Ruski zatvori poznati su po brutalnim uslovima i ekstremnom kršenju ljudskih prava zarobljenika
Međunarodna zajednica poziva na veće angažovanje radi zaštite prava civila i pronalaženja humanitarnog rešenja
Rat u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine invazijom Rusije, traje više od tri godine i ima teške posledice po ukrajinsko stanovništvo. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u tom periodu ubijeno je najmanje 12.900 civila, dok je oko 14.000 ljudi završilo u zarobljeništvu. Ukrajinske oružane snage pretrpele su ogromne gubitke – procenjuje se da je poginulo više od 80.000 vojnika, a oko 400.000 je ranjeno. Smatra se da su gubici na ruskoj strani još veći.
NAJČITANIJA VIJEST:
Proslava se otrgla kontroli: Maturanti divljali ulicama, reagovala policija
Pored ljudskih žrtava, rat je izazvao masovno raseljavanje, uništenje infrastrukture i duboke traume među civilnim stanovništvom, koje i dalje živi pod stalnom pretnjom napada.
Posebno zabrinjavajuća je sudbina hiljada nestalih civila koji su završili u mreži od oko 180 zatvora na okupiranim teritorijama i unutar same Rusije, pa čak i u udaljenim regionima poput Sibira.
Ukrajina je do sada identifikovala skoro 16.000 nestalih osoba čija je lokacija i dalje nepoznata. Uzimanje civila za taoce tokom oružanog sukoba predstavlja težak ratni zločin, ali ruski režim i dalje sprovodi ovu praksu uprkos upozorenjima međunarodne zajednice. Brojni ukrajinski izveštaji ukazuju na mučenje, seksualno zlostavljanje i pogubljenja u tim zatvorima, što dodatno pogoršava humanitarnu katastrofu sa kojom se Ukrajina suočava.
Brutalno zlostavljanje
Potresna svedočenja preživelih, koja mogu biti uznemirujuća, potvrđuju razmere brutalnosti kojoj su civili izloženi. Aleksandra Matvijčuk, ukrajinska advokatica za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2022. godine, rekla je da je intervjuisala stotine ljudi koji su preživeli rusko zatočeništvo – većinom civila, žena i muškaraca.
Njihova svedočenja opisuju brutalna zlostavljanja: prebijanja, silovanja, zatvaranje u drvene kutije, sečenje prstiju, čupanje noktiju i bušenje noktiju bušilicom. Mnogi su izloženi elektrošokovima u predelu genitalija, a jedna žena je izjavila da su joj ruski čuvari kašikom iskopali oko.
Ovakva svedočenja ukazuju na to da cilj nije samo fizičko uništenje, već i sistematsko poniženje i uništavanje ljudskog dostojanstva. Ukrajinske vlasti uspevaju samo delimično da rekonstruišu sudbinu otetih civila, oslanjajući se isključivo na iskaze oslobođenih. Rusija, s druge strane, ne pruža nikakve zvanične podatke o civilima koje nezakonito zadržava, čime krši osnovna pravila ratovanja.
Hiljade nevinih ljudi i dalje su nestale u paklu ruskih zatvora, poznatih po brutalnim uslovima, mučenju i potpunom kršenju ljudskih prava. Ti zatvori, često opisivani kao mesta ekstremnog nasilja i represije, postali su simbol šire humanitarne krize koja pogađa civilno stanovništvo.
Upozorenja stižu i od boraca za ljudska prava. Matvijčuk ističe da postoji opasnost da svet zaboravi na hiljade ljudi zatočenih u ruskim zatvorima.
- Mislim da svet ne razume, prvo, surovost i nehumane uslove u kojima se Ukrajinci nalaze u ruskom zatočeništvu. Drugo, ljudi ne shvataju da Rusija ne zadržava samo vojnike, već i civile. A prema Ženevskoj konvenciji, civili moraju biti oslobođeni – rekla je ona.
Njene reči pozivaju na veću međunarodnu pažnju i angažovanje u cilju zaštite osnovnih ljudskih prava, čak i u ratnim uslovima.
Ukrajinci zatvoreni u više od 180 objekata
Prema rečima Petra Jacenka, portparola Koordinacionog štaba za postupanje prema ratnim zarobljenicima, poznato je da se civili i zarobljeni ukrajinski vojnici nalaze u više od 180 zatvorskih objekata na teritoriji Rusije i u privremeno okupiranim delovima Ukrajine.
- Ruske vlasti mogu da uhapse bilo koga, bez obzira na pol, starost ili zanimanje“, izjavio je Jacenko.
Dok je sudbina hiljada zarobljenih Ukrajinaca i dalje neizvesna, na međunarodnoj sceni sve se više govori o mogućim pregovorima koji bi mogli da dovedu do kraja rata.
NAJČITANIJA VIJEST:
53-godišnjak počinio suicid: Nije mogao podnijeti svađe sa bivšom ženom
U diplomatskim krugovima trenutno kruže različiti predlozi za mirovni sporazum. Prema nacrtu koji podržavaju Ukrajina i evropske zemlje, predviđa se oslobađanje svih ratnih zarobljenika, zatočenih civila i ilegalno deportovane dece.
Međutim, nacrt koji navodno ima podršku bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa ne uključuje odredbe o razmeni zarobljenika niti oslobađanju civila. Štaviše, prema tvrdnjama, predlaže priznanje ruske kontrole nad delovima četiri ukrajinske oblasti, kao i priznanje aneksije Krima.
Povratak Ukrajinaca iz ruskog zatočeništva ostaje složen i dugotrajan proces koji zahteva saradnju više država i međunarodnih organizacija. Ukrajinske vlasti upozoravaju da bi izostanak snažne podrške Sjedinjenih Američkih Država, posebno u kontekstu aktuelnih mirovnih pregovora, mogao dodatno otežati napore za njihovo oslobađanje.
Dok se pregovori o političkom rešenju nastavljaju, sudbina hiljada ljudi koji su i dalje u zatočeništvu ostaje neizvesna i direktno zavisi od političke volje i angažovanja međunarodne zajednice.
(Skaj njuz, Jutarnji)