuelu i UN. Poznat je po svom pragmatičnom i diplomatskom pristupu crkvenim poslovima i globalnoj politici.
Parolin se generalno posmatra kao umereni ili centrista, ali sa konzervativnim sklonostima u poređenju sa papom Franjom. On podržava neke od aktuelnih papinih reformi, ali je oprezan u pogledu pomeranja granica predaleko, posebno po pitanjima kao što su celibat, uloge žena ili seksualnost.
On bi verovatno težio institucionalnoj stabilnosti, fokusirajući se na diplomatiju, jedinstvo crkve i oprezne reforme. On bi mogao da uspori progres koji je inicirao papa Franja.
Ko bira papu?
Sledećeg papu izabraće Koledž kardinala, najviši zvaničnici Katoličke crkve koje je imenovao papa, a koji će se narednih nedelja okupiti u Rimu radi konklave, zatvorenog procesa izbora poglavara. Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet takođe će učestvovati u izboru novog pape.
Postoji više od 220 kardinala iz više od 70 zemalja, ali samo oko 120 su elektori (oni stariji od 80 godina su isključeni). Dve trećine kardinala elektora izabrao je papa Franja u proteklih 10 godina i oni uglavnom odražavaju njegovu viziju o inkluzivnijoj crkvi, piše “Gardijan”.
Najstariji i najmlađi kardinal
Papa Franja imenovao je 21 novog kardinala, a među njima su čovek koji će postati najstariji kardinal – monsinjor Anđelo Aćerbi (99), penzionisani diplomata Vatikana koji je svojevremeno bio talac levičarskih gerilaca u Kolumbiji šest nedelja i najmlađi – biskup Mikola Bičok (44), poglavar Ukrajinske grkokatoličke crkve u Melburnu.
Kako piše “Gardijan”, Aćerbi je jedini među novim kardinalima koji ima više od 80 godina i samim tim nema pravo glasa u izboru novog pape. Međutim, pravo glasa ima Bičok, koji je deo “progresivne grupe” pape Franje. Iako je na papiru i sam Bičok potencijalni novi papa, malo je verovatno da će obezbediti dovoljan broj glasova.
Imenovanje Mikole Bičoka dalo je Ukrajini njenog jedinog kardinala i poslalo suptilnu političku poruku dok se rat sa Rusijom nastavlja, navodi “Gardijan”, dodajući da je ukrajinski ambasador u Vatikanu Andrij Juraš pozdravio ovaj potez, iako je papa Franja izabrao poglavara Ukrajinske grkokatoličke crkve u Australiji umesto čoveka iz Kijeva -Svjatoslava Ševčuka.
Ko je Mikola Bičok?
Sa samo 44 godine, biskup Mikola Bičok iz Melburna, rođen u Ukrajini, uspeo se na jednu od najmoćnijih pozicija u Katoličkoj crkvi, na kojoj će imati uticaj na izbor sledećeg pape.
Bičok je Redemptorist i pripada grupi katoličkih sveštenika i braće koja žive u zajednici kako bi propovedali jevanđelje, “posebno među ljudima na margini društva i crkve”. Prema sajtu njihovog ogranka za Okeaniju, Redemptoristi su “dugo angažovani na radu za pravdu i mir, izbeglice i raseljene osobe, zatvorenike i siromašne”.
Bičok je rođen 1980. u Ternopilju, u zapadnoj Ukrajini. Provodio je vreme kao ministrant i učestvovao u misijama i povlačenjima pre nego što je 1997. ušao u manastir. Njegovo obrazovanje uključuje izradu magistarskog rada o radu sa omladinskim grupama u grkokatoličkim župama u Ukrajini dok je bio na Redemptorističkom seminaru u Poljskoj. Takođe je služio kao misionar u Sibiru, pre nego što je postao biskup u Australiji 2020.
Njegovo imenovanje se smatra gestom podrške Ukrajini, iako je papa Franja ranije ove godine govorio o “hrabrosti”. Bičok je 2022. nazvao predsednika Rusije Vladimira Putina “modernim Irodom”, time ga izjednačivši sa kraljem Judeje koji je, prema Bibliji, pokušao da pronađe i ubije Isusa.
Ukrajinska katolička crkva u Australiji, Novom Zelandu i Okeaniji čestitala je Bičoku i pozvala sledbenike da ga se sećaju u svojim molitvama i da “mole Boga za snagu, mudrost i milost za njegovu kontinuiranu službu Katoličkoj crkvi”.
NAJČITANIJA VIJEST:
Ambasador Juraš je rekao da je “neverovatna vest” to da je “Ukrajina dobila kardinala”.
Kako se bira novi papa?
Svaki kršteni muškarac može da postane papa, iako se skoro uvek bira jedan od aktuelnih kardinala. Kad se kardinali okupe u Rimu, obično 15-20 dana nakon papine smrti, sastaće se pod oslikanim svodom Sikstinske kapele kako bi započeli proces iza zatvorenih vrata.
Kardinali polažu zakletvu apsolutne tajnosti i nemaju dozvoljen kontakt sa spoljnim svetom tokom trajanja izbornog procesa. Telefoni im se oduzimaju, a novine, televizija, pisma ili poruke nisu dozvoljeni. Kapela se takođe pretražuje zbog uređaja za prisluškivanje, i pre i tokom konklave.
Konklava započinje liturgijom, nakon čega započinju izlaganja i glasanje. Glasanje se obavlja svakog dana, ujutro i popodne, sve dok jedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu. Ukoliko ne dođe do konačnog rezultata nakon 30 glasanja, kandidat se bira prostom većinom. Najduža konklava u novijoj istoriji bila je 1922, kad su kardinali pet dana birali novog poglavara, napominje “Gardijan”.
Dok crni dim iz dimnjaka Sikstinske kapele govori da papa još nije izabran, beli objavljuje svetu da je Rimokatolička crkva dobila novog poglavara.
Uspešnog kandidata će potom upitati da li prihvata izbor i – ako da – koje će ime uzeti kao papa. Kardinali se novom papi obavezuju na poslušnost, dok on odlazi da obuče belu mantiju, kapu i crvene papuče. Tri kompleta odora različitih veličina su unapred sašili krojači iz Vatikana.
Potom će se vernicima na balkonu Bazilike Svetog petra objaviti: “Annuntio vobis gaudium magnum – Habemus papam”, odnosno “Objavljujem vam sa velikom radošću – imamo papu”.
Blic