Njena svakodnevica je ispunjena brojnim obavezama oko domaćinstva, životinja i povrtarskih kultura, a radni dan počinje u 6 ujutru
Aleksandra je najmlađeg sina rodila neočekivano kod kuće, odmah nakon napornog dana rada na imanju, dok joj je muž
pomagao u vanrednoj situaciji
Aleksandra je iz Rusije došla u Srbiju zbog ljubavi prema Miliju Staniću, koga je upoznala kada je imala samo 18 godina. Upoznali su se tokom leta u Moskvi, u jednom balkanskom restoranu, a on ju je potpuno oduševio svojim ponašanjem, romantičnošću i nežnošću.
Danas, ova hrabra Ruskinja živi u selu kod Užica, gde su od početnih 36 kvadrata stigli do velelepne kuće od 600 kvadratnih metara na tri sprata. I ne samo to – Aleksandra i Milija su ponosni roditelji čak jedanaestoro dece.
Buđenje u 6 ujutru i obaveze na imanju
Aleksandra se nikada nije plašila rada, a njeno vreme ispunjeno je obavezama koje zahtevaju neverovatnu energiju i radnu etiku. Njen radni dan na selu počinje u ranim jutarnjim satima, a briga oko ogromnog domaćinstva za nju ne predstavlja teret.
– Ustajem u 6, ispratim decu u školu, vrtić. Onda ako stignem, dok mali spava otrčim u štalu ili ako ustane, nahranim njega i onda krenemo zajedno da namirujemo stoku. On mnogo voli životinje – objašnjava Aleksandra svoju jutarnju rutinu sa najmlađim sinom.
Brzina i efikasnost su joj prešle u naviku.
– U suštini za sat vremena završavaš ujutro sve kompletno, i krave i svinje, i živine i sve kompletno. I onda se vraćam kući da spremam doručak ovima koji nisu u školi, koji su druga smena – ističe ona, opisujući svoj neverovatan dnevni ritam.
Osim domaćih životinja, Stanići gaje i povrće, pa i voćnjak pun šljiva, jabuka, višanja, aronije i krušaka.
Da bi nahranili veliku porodicu, gotovo svu hranu proizvode sami na svom imanju, od paradajza i kupusa do domaćih kobasica.
Filmski porođaj: Iz plastenika pravo na ugaonu garnituru
Najmlađi, jedanaesti sin Aleksandar, doneo je posebnu radost, ali i neverovatnu priču o porođaju kod kuće, koji se desio nakon celodnevnog, iscrpljujućeg rada na imanju. Zbog kišovitog aprila, Aleksandra i Milija su kasnili sa sadnjom, pa su 1. maja odlučili da postave plastenik.
– Završimo zato što je prošle godine april mesec toliko bio loš. Imala sam puno tog rasada i htela sam da probam plastenik. I sve kiša, kiša, kiša i nikako da se sve to postavi. I onda je bio 1. maj. Deca su sva otišla. Sad suprug malo nervozan zbog toga kako ćemo da postavimo, ja kažem “hajde, ja ću, šta, u čemu je problem, sad ćemo mi to sve lagano” – priseća se Aleksandra.
Radili su od ranog jutra, zatezali plastenik i kopali rupe za prerasli paradajz, a nisu stajali dok posao nije bio gotov. U plasteniku su bili sve do 6 sati, kada su krenuli ka kući da malo odmore, a porođaj je krenuo iznenada.
– Dok smo mi došli do kuće, u stvari, ja sam imala te neke bolove, ja rekoh hajde da vidim da legnem malo, da vidim da li je to nešto ozbiljno jer znaju da budu i te lažne kontrakcije. Odemo u kuću i ćao. I nema više od rada ništa. Sad idemo dalje. Pukao vodenjak i onda sam se u kući porodila. Na ugaonoj garnituri – prepričava ona dramatične trenutke povratka sa njive u dnevnu sobu.
U tom haosu, suprug Milija je morao neverovatno brzo da reaguje.
– On je u toj frci trci našao alkohol. On je sve pripremio – opisuje Aleksandra snalažljivost svog muža tokom ovog neplaniranog, hitnog kućnog porođaja.
Sve su predvideli papirići iz srednje škole
Iako održavanje kuće od čak 600 kvadrata, koju mora da čisti “u krug”, zahteva mnogo truda, ne pada joj teško jer ne želi profesionalnu pomoć, deca joj pomažu i sama sređuju svoje stvari.
Da bi naučili da cene novac i trud, njena deca od malih nogu znaju za rad: ćerka je već sa 13 godina radila u hladnjači, a sin sa 12 na građevini. Danas su dvoje najstarijih odlični studenti ETF-a i turizmologije u Beogradu.
Zanimljivo je da je Aleksandra ovakav ispunjen život, pun dece, nesvesno predvidela još kao srednjoškolka.
Pred maturu, sa drugarima je u flašu ubacila papirić sa svojim željama za narednih deset godina.
– Nakon jedno 15-ak godina… ja sad otvaram i čitam, znači zacenila sam se. Ja tu pišem da ću imati 13-oro dece, voziću Mercedes, imaću vilu u Londonu, imaću muža princa na belom konju… Ja stalno deci pričam, pazi šta misliš, pazi šta govoriš
jer sve što mi kažemo i pomislimo, često se ostvari – zaključuje uz osmeh ova neverovatna majka koja je svoj princa i svoju bajku našla u srpskom selu.
Celu njenu neverovatnu priču poslušajte u video prilogu koji se nalazi u okviru teksta.
