“Moj SIN je u staru vojvođansku porodicu doveo SNAHU VLAHINJU, od tog trenutka događaju se STRAŠNE STVARI – umalo se nisam srušila kad sam u šifonjeru među košuljama pronašla OVO”

Majka je primetila neobične stvari u kući nakon što je njen sin doveo suprugu iz istočne SrbijeNjen sin je reagovao burno na majčine primedbe i branio svoju suprugu.

NAJČITANIJA VIJEST

(VIDEO) “HAJDE DA SAHRANIMO DJECU, PA SPALITE GRAD AKO ŽELITE” Pop smirivao bijesne građane Kočana da ne sruše kuću gradonačelnika

U mirnom bačkom selu, gde se oduvek živelo po starim običajima i s verom u Boga, dogodilo se nešto što je uznemirilo jednu majku. Sve je počelo kada je mladić iz stare vojvođanske porodice doveo suprugu iz istočne Srbije, iz krajeva poznatih po vlaškim običajima i verovanjima.

Njegova majka, domaćica i vernica koja je ceo život slavila Svetog Nikolu, počela je u kući da primećuje neobične stvari – pramenove kose zavezane koncem, suvo bilje sakriveno po ćoškovima i druge neobjašnjive tragove. Vrhunac je bio trenutak kada je pronašla nešto toliko uznemirujuće da više nije mogla da ćuti. Svoju priču podelila je na jednom forumu, u okviru teme o vlaškoj magiji, a mi vam je prenosimo u celosti.

“Nikada nisam mislila da će me život dovesti ovde. Ja, žena domaćica, rođena i odrasla u mirnom bačkom selu, u vojvođanskoj kući gde se znalo kad se posti, kad se slavi, kad se radi… Cela porodica mi je bila čestita i pobožna, Svetog Nikolu slavimo otkad znam za sebe, i nikad se kod nas nisu pominjale vračare, magija i slične budalaštine.

A onda mi je sin doveo snaju.

Neću reći da nisam bila srećna što se ženi. Sin jedinac, što bi rek’o pokojni Balašević, duša moja, odgojen da bude pošten i radan čovek. Nisam ni tad pravila pitanje što je ona iz Negotina, iz nekog sela tamo ka granici. Nije mi bilo pravo, da vas ne lažem, jer valjalo bi da je naša, iz Vojvodine, al’ rekoh sebi – samo neka je on srećan.

Ali, kako je snaja kročila u našu kuću, nešto mi je odmah bilo tesno u grudima. Gleda me ispod obrva, osmehuje se, al’ taj joj osmeh nekako hladan. Pričala je fino, kulturno, ali mi nešto nije dalo mira.

Posle nekoliko meseci počele su da se dešavaju stvari koje ne umem da objasnim.

Jednom sam zatekla u ćošku kuhinje pramen kose zavezan koncem. Ne moj, ne njen, ne znam čiji. Bacim ja to, prekrstim se.

Posle par dana nađem ispod kreveta neku tkaninu u čvorove vezanu, a unutra – suvo bilje i nešto što mi liči na ptičje kosti. Bacim to u šporet, još se i opečem.

Čisteći kuću, sve češće sam nalazila mrve soli na pragu, pa nokte u dvorištu.

Vrhunac je bio kad sam u šifonjeru, među sinovljevim košuljama, našla crveni konac upleten s nečim što mi se učinilo kao kap osušene krvi. Srce mi je sišlo u pete. Tad sam sela, prekrstila se i pomolila Bogu da mi da snage.

Kad je sin došao s posla, sve sam mu rekla. Da nije normalno to što nalazim, da se ja u ovoj kući više ne osećam kao domaćica, da imam osećaj kao da me neko iz tera. A on, stao ispred nje, kao da je ona dete, a ne ja što sam ga rodila i podigla.

NAJČITANIJA VIJEST:

Voljeće ga isto kao Atinu i Niku, cijeli život ga je čekao: Tošić emotivan zbog dolaska sina, za njega je sačuvao nešto dragocjeno

‘Mama, dosta više tih tvojih gluposti! Kakvi konci, kakve kosti, to su sve tvoje fantazije!’.

Gledam ga i ne verujem. Ona stoji pored njega, pilji u mene s onim svojim osmehom, što više nije ni hladan, nego pobednički.

Te noći sam sanjala Svetog Nikolu. Rano ujutru, kad su otišli na posao, prekrstila sam se, upalila tamjan i prošla kroz sve sobe. Sve ono što sam našla, što sam mogla da nađem, spalila sam. Molila sam se dugo, suze su mi same tekle.

Ne znam šta će biti dalje, al’ jedno znam – Bog je iznad svega. I neka je on između mene i nje”, podelila je svoju priču nesrećna žena.