Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, definitivno je bio netipičan poglavar Rimokatoličke crkve, čovek modernijih shvatanja nego što je to slučaj s njegovim prethodnicima
Vatikan je zvanično saopštio da je papa Franjapreminuo u 89. godini, nakon zdravstvenih problema s kojima se borio proteklih meseci.
POVEZANO:
– Jutros u 7.35 časova, rimski biskup Franja vratio se u Očev dom. Čitav njegov život bio je posvećen služenju Gospodu i Njegovoj Crkvi – navedeno je na početku saopštenja, uz poruku da vernici poveravaju “dušu pape Franje beskrajnoj milosrdnoj ljubavi Jedinoga i Trojedinoga Boga”.
NAJČITANIJA VIJEST:
Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, definitivno je bio netipičan poglavar Rimokatoličke crkve, čovek modernijih shvatanja nego što je to slučaj s njegovim prethodnicima i neko od koga je očekivano mnogo kada je došao na ovu funkciju 2013. godine.
Ko je bio papa Franja?
Svetovno ime pape Franje je Horhe Mario Bergoljo, a na svet je došao 17. decembra 1936. godine, u Buenos Ajresu.
Bio je najstarije od petoro dece u porodici italijanskih imigranata koji su napustili Evropu tokom Musolinijeve vlasti, a odrastao je u običnoj, građanskoj porodici. Njegov otac Hose Mario Fransisko Bergoljo bio je računovođa, a majka Ređina Marija Sivor domaćica.
Vrlo mlad je počeo da radi, najpre kao izbacivač i čistač, a oduvek je važio za samotnjaka, pa je tako ostalo zabeleženo da je slobodno vreme, vikendima, provodio samujući. Ipak, poznato je da je obožavao fudbal, operu i tango.
Svoj pravi poziv Horhe Mario Bergoljo je pronašao je sasvim slučajno. Na putu ka obeležavanju jednog praznika, prošao je pored crkve i odlučio da se ispvesti, kada ga je jedan sveštenik nadahnuo da pristupi Crkvi.
Studirao je u Nadbiskupijskoj bogosloviji bezgrešnog začeća, a priznao je da se kao mlad bogoslov zaljubio u jednu devojku, zbog čega je sumnjao hoće li nastaviti svoj put.
Pokojni papa jedan je od retkih koji je priznao i da je nakratko doveo u pitanje hoće li nastaviti putem Crkve jer se zaljubio tokom studija.
Kako je ispričao, dok je studirao u Nadbiskupijskoj bogosloviji bezgrešnog začeća, zavoleo je jednu devojku, pa je posumnjao u svoju odluku, ali joj je ipak ostao odan.
Nije poznato je li nepoznata žena odbila njegovu ljubav ili je on sam odlučio da nastavi svojim putem i odrekne se svetovnog života s njom.
Međutim, i mnogo pre ove neimenovane devojke, papa Franja – tada dečak po imenu Horhe Mario Bergoljo – bio je zaljubljen, navodno toliko da je poželeo da se oženi.
Žena po imenu Amalija ispričala je 2013. da su papa i ona prijatelji iz detinjstva i da ju je on zaprosio kad su imali po 12 godina. Oboje su stanovali u Floresu, trgovačko-stambenoj oblasti u Buenos Ajresu, a navodno se Horhe toliko zaljubio da je zbog Amalijinog odbijanja prosidbe i odlučio da se zamonaši.
– Ako ne mogu da se oženim tobom, postaću sveštenik – tvrdila je da ona da joj je rekao nakon što mu je odgovorila “ne”.
Kako je Amalija tada ispričala, njihova “romansa” u detinjstvu bila je zabranjena jer je njen otac smatrao da je ona premlada da na taj način posmatra dečake.
– Kad smo bili mladi, napisao mi je pismo na koje nisam odgovorila. Želela sam samo da nestane. Otac me je udario jer sam se usudila da napišem poruku dečaku – ispričala je ova Argentinka.
– Nemam šta da krijem, ta stvar između nas je bila detinjasta i sasvim čista – zaključila je.
Kao jezuitski iskušenik je studirao humanističke nauke u Santjagu, u Čileu, a zvanično postao jezuita 1960. godine, kada je dao zavete siromaštva, čednosti i poslušnosti. Iste godine je stekao diplomu iz filozofije u Buenos Ajresu, a predavao je književnost i psihologiju u Santa Feu i Buenos Ajresu.
Za vreme devedesetih je počeo brzo da napreduje u hijerarhiji Katoličke crkve.
On se proteklih meseci borio sa zdravstvenim problemima, a 14. februara primljen u bolnicu na lečenje upale pluća. Papa se juče pojavio pred vernicima nakon duže pauze, iako je misu na Uskrs umesto njega služio kardinal Anđelo Komastri.
Još od mladosti je papa Franja imao zdravstvene probleme, a tešku pneumoniju prvi put je imao sa 21 godinom, kada su mu pronađene tri ciste, te mu je uklonjen deo pluća.
Zanimljivo je da je Bergoljo svojevremeno u javnosti optuživan za umešanost u otmicu dvojice sveštenika koje je on raščinio neposredno pre njihovog nestanka.
Ispostavilo se da su krivci za otmicu bili pripadnici argentinske mornarice u danima diktature maja 1976. godine, a pojedini sveštenici su tvrdili da je Bergoljo sarađivao sa huntom, kao i da su pod misterioznim okolnostima nestali neki protivnici argentinskih generala iz svešteničkih redova.
On nije mnogo komentarisao ove kontroverze, ali se u jednom intervjuu 2010. osvrnuo na svoju ulogu u danima vlasti Izabele Peron, kada je priznao da je skrivao nekoliko žrtava progona.
Još kada je izabran za papu, Franja je hvaljen na prvom mestu zbog svoje skromnosti, a veruje se da je to jedan od faktora koji su ga i doveli na mesto poglavara Rimokatoličke crkve.
Dok je bio na vrlo visokim pozicijama odbijao je luksuzne automobile i šofere, a umesto toga je putovao gradskim prevozom. Štaviše, rekao je “ne” i životu u luksuznoj biskupskoj rezidenciji.
NAJČITANIJA VIJEST:
Navodno se uvek trudio da sam sebi sprema hranu, a jeo je veoma skromno, mahom voće i čaj.
Nakon što je papa Benedikt XVI napravio presedan ostavkom 28. februara 2013, počela je konklava na kojoj je 115 kardinala glasalo i izabralo Horhea Marija Bergolja za novog papu, drugog dana konklave, u petom krugu glasanja. Upitno zdravlje pape Franje bio je njegov najveći minus, ali je on ipak izabran, što je bilo pravo iznenađenje za vernike, a pobedu je odneo s dve trećine glasova.
Ime Franja odabrao je u čast svecu Franji Asiškom, a kada je postao papa prvu noć u Vatikanu je proveo u apartmanu Doma svete Marte, vrlo skromnom životnom prostoru koji ima tek dve sobe: jednu za spavanje, a jednu za prijeme.
Papa je važio za veoma stidljivog čoveka, o čemu je pisala njegova biografkinja Frančeska Ambrogeti. Ipak, istakla je njegovu uravnoteženu snagu uprkos ovoj osobini, koja je umela da prevagne kada je bilo važno.
Otkako je izabran, važio je za čoveka modernih shvatanja, pa je tako umeo da iznese stavove koji su smatrani šokantnim u konzervativnim krugovima. Podržao je, recimo, istopolna građanaska partnerstva, naglasivši da “homoseksualci imaju pravo da budu u porodici” i da “nije zločin biti gej”.
Stil