Anđelko Aćimović uoči godišnjice nezapamćenog masakra koji se 3. maja 2023. godine dogodio u osnovnoj školi na Vračaru, otovrio je dušu za Kurir i u emotivnoj ispovesti govorio o svojoj mezimici.
Svako drvo i putić u ovom parku podseća na naše uspomene koje nikada ne želim da zaboravim”, kaže Anđelko Aćimović, otac Angeline Aćimović (13), učenice VII/2 OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, koju je ubio drug iz odeljenja 3. maja prošle godine.
NAJČITANIJA VIJEST
Gorka ispovijest majke preminulog mladića iz Zenice: Danas te ljubi, sutra ga mrtvog nađeš (VIDEO)
Sa Angelininim tatom razgovarali smo u parku u Resavskoj ulici, gde je Angelina najviše volela da se igra sa svojom porodicom, a uoči godišnjice masakra u kom je dečak ubio devetoro dece i čuvara škole, a ranio pet učenika i nastavnicu istorije. Angelina je od teških povreda koje je zadobila u svojoj školskoj klupi preminula 12 dana kasnije u bolnici.
Volela je ovo mesto
- U ovom parku smo dosta vremena provodili. Ovde je ona naučila da vozi bicikl. U ovom ćošku, prema Nemanjinoj ulici, ja sam pokušavao da joj objasnim sve, da ne gleda u pod, da gleda kuda vozi, šta da radi sa rukama, nogama, sa volanom, sve sam joj pomno objašnjavao. Dok sam se ja okrenuo da sa suprugom kratko porazgovaram, ona je za 10 minuta krenula da vozi sama. Za mene je to bilo čudo, a njoj je sve to uvek bilo lako. Na mestu gde je sada ovo igralište, bilo je malo drugačije, zagrađeno, i tu smo voleli da dođemo da se igramo. Oko igrališta je bila jedna ogradica širine oko pet santimetara, a ona i njena sestra Marija stalno su se takmičile ko će brže da prođe taj krug. Dešavalo se i da padnu, ali uvežbale su se i bilo je lepo gledati ih tako, srećne. Ona je volela ovo mesto, a meni sada ovde ostaju uspomene na nju i vreme provedeno sa njom – kaže nam Angelinin tata.
On kaže i da mu je žao što sada ne možemo da znamo gde bi je život odveo, ali da je bila kreativna i uporna i da je mogla sve.
- Angelinine ambicije su uvek bile konkretne, visoki ciljevi, ali realni. Bila je talentovana i za unutrašnji enterijer, maštala je to da studira, onda i modu u Francunskoj. Bavila se i umetnošću, pravila je razne vrste nakita, torbe, uradila je i svoj logo koji nam je ostavila, a koji danas koristimo. I nauka joj je bila interesantna. Gde bi nju život odveo mi to ne znamo, ali suština njena je bila da nikada nije imala želju da se ističe, ali je u svim oblastima bila u samom vrhu. Uvek je bila vrlo racionalna u razmišljanjima, mi to u kući dobro znamo, da je bila i diplomata, njeno mišljenje je bilo zrelo, mnogo više nego što se očekuje od nekoga njenog uzrasta. Mi nemamo pravo ništa drugo da radimo, nego da nastavimo onako kako je ona to radila. Njena je želja bila da se svakome pomogne i mi ćemo tako i nastaviti – kaže Aćimović.
NAJČITANIJA VIJEST
“Maja Marinković je PRISTOJNA DJEVOJKA” Nada Macura o starleti: “Ima kućno vaspitanje”
Humanitarna fondacija
Negujemo kulturu sećanja na decu
Angelinina porodica zajedno sa nasim prijateljima, porodicama iz Dubone i Malog Orašja, porodicama Popović i Milošević iz “Ribnikara”, kao i porodicom ubijenog dečaka Andreja Simića iz Niške Banje, osnovala je humanitarnu fondaciju “Angelina” koja postoji da nastavi i podrži Angelinine snove koji su iznenada prekinuti.
- Uvek nam je bio cilj da pomažemo drugima, Angelina je bila takva, i mi sada živimo njene snove i radimo ono što bi ona, da je živa, radila. To je osnovni motiv kako mi gledamo svoj život, do kraja, dok smo živi. Kad sam prvi put u javnosti rekao da je ona, između ostalog, pravila skice haljina, idući u jednu školicu mode, poželeo sam da se javi bar jedan kreator koji bi oživeo jednu skicu, da bude onako za nas. Međutim, javilo se 45 kreatora, bukvalno svi iz Srbije. Tako smo smislili tri akcije, od kojih su dve prošle, a treća je u toku. U okviru fondacije imamo ciljeve koji su zacrtani, a kao osnovni cilj je da pokušamo da se ovakve tragedije ne dešavaju, da učinimo sve što je u našoj moći. Negujemo kulturu sećanja na Angelinu i svu ostalu decu, razumejući uzroke ovih tragedija, a to su vaspitanje u porodici i destruktivni uticaj interneta, tj. društvenih mreža – kaže Aćimović.
Sada radimo maturske haljine za decu iz domova bez roditeljskog staranja i to nam je važno. Haljine se već rade, biće jedna upriličena manifestacija poput neke revije za njih, gde će učestvovati i devojčice iz VIII/2, Angelininog odeljenja, zajedno sa decom iz domova. Događaj će biti u TC “Galerija”, u njihovoj organizaciji. Tu nam je potrebna pomoć ljudi koji se bave obućom. Mi ćemo dati haljine, a značila bi nam pomoć, da se javi ko je u prilici da donira cipele, kako bismo imali sve što je potrebno da toj deci upotpuni svečanost. Svi koji žele mogu se javiti na mejl [email protected].
Najteži dani
Od 3. maja, koji će zauvek ostati upisan u istoriju Srbije kao najteži dan za čitavo društvo, Angelina je živela još 12 dana, a njeni najmiliji imali su 12 dana borbe i nade.
– Često razmišljamo da li je to nama bila nagrada ili je to bio deo sudbine i Božije promisli da mi treba i to da preživimo. Povrede su bile takve da ona nije imala šansu da preživi i to nam je rečeno, ali bili smo uz nju nonstop, čekajući neko čudo i da uradimo sve što je bilo u našoj moći da doprinesemo da se to čudo desi, da ona ostane u životu, pa u bilo kom stanju. Tih 12 dana je bio i poklon, jer smo imali priliku da joj pričamo pričice, da razgovaramo, da se molimo… Možda nam je to značilo, da živimo u toj nadi, a sa druge strane, jako je bilo teško gledati svoje dete koje praktično nije živo. Ti dani ostaće nam uvek urezani kao najteži – kaže otac devojčice i objašnjava da sve porodice nastavljaju da preživljavaju najteže dane, ali da se trude da njihova deca žive kroz njih i svoje najbliže.
Dečak koji je počinio zločin krivično je neodgovoran, a njegovim roditeljima se sudi u krivičnom postupku u Višem sudu u Beogradu. Njegov otac je optužen jer je omogućio detetu pristup svom oružju i učio ga da istim rukuje, a majka jer je neovlašćeno držala municiju.
Monstouzan čin bez motiva
- Sve ovo je za nas, a i za ljude sa strane, emotivno i teško, imajući u vidu da njegovi roditelji, nesretni, nemaju nikakvu ljudskost ni da kažu:”Shvatili smo, krivi smo, nismo vaspitavali dete, nismo kontrolisali šta radi”. To bi bar malo ublažilo sve ovo, međutim, kad imate jednu tragediju u kojoj znate da krivac ne može da odgovara i kad imate njegove roditelje koji to negiraju i govore kako niko nije kriv za to, onda je to drastično teže. Na sve to postoji i licemerje, gde oni sad na suđenju izražavaju žal i saučešće, a vidimo po njihovom ponašanju da su njima bitni samo oni, kao otac i majka, da im je život upropašćen. Čak im ni to dete nije bitno, koliko god je on monstrum i zločinac, potrebna mu je pomoć, a oni izgleda ne razumeju kakva je pomoć njemu potrebna, i oni bi radije da ga izvade iz bolnice, da ga ukradu i da učine sve da ne bude tamo, a njemu je tamo najbolje, jer mora da se vidi šta je u pitanju. Sad nije problem da li on odgovara ili ne, takav monstruozan čin bez motiva i razloga je nešto što je potrebno saznati. Mi imamo neka saznanja šta je bilo po sredi, ali to moraju stručnjaci da ustanove. Dok to ne saznamo, mi nećemo moći to u budućnosti da sprečimo, ako pustimo da ovo prođe samo tako, onda je to jedna velika greška – kaže nam Aćimović.
Memorijalni centar
Da se tragedije nikada ne ponove
Kako je objasnio Angelinin otac, dve nezamislive tragedije dogodile su se u samo dva dana, 3. i 4. maj 2023. godine, i one ne smeju nikada da se ponove. Zato porodice, sa porodicama žrtava iz Malog Orašja i Dubone otvaraju Memorijalni centar koji će pomoći edukaciju svih, kako bi se što bolje ostvario cilj sprečavanja odsustva empatije kod dece i mladih i kako bi se poboljšala njihova bezbednost.
- Imamo želju da u Malom Orašju izgradimo Memorijalni centar, odnosno centar za porodicu, decu i odrasle koji će se baviti istim problemima. Jedan deo će biti posvećen uspomeni na svu decu. Sada, na primer, radimo konferencije za nastavnike, psihologe, pedagoge, direktore škola osnovnih i srednjih na temu bezbednosti dece koja su u digitalnoj epohi. Ljudi su se vrlo obradovali takvom pristupu i sada stručnjaci iz državnih službi i iz civilnog društva vrše obuku tih ljudi koji će kasnije da rade sa decom. Smatramo da je velika potreba za tim i ljudi se rado odazivaju. Verujemo da ćemo uz pomoć svih koji su voljni i naših anđeli uspeti da ostvarimo svoje ciljeve – zaključuje Anđelko Aćimović.
Hladnokrvno
Najteži zločin u istoriji Srbije
NAJČITANIJA VIJEST
Tog 3. maja 2023. trinaestogodišnji dečak počinio je najteži zločin u istoriji Srbije. On je u 8. 40 sati, noseći dva očeva pištolja, ubio prvo čuvara škole, zatim dve dežurne učenice petog razreda, još jednu devojčicu koja je izlazila iz toaleta, a onda je ušao u kabinet istorije, u svoje odeljenje.
Tada je prvo ranio nastavnicu, a onda krenuo da puca redom, ranio je sedmoro, a odmah ubio jednog dečaka i četiri devojčice. Angelina je preminila 12 dana kasnije, a tog dana oduzeo je živote srećne, talentovane i voljene dece.
kurir.rs