Borislav Stanojević je mali heroj koji boluje od cerebralne paralize, ali to ga ne sprečava da bude vatreni navijač najboljeg tenisera, Novaka Đokovića, poslao mu je poruku, a ekipa emisije “Srce za decu” koja se emituje samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115 sredom u 21.45 je za njega spremila iznenađenje.
Voditeljka Katarina Manojlović i ekipa emisije “Srce za decu” uputili su se u Novi Sad, grad u kom živi hrabri Borislav Stanojević, koga svi u porodici zovu Bora. On svakodnevno vježba, trudi se i ništa mu ne pada teško.
On i mama su tim, jer najčešće putuju zajedno na rehabilitacije, dok ova petočlana porodica ima još dva sina.
Ivana je imala redovnu blizanačku trudnoću, “prirodnim putem sam dobila blizance, porodila se prije vremena u osmom mjesecu”. Bora je rođen i iz bolnice izašao kao zdrava beba.
– Bora se razboleo u prvoj godini života njegovoj, on je bio prvi blizanac. Bio je nedonošče, Bogdan je bio mnogo kritičniji od njega, bio je 44 dana na neonatologiji, a on je posle 10 dana otpušten, a zadržan je bio zbog fiziološke žutice – priča Ivana Stamenković mama heroja Bore.
Sve kontrole su bile u redu, “imao je ocenu 9-10 po rođenju, nije ostajao bez kiseonika nije imao izliv krvi na mozak, nije imao nikakva oštećenja”.
– Po otpustu su mi svi nalazi bili uredni, eeg glave mu je bio uredan, otpušten je kao zdrava beba. Međutim, on je bio u šetalici, one je samostalno jeo i sad jede samostalno, ali na noge nije stajao nikako i to je nama bio signal da nešto nije u redu – kaže Ivana.
Tada je počela njihova borba i odlasci po ljekarima koji su ih ubeđivali da je sve kako treba.
– Mi smo krenuli po lekarima onda je nedge sa jedne strane bilo, to je normalno, oni su blizanci, dešava se da kasne, kod njih je malo slabija motorika, usporena je motorika, to će se korigovati vežbama… Mi smo išli na vežbe, međutim te vežbe nama nisu davale nikakvog efekta – kaže Ivana i nastavlja:
Tada sam krenula malo da dižem frku i po lekarima, prosto nisu mogli da me ubede da je to normalno jer to meni nije bilo normalno jer ja imam i starije dete, znam kada dete prohoda, kada progovori, kada se osamostaljuje, prošla sam to.
Lakeri su im rekli da će “magnet to pokazati, međutim, magnet smo čekali pet godina” jer Bora nije bio prioritet.
– Na kraju smo ga u Beogradu radili privatno jer on nije prioritet za magnet. Za tih pet godina išli smo na vežbe, radili smo Vojtine vežbe, išli smo na plivanje, krenuli smo na jahanje. Njemu je jahanje mnogo pomoglo, sačuvalo mu je karlicu, sačuvalo mu je kičmu, leđa, baš mu je pomoglo, sada je prestao jer je već veliki, ne može nijedan terapeut da radi sa njim jahanje. To nas je negde izvlačilo i davalo nam nadu da će možda sve biti kako treba – iskrena je Ivana.
Kada su uradili privatno pregled dobili su i nalaz za koji ne postoji dijagnoza kod nas jer ne može da se leči.
Onda smo uradili magnet i dobili nalaz da na beloj moždanoj masi ima dva mala zareza. U Beogradu su nam rekli da je to prenatalni moždani udar, međutim kod nas ne postoji dijagnoza prenatalnog moždanog udara uopšte za decu, jer ne može da se leči – kaže Ivana.
Na pitanje voditeljke da li bi to značilo da je imao moždani udar dok je još bio u stomaku, Ivana kaže “da bi pre bi rekli da se desilo u prvoj godini života”.
– Kada sam to čula počela sam da čitam o tome i onda sam upoznala i ljude ovde koji isto imaju decu sa takvom slikom gde se sumnja da oni možda imaju taj prenatalni moždani udar, a onda sam saznala da u inostranstvu oni i dijagnostikuju to kao prenatalni moždani udar, ali to rade klinike koje mogu da leče prenatalni moždani udar – objašnjava Ivana.
Kada su uradili magnetnu rezonancu rekli su im samo “vežbe, vežbe i vežbe”.
Imaju slučajeva gde su deca i u kasnijem dobu prohodala samo uporno mora da se vežba. Bora ima baš minimalno oštećenje što se po njemu može i videti. Stradala mu je motorika i stradao je taj deo gde su trup i noge. Jer kod njega je baš desna strana, imao je slabiji hvat desnom rukom, desno oko mu je bežalo, to smo popravili vežbama. I kada ga držite da hoda, uz pridržavanje, vuče desnu nogu. Ista je slika kao i kod odraslih posle stanja moždanog udara – objašnjava ova habra majka koja i dodaje:
– Ne može da hoda samostalno, može da stoji uz pridržavanje i da napravi par koraka uz pridržavanje.
Bori su se svi prilagodili i u kući su sve prilagodili njemu.
– Morali smo svi da se prilagodimo tome, morali smo i prostor da prilagodimo da može da vežba i kod kuće. Putem interneta sam tražila iskustva, kako roditelji drugi, kroz šta prolaze… Mnogo su nam pomogli i i dalje nam pomažu. Mi smo u novosadskom udruženju “Sunce”, udruženju za cerebralnu paralizu, udruženje paraplegičara i distrofičara, jer tu su slične neke stvari koje mi između sebe jedni drugima pomažemo informacijama i svime što neko zna da vam preporuči. Tako smo mi i saznali za Zagreb za klinku u koju idemo. To je neuro rehabilitacija robotikom gde je klinika cela zasnovana na robotima. Ima robot lokomat, to sada ima i u Beogradu, on uđe u robota, zakače ga skroz, fiksiraju ga kao na proteze, tu je traka kao za trčanje i on hoda u tom robotu i to mu pravi mentalni zapis. Stalnim ponavljanjem jedne te iste stvari njegov mozak pohranjuje informacije. Prvo smo išli tri meseca, tada je sedam sati dnevno radio, subotom šest sati samo mu je nedelja bila slobodna, a sada idemo mesec i po po četiri sata jer mu je mnogo – objašnjava Ivana i ističe u čemu mu je pomogao takav vid vežbe:
– Ojačao mu je trup, jer je klizio iz kolica, nije mogao da se ispravi kako treba, na levu i desnu stranu je ispadao. Telo mu je bilo mnogo mlitavije, sada mu se polako vraća i mišićni tonus, plaćamo terapeuta koji nam dolazi privatno kući koji radi sa njim od malena u dečijoj klinici.
blic.rs