Humoreska: HISTORIJA

Historijska sjednica vlade. Historijsko  ne! podjelama, zidovima, majorizacji i ko zna kojim još biserima ovih prostora. Historijski ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona... Historijski pomak. Historijski skok, naskok, preskok, troskok...Poskok! 

Jutros sam odradio historijsko spavanje skoro do podne. Ukućani su u par navrata pokušali da me ranije probude i doživjeli historijski neuspjeh. Nakon historijskog brzopoteznog zijevanja, protezanja i istezanja, historijski sam uletio u papuče, nakon toga otišao u kupatilo i obavio historijsko brijanje i umivanje. Morao sam se skockati, jer, danas imam historijski zadatak : preuzmem novi auto, što će samo po sebi biti historijski čin. 

Obukao sam se i otišao u trpezariju iliti blagovaonu i smazao historijski doručak. Popio sam i historijsku kafu i izišao iz stana. Tramvaji su vozili historijske krugove oko grada, nije bilo nikakvih naznaka da bi moglo doći do neke historijske obustave prometa. Kupio sam dnevne novine, u blizini trafike neko dijete je historijski zapišavalo obližnje mlado drvo, dok mu se mati, sretna i presretna, cerekala historijskim grohotom, na brzinu sam preletio gradsku kroniku i ustanovio da nema najave eventualnog štrajka gradskog monopol-prevoznika, što je zaista historijska činjenica!

Onda sam prešao na sportsku rubriku. Neki naši fudbaleri dali su par historijskih golova, neki napravili par historijskih promašaja, jedan naš košarkaš u dalekoj Americi napravio je desetak historijskih skokova. Jedan fudbaler domaće lige stoji pred historijskim transferom. Čitam dalje kako je u jednom prigradskom naselju položen historijski kamen temeljac za nešto što ni onima koji su ga polagali nije bilo jasno. Osim jedne vrlo bitne stvari. Da će odmah nakon toga biti organizovana bogata prigodna zakuska. Čitam kako su Arapi pokupovali silnu bosansku zemlju i time napravili historijski iskorak ka početku nastanjivanju ovih prostora. Dojadio im pijesak, a ovdje im odgovara klima. Kontam, kakva klima, malo morgen, ma nemoj mi samo reć`, ovdje neko nekoga historijski u zdrav mozak... Što ne kupuju u Švicarskoj? Čitam dalje kako neki ove kupovine vide kao historijsko ulaganje u ovu zemlju i ubjedjuju nas u to, što je historijska neistina, nema ova zemlja od toga ništa, te prike ulažu samo u sebe.  I šire gledano. Historijski. Uskoro nećemo smjeti ni blizu njihovih kuća koje grade, a imaće oni i svoj security. I još koješta. U interesu toga i toga...Kojim li samo naočalama i dioptrijama  gledaju ti što nas ubjedjuju da je snijeg crn, k`o da smo svi mi maloumni?! Ima, doduše, raznih naočala i dioptrija, sa metalnim okvirom, plastičnim i sa raznim dioptrijama. A ima i konvertibilnih naočala, one su sada in. Što ti Arapi ne sagrade ovdje neki proizvodni pogon i historijski zaposle stotinjak ljudi?

Pogledao sam na sat, kazaljke samo što nisu stale na dvanaest i tri frtalja, što je predstavljalo historijsko vrijeme u koje je trebalo da obavim historijski čin, da historijski preuzmem davno plaćeni, novi automobil.

Zaustavio sam taksi, što inače ne radim, nije mi navika, pa sam time otvorio novo, historijsko poglavlje. 

-Đe ćemo? – pitao je taksista.

-Vozi me u Auto-kuću tu i tu,- rekao sam, historijski zavaljen na zadnjem sjedištu. Inače, na zadnjem sjedištu se voze gospoda, šefovi i bosovi i oni koji nešto znaju i predstavljaju, samo glupaci trče na mjesto do vozača. 

Vožnja do Auto-kuće obično traje nekih desetak minuta, ovog puta taksista me dovezao za historijskih dvadeset i pet i tom prilikom historijski oderao, nije mu radio taksimetar, pa je cijenu vožnje odredio onako, odokativno, historijski...Moje odbijanje da platim polučilo je historijski neuspjeh. Taxi driver me presvukao bašo nako, historijski.

Sredio sam papire i uzeo ključeve, auto je već bio na izlaznoj rampi. Historijski sam se zavalio u sjedištu i izvezao na glavnu džadu. Historijski trenutak. Auto prede. Predem i ja. Nakon stotinjak metara, tablica STOP u zraku. Zar odmah? Šta li sam napravio? Dobro, saznaćemo uskoro. Trenutak je historijski, brale, mom novom autu, nije šala, prilazi njegov prvi policajac. Dobar dan, dobar dan.

-Znate li zašto sam vas zaustavio?

-Ne bi` znao.

-Vozili ste brže desetak kilometara od dozvoljenog. Moraćete platiti kaznu.

-Gospodine, prije par trenutaka konačno sam doček`o  historijski trenutak, preuzeo sam novi auto, pa sam možda, onako, malo zanesen, u tom historijskom času, malo više pritisn`o papučicu...probe radi...nikoga nisam ugrozio, neću više...historijski vam se kunem!

-Gospodine, vi ste hasli neki historičar, pa ćemo napraviti najblažu varijantu. Ovo je četrdeset maraka, a ako platite u roku od sedam dana, plaćate samo pola. Vidite, ovaj propis naših vlasti  ide u korist naših vozača i zaista ga možemo, bez ikakve dvojbe, smatrati, kako biste vi rekli, historijskim.

-Mladi gospodine - pokušao sam umilno i ustima razvučenim od uha do uha - nikad prije nisam im`o nov auto, i vi biste  sigurno malo nagazili, ovo je za mene, vjerujte, historijski trenutak. A osim toga, nikada do sada nisam kažnjavan, pogotovo za prekoračenje brzine, pa mislim da...

-Gospodine, sve mora biti prvi put. Nego, dopada mi se ono vaše stalno pozivanje na historiju. Zato predlažem da nastavimo u tom stilu i  neka onda ovo svečano bude vaša prva, historijska kazna u novom autu!