Zahvaljujući humanitarcu Marku Nikoliću i ljudima dobre volje porodica Leškov se uselila u novu kuću.
U Bačkom Petrovom Selu, kod Bečeja, ovih dana odzvanjaju dečji smeh i uzdasi olakšanja. Posle borbe, tuge i neizvesnosti, porodica Leškov – Miroslav, Marija i njihovo petoro dece – konačno su dobili svoj novi dom!
Dom koji su sanjali, ali nisu verovali da će ga ikada imati.
NAJČITANIJA VIJEST:
MALI BORAC / Osječki liječnici spasili bebu koja je prestala disati, a onda je uslijedio novi šok…
Njihovu potresnu priču otkrio je humanitarac Marko Nikolić, čovek koji je još jednom pokazao da su čuda moguća – kada se ljudi ujedine oko dobra.
Nakon što je na društvenim mrežama objavio dirljivu objavu, Srbija se ponovo probudila.
– Izgradili smo još jednu kuću. Još jedan dom. Još jedan život koji se menja iz korena. Ova deca su sanjala samo o kupatilu… a sada imaju svoj krov nad glavom, tople sobe, osmeh i sigurnost. Nisu tražili mnogo – samo ono što bi svako dete trebalo da ima. A mi smo im to zajedno omogućili. Zajedno smo pretvorili suze u osmeh, nadu u stvarnost, snove u dom. Ovo je snaga ljubavi. Snaga zajedništva. Jer kada se srca ujedine – ni čuda više nisu nemoguća – napisao je Marko Nikolić na Fejsbuku.
Pre samo nekoliko meseci, Leškovi su živeli u trošnoj kući sa dva ležaja. U drugoj prostoriji, sa plafonom koji je pao, nalazila se niska česma i veš-mašina. Umesto kupatila – lavor. Umesto toaleta – kanta. Umesto kuhinje – mali električni šporet u uglu sobe, na kojem je majka Marija kuvala deci obroke od onoga što se imalo.
– U jednoj sobi, u krevetu spavamo Miroslav, ja, naša beba Iris i Mateja (5). Drugi ležaj dele Marina (7,5) i Branislav (9), a najstarija, Aleksandra (12), spava sama u drugoj prostoriji, gde ložimo peć da zagreva obe sobe, jer između nema vrata – pričala je tada Marija, pokušavajući da zadrži suze.
Njihova deca nisu sanjala o igračkama, telefonima ili računarima. Sanjala su o kupatilu. O toplom krevetu. O stolu za kojim bi svi zajedno večerali. O vratima koja mogu da zatvore.
– Ja se kupam u ovoj kadici i bila bih presrecna kada bih dobila kupatilo – poverila se umiljatim glasom mala Marina.
– Ja bih volela da imam ulazna vrata, da mojim sestrama ne bude hladno – rekao je tada mali Branislav.
– Volela bih da imamo svoj krevet – dodala je stidljivo najstarija Aleksandra.
Te jednostavne, dečje želje pogodile su ljude širom Srbije. Odziv je bio ogroman. Javili su se pojedinci, firme, udruženja – svi želeći da doprinesu. I uspeh nije izostao! Porodica Leškov ima krov nad glavom, moderno kupatilo, tople sobe i, što je najvažnije – dostojanstvo.
– Ova porodica je danas dobila mnogo više od kuće – dobila je dostojanstvo, sigurnost i veru da nisu zaboravljeni. Njihova deca su sanjala samo o toplom kupatilu, a danas imaju ceo dom. To je dokaz da humanost i zajedništvo mogu promeniti živote. Svaki novi dom koji izgradimo pokazuje da, kada se ljudi ujedine oko dobra, granice ne postoje. Ovo nije kraj – ovo je tek početak jedne lepše priče – rekao je Marko Nikolić za Kurir.
Pogledajte kako izgleda nova kuća.
Danas, ispred svoje nove kuće, Marija i Miroslav ne kriju suze – ali to su sada suze radosnice.
NAJČITANIJA VIJEST:
Priče spašenih: Minelino srce 11 godina kuca negdje u Njemačkoj
– Kad vidiš osmeh te dece, znaš da je svaki trenutak borbe, svaka suza bila vredna.
Dok stojiš ispred kuće koju si zajedno sa divnim ljudima izgradio – shvatiš da to nisu samo zidovi, već dom pun nade. Osećaj topline u srcu kad vidiš kako im se oči pune radošću… to je nešto što ne možeš kupiti, to se živi. Ovo je trenutak zbog kog znaš da vredi sve – jer jedno “hvala” i jedan dečiji osmeh vrede više od svega na svetu – rekao je Nikolić.
VIDEO POGLEDAJTE OVDJE.
Kurir.rs
