Kako je otkrio, oca je na sopstvenim rukama odneo do bolnice, a to je ujedno bio i njihov poslednji razgovor.
Voja Nedeljković je nedavno javno govorio o potresnim detaljima iz svog života.
NAJČITANIJA VIJEST:
Vraćamo redovan vojni rok: Vučić nakon sastanka sa vojnim vrhom
Tada se prisetio perioda u kom je izgubio oca.
To je bilo 1999. jedna čudna godina, odvratna, koju bih ja da mogu stavio u fioku da je ne uzimam više. Pre svega zbog svega onoga što nam se desilo sa bombardovanjem i uništavanjem naše zemlje Srbije, a drugo zbog bolesti sa ocem. On je imao tumor još 1993. godine pa je to nešto zalečeno i onda je 1998. otišao mislivši da je u pitanju nešto sa želucem da bi mu rendgenolog rekao da nije, da je jedan otprilike karcinom na plućima. Onda smo krenuli u pokušavanje nekog rešavanja svega, odlazio je na zračenja, pa ima zračenja, nema zračenja zbog bombardovanja i restrikcija struje. Vodio sam ga gore na onkologiju – rekao je Voja tada.
Oca na rukama odneo do bolnice
Kako je otkrio, oca je na sopstvenim rukama odneo do bolnice, a to je ujedno bio i njihov poslednji razgovor.
- Tih dana mu je bilo baš loše, to je bio početak oktobra 1999. godine. Prošlo je tragično bombardovanje, mi smo počeli da se dozivamo pameti, nije se radilo, snalaženje za život i ostale stvari. Mene je zvao Žika iz Zane i Jelena da im odradim promociju albuma „Prijatelji” u hotelu Hajat koja je bila 15. oktobra. Mi smo 14. sedeli, mnogo se smejali, uživali u nekim anegdotama. Tog 15. sutradan, tog dana je mom ocu pozlilo i ja sam ga na rukama sa bolničarima odveo do bolnice, do Kliničkog centra na grudno odeljenje, malo još porazgovarao sa njim. Nisam mogao baš nekako odmah da krenem kući. Otišao sam kući, pričao sa prijateljem, nisam mogao da zaspim, nešto sam nekoliko sati odspavao. Krenem na posao, idem prema Hajatu, zove me mama i saopštava da je tata umro. Po nahođenju i dalje idem prema Hajatu, stajem tamo, to su takozvane očekivane-neočekivane smrti. Nisam se pitao šta je bolje ili šta je gore, ako može o smrti da se priča. Da li smrt koja se desi iznenada pa te šokira ili smrt koju čekaš svaki dan – objašnjava voditelj i dodaje:
NAJČITANIJA VIJEST:
Ušao sam u Hajat. Žika je odmah po mom licu prepoznao da nešto nije u redu i pitao „E, matori, šta je bilo?”, ja kažem: „Ma ništa, samo daj neki viski, neki alkohol”. Nisam odmah rekao. Bio je dogovor da imam neku Če Gevara kapu. I dok sam to radio, radio sam sa jednim osećanjem i tuge i ponosa što mi je otac to dao. Sve mi se pomešalo – rekao je Voja, prenosi “Grand”.
Alo.rs
