Šerif Konjević u intervjuu za Kurir progovorio je o raznim detaljima iz svog privatnog života. O svojoj ženi, karijeri, kolegama, ali i o tome da ga na negativan način komentarišu sugrađani iz države u kojoj je rođen – Bosne.
– Dobro mi je. Zadovoljan sam sa životom i karijerom. Smejem se, znači da sam dobro – rekao nam je na početku razgovora.
Iako ovde imam sve što imam, tamo mi je nekako bolje, drugačije je. Volim zakon, a tamo to postoji. Moj sin obožava da bude ovde.
Imali smo priliku da upoznamo vašu suprugu, koliko vam znači njena podrška?
– Kod nas je sve u dogovoru i sjajno funkcionišemo. Nekad je bilo da muškarci vode glavnu reč, ali toga više nema. Ne želim nekome da budem kapa. Kod nas je sve harmonija, i ja svakome u životu savetujem da dobro razmisli pre nego što uđe u odnos, da li su jedno za drugo. Kod nas nema ljutnje, neko je voda, neko vatra.
Čime vas je osvojila?
– Kako smo se upoznavali, ja sam shvatao da je meni bog podario baš nju. Našli smo se. Pun sam razumevanja, ona je 18 godina mlađa od mene i prema tome imam respekt, a ima i ona veliko poštovanje prema meni. Ja sam najbolji čovek zbog nje, ona me zna najbolje.
O vama kruže razne priče.
– O meni svašta pričaju, misle da sam ovakav, onakav, postoje raznorazne priče. Kažu da me poznaju, a evo ja kažem da me ne znaju. Jer da me znaju, ne bi tako pričali. Ne bih ja mogao da pevam pesme koje pevam i budem ono što jesam da sam takav kakvim me predstavljaju.
Vi ste jedna od najvećih bosanskih folk zvezda, da li to vaši meštani poštuju?
– Ne obraćam pažnju na to, ali, nažalost, moram priznati da su svi loši komentari o meni iz Bosne. Pišu da sam seljak, konj, a meni je drago kad me tako nazovu. Oni bi voleli makar jedan dan da su konj kao Šerif Konjević. Meni to ne smeta, smeta mi što ne vode računa o svojim životima.
Svi oni pričaju svašta, a kad dođem i stanem ispred njih, kažu: “Ovo je naš kolega, car.” Voleo bih da su malo drugačiji, da ne komentarišu mnogo. Svi smo mi isti pod ovim nebom. Ne bih ja trajao ovoliko da sam takav kakvog me pojedinci predstavljaju.
Šta vama smeta kod vas?
– To što sam u javnom istupanju takav kakav sam. Što ispravljam krive Drine, jako sam emotivan. Smeta mi to što se upalim kao zub na komentare. Voleo bih da sam malo staloženiji, ali ne mogu protiv toga.
Kako se opuštate?
Vozim kvad, plivam. Na godinu-dve dana se resetujem, upalim neke spravice, zakačim ih na sebe i refrešujem se.
Bili ste na koncertu Aleksandre Prijović, kako gledate na njen uspeh?
– Malo mi je falilo da zaplačem. Zna ona kakvo mišljenje imam o njoj. Oduševio sam se, prvi koncert na kojem sam bio od početka do kraja. Znao sam od samog starta da će biti ovako kako je danas. Ja sam joj to još na početku rekao, pa i Šaban je to znao.
Zašto ne želite da održite koncert?
– Stalno me moji ljudi podsećaju da ja to moram. Meni to ništa ne znači. Meni je publika ista i u klubu, i na privatnom veselju, i na bilo kom nastupu. Bilo je ranije mojih koncerata, ali u ovoj novoj eri nije. Ako to uradim, biće to samo zbog publike, jer ipak je sve ovo što imam meni publika poklonila.
Pevate isto kao na početku karijere, kako je to moguće?
– Volim da vodim računa o sebi, nemam poroke, i mislim da sada bolje pevam nego ranije.
Kako zamišljate penzionerske dane?
– Sutra mogu da odem u penziju, ali ne želim, ne razmišljam o tome, meni je to kompleks. Iako u Nemačkoj sve plaćam i imaću tu penziju, moram te obaveze da poštujem, ja to ne želim, meni to ne mora da se vraća.
Marko Jović
kurir.rs
