Biće integrisane u celokupni odbrambeni sistem sa fizičkim preprekama, dronovima i dalekometnim oružjem.
Raspoređivanje duž granica smatra se nužnošću u odbrani od potencijalne ruske agresije.
Od Laponije na krajnjem severu Finske do Lublinske oblasti u istočnoj Poljskoj, nova i eksplozivna “gvozdena zavesa” uskoro će se spustiti preko Evrope.
NAJČITANIJA VIJEST:
Drama u Budimpešti: Petnaestogodišnji dječak iz BiH nestao!
Svaka NATO zemlja duž te linije odlučila je da odvraćanje ruske invazije zahteva odbrambenu meru koja je nekada bila nezamisliva: ukoliko bude potrebno, šume borova i breza duž njihovih granica biće prekrivene milionima protivpešadijskih mina – oružjem koje se donedavno smatralo toliko užasnim da je veći deo sveta pokušavao da ga zauvek zabrani.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska najavile su da će napustiti Otavsku konvenciju iz 1997. godine koja zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina. Očekuje se da će sve ove zemlje zvanično obavestiti Ujedinjene nacije o svom povlačenju iz konvencije, što će im omogućiti da proizvode, skladište i raspoređuju ovakvu vrstu municije do kraja godine. Zajedno, ovih pet zemalja štite 3.460 kilometara granice NATO sa Rusijom i njenom savezničkom državom Belorusijom.
Vojni stratezi već razmišljaju o tome u kojim delovima evropskih šuma i jezerskih predela treba postaviti ove smrtonosne naprave, pune eksploziva i gelera, u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin odluči da se suprotstavi alijansi, piše britanski “Telegraf”.
Otavska konvencija za zabranu i povratak minskih polja na tlo Evrope
Povratak minskih polja na velikim prostranstvima Evrope označava tihi kraj međunarodne kampanje za zabranu ovakvog oružja, koju je u svoje vreme snažno podržavala princeza Dajana, naročito tokom svoje posete Angoli u januaru 1997. godine.
Dolazim sa srcem i želim da skrenem pažnju na ljude u nevolji – rekla je tada, hodajući uskim putem između aktivnih mina.
Toni Bler je prihvatio je ovu stvar s velikom strašću – već u četvrtoj nedelji mandata kao premijer iste te godine, zabranio je proizvodnju i izvoz mina. Britanija je vodila kampanju da ova zabrana postane globalna kroz Otavsku konvenciju, koju je na kraju potpisalo 164 zemlje. Bler je čak obezbedio da Britanija ratifikuje konvenciju na prvu godišnjicu smrti princeze Dajane. Ali međunarodni standardi su se promenili otkako je Putin pokrenuo napad na Ukrajinu 2022, i ispostavilo se da mine ipak mogu da budu korisne.
Dok se Evropa ponovo naoružava radi odvraćanja Putina, ono što je nekada bilo nezamislivo, sada je neizbežno.
Litvanija u najgorem položaju
Od svih zemalja koje će se sada naoružavati minama, položaj Litvanije je možda najosetljiviji. Kao najveća među baltičkim državama, Litvanija mora da brani dve granice u dužini od oko 720 kilometara – sa Belorusijom na istoku i sa ruskom eksklavom Kalinjingradom na zapadu.
Između njih se nalazi Suvalki prolaz, vitalni kopneni koridor koji je jedini pravac preko kojeg NATO može poslati pojačanje baltičkim državama. Ako Putin odluči da pošalje tenkove, najverovatnije će udariti preko ovog mirnog pejzaža okruženog netaknutim zelenim šumama.
Najranjivija oblast Litvanije verovatno je parče teritorije u obliku papagajevog kljuna koje se useca u Belorusiju, gde nijedno selo nije udaljeno više od nekoliko kilometara od neprijateljske granice sa tri strane. Gotovo nijedno mesto nije bliže granici od drvenih kuća u selu Šadžiunai, koje se nalazi na samom vrhu tog “kljuna”.
Dok šetate kroz borove i breze, iznenada nailazite na znak sa natpisom: “STOP” i “Ulazak dozvoljen samo uz odobrenje Državne granične straže”. Uz odgovarajuću dozvolu, možete da nastavite napred i vidite srebrnu ogradu ojačanu žilet-žicom. To je granica NATO sa Belorusijom, i u suštini, prva linija fronta zapadnog sveta. Nova minska polja bi verovatno bila postavljena upravo ovde, čineći već zastrašujuće znake još jezivijim.
Sve to ispunjava strahom Jadvigu Mackevič. Ona živi u jednoj od skromnijih kuća u Šadžiunaima – njen dom je ofarban u zeleno i žuto – svega nekoliko metara od granične ograde.
Rođena je 1941. godine, u godini kada je Hitler izvršio invaziju na Sovjetski Savez, a njeno prvo sećanje je požar iz 1944, kada su se povlačeći nemački vojnici spalili selo.
- Mnogo sam plakala: moje selo je gorelo. To je jedino čega se sećam – da sam plakala – kaže Mackevičeva, sada 84-godišnjakinja.
Danas, mogućnost novog rata doživljava sa strahom i fatalizmom.
Ako Bog da, možda će nas mimoići. Ali rat je rat. Bolje da se nikada ne ponovi. Mnogo se bojim rata. Mi ćemo uskoro umreti, ali naša unučad treba da žive – dodaje ona.
Mackevičeva ima troje unučadi i dva praunuka, uzrasta pet i osam godina. Njena deca su davno napustila to područje. Sada u Šadžiunaima živi samo 13 ljudi, svi stariji. Njihove bašte i prozori gledaju na jednu od najnapetijih granica u Evropi. Starica ne želi da mine postave u blizini njenog praga, ali svesna je da ništa ne može da promeni.
Ljudi se pripremaju za rat
Iako se lično nije pripremala za najgore, u zemlji u kojoj mnogi smatraju da je Putinov napad na Ukrajinu mračno predskazanje onoga što bi moglo zadesiti Litvaniju, brojne porodice rade šta mogu da se pripreme.
U selu Didiejdži Baušiai, na oko jedan kilometar od granice, Jurate (37) i njen muž Vladislav (41), iskopali su bunker u dvorištu i napunili podrum zalihama: 15 litara vode, prva pomoć, i tri police konzervirane hrane. Iznad svega, misle na svoju bebu staru samo šest meseci.
S vremena na vreme, njihovi prozori zadrhte od odjeka teške artiljerije sa vojne baze udaljene 30 kilometara, gde nemački vojnici sprovode vežbe u sklopu NATO raspoređivanja radi zaštite baltičkih članica.
Zašto su Rusi želeli da napadnu Ukrajinu? Žele da poseduju još teritorije. Zato verovatno žele i našu teritoriju – kaže Jurate.
Veruje da je članstvo Litvanije u NATO najbolja garancija bezbednosti zemlje, ističući kako “ima ogromne razlike da li se boriš sam ili sa saveznicima”, ali nije uverena u opravdanost mina.
- Za odbranu možda jesu korisne, ali za ljude nisu, jer te mine mogu ostati tamo. Brinula bih, jer sada možemo slobodno da idemo u šumu. A posle toga, psihološki neće biti lako da se tamo ide – dodaje ona.
Dok je Evropa uništavala zalihe mina, Rusija ih je proizvodila više nego iko na svetu
Vlada Litvanije ne poriče ozbiljnost svoje odluke da počne da proizvodi mine 22 godine nakon što je potpisala Otavsku konvenciju, koju je svojevremeno podržala svaka članica EU.
Ipak, Dovile Šakalijene, ministarka odbrane Litvanije, ističe da je reč o prostoj nužnosti.
Naše bezbednosno okruženje se suštinski pogoršalo otkako smo se pridružili (konvenciji) 2003. Rusija vodi nezakoniti rat protiv Ukrajine, sistematski krši međunarodno pravo i sprovodi vojne provokacije na našim granicama s Rusijom i Belorusijom – to predstavlja egzistencijalnu pretnju – objašnjava ona.
Šakalijene naglašava da se Rusija nikada nije obavezala Otavskom konvencijom. Naprotiv, dok su evropske države uništavale svoje zalihe mina, Rusija je proizvodila više mina nego bilo koja druga zemlja na svetu, nagomilavši više od 26 miliona do 2024. godine – od kojih mnoge danas ubijaju ili sakate Ukrajince.
NAJČITANIJA VIJEST:
Klanjana dženaza prof. dr. Emiru Solakoviću u Sarajevu
- Rusija nije potpisnica Konvencije i nastavlja agresivno da koristi i skladišti protivpešadijske mine, stavljajući nas u strateški nepovoljan položaj. U tom kontekstu, neophodno je da naše oružane snage imaju fleksibilnost i slobodu da koriste sva dostupna sredstva za odbranu našeg stanovništva i istočnog krila NATO – dodala je litvanska ministarka odbrane.
Litvanija, koja planira da potroši 5,5 odsto BDP-a na odbranu – više nego duplo od trenutnog britanskog nivoa od 2,3 odsto – izdvojila je 800 miliona evra za proizvodnju protivtenkovskih i protivpešadijskih mina.
Prema rečima Šakalijene, napadi se već dešavaju. Ona veruje da bi Putin mogao da napadne teritoriju NATO za samo dve ili tri godine.
Prednosti i mane raspoređivanja mina
Nakon što je toliko stradala od Rusije u prošlosti, litvanska vlada i narod odlučni su da više nikada ne izgube nezavisnost. Svesni hitnosti pretnje, parlament je u maju gotovo jednoglasno odlučio da istupi iz Otavske konvencije, sa 107 glasova za, nijednim protiv i tri uzdržana.
- Sve mine – protivtenkovske i protivpešadijske – kada se kombinuju, predstavljaju vitalnu prepreku za neprijatelja. Njemu je potreban dodatni vremenski okvir da ih savlada, a vi tada možete pucati, što vam daje vreme da se pregrupišete, pojačate svoje kapacitete i sačekate dolazak saveznika – objasnio je bivši ministar odbrane Litvanije Laurinas Kačiunas, koji je prošle godine izradio plan kojim su predviđene mine kao odgovor na moguću invaziju.
On objašnjava da će mine biti deo “celovitog sistema” odbrane, koji uključuje i fizičke prepreke za tenkove (poput tzv. “zmajevih zuba”), kao i ubilačke dronove i dalekometno oružje.
Litvanija će sama proizvoditi mine – Kačiunas navodi da će im biti potrebne “stotine hiljada” – i skladištiti ih blizu granica sa Rusijom i Belorusijom, radi eventualne upotrebe u kriznoj situaciji.
Posledice upotrebe mina mogle bi biti dugoročne. Samo u 2023. godini, najmanje 2.000 ljudi ubijeno je minama širom sveta, od čega su 84 odsto bili civili, a četvrtina deca. Ove naprave i dalje pustoše zemlje poput Angole, gde je građanski rat završen pre više od 20 godina, Kambodže, Avganistana i Bosne i Hercegovine.
U novoj Evropi u kojoj svaka zemlja preispituje svoju odbranu, smrtonosna “gvozdena zavesa” koja bi uskoro mogla pasti kroz slikovite šume Litvanije i njenih NATO suseda najočigledniji je znak onoga što bi moglo da se dogodi.
(Telegraph.uk)
