Crni labrador Jedi spasao je život sedmogodišnjem Luki sa dijabetesom upozoravajući na opasno nizak nivo šećera.
Njegov njuh omogućio mu je prepoznavanje opasnosti pre nego što je monitor ukazao na problem.
Bila je duboka noć. Svetla su bila pogašena, kuća utonula u tišinu, a svih šest članova porodice Nattal čvrsto je spavalo. Među njima i sedmogodišnji Luka, dečak koji boluje od opasnog dijabetesa tipa 1. Aparat koji mu 24 sata dnevno prati nivo šećera u krvi nije davao nikakve znakove upozorenja. Ali pas Jedi jeste.
NAJČITANIJA VIJEST:
Crni labrador, koji je posebno obučen da detektuje promene u glikemiji dečaka koji ima dijabetes, nije mirovao. Skačući po krevetu koji su Luka i njegovi roditelji delili, pokušavao je da probudi uspavane odrasle. Kada to nije uspelo, legao je na Dori Natal, majku dečaka, i tako je trgnuo iz sna.
U polusnu je Dori je pogledala monitor koji meri nivo glukoze, ali sve je delovalo normalno. Ipak, pas Jedi nije odustajao. Upozoravao je ponovo i ponovo – pokretom koji mu je usađen kroz dresuru – i jasno je signalizirao da je Lukov šećer opasno nizak.
“Tada sam znala da je ozbiljno”, napisala je Dori na Fejsbuku u postu koji je brzo postao viralan.
“Pospanost je počela da me popušta i postala sam svesnija. U tom trenutku sam znala – nešto nije u redu.”
Odmah je uzela iglu i proverila šećer iz prsta – vrednost je bila gotovo duplo niža od one prikazane na monitoru. Opasno niska. I padala je rapidno.
Majka mu je brzo dala tabletu glukoze, a zatim ostala da sedi uz njega i prati situaciju: pas na oprezu, dete koje još spava i broj na ekranu koji budi strah.
“Luke je ležao tik do mene, na svega nekoliko centimetara. A da nije bilo Jedija, ne bih imala pojma da mu nivo šećera opasno opada. Ovo je slika psa koji je spasio svog dečaka”, napisala je u objavi.
Više od psa
Dori je odlučila da javno podeli ovaj trenutak kako bi ljudi bolje razumeli svakodnevicu – i noćnu borbu – sa dijabetesom tipa 1. Na njenom Fejsbuk profilu i veb-sajtu dokumentovani su brojni slični momenti. Toliko su česti da bi mogli postati rutina, da ne postoji zastrašujuća činjenica: u bilo kom od tih trenutaka, Luka bi mogao da umre.
Pas pouzdaniji od medicnske opreme
Ova priča je još jedan dokaz o neverovatnoj sposobnosti pasa: njihova čula mirisa toliko su precizna da mogu doslovno “nanjušiti” zdravstveno stanje osobe.
Stručnjaci tvrde da pseći njuh nadmašuje ljudski i do 100.000 puta. Kada pas udahne, deo vazduha ide u posebno olfaktorno područje gde se mirisne molekule razvrstavaju po hemijskim osobinama. Ljudi, u poređenju, nemaju ni približno razvijen sistem – vazduh nam samo prolazi pored ograničenog broja receptora.
Psi mogu da pomeraju nozdrve nezavisno jedne od druge, a prilikom izdisaja vazduh ne izlazi istim putem kojim je ušao, što im omogućava da konstantno analiziraju nove mirise bez ometanja prethodnih.
Pored toga, psi imaju i posebni organ – vomeronazalni sistem – koji im omogućava da detektuju hormone: bilo da se radi o plenu, predatorima, potencijalnim partnerima ili – kao u ovom slučaju – emocionalno uznemirenim ili bolesnim ljudima. Zabeleženi su slučajevi u kojima psi prepoznaju rak, smrtonosne bakterije, pa čak i epileptične napade pre nego što se dogode.
Šta kaže nauka?
Još nije potpuno jasno šta tačno psi osećaju kada detektuju pad šećera – da li je to miris znoja, nešto u dahu, možda hormoni? Ili čak nešto što nije miris u klasičnom smislu? Studija iz 2013. objavljena u časopisu “Diabetes Care” sugerisala je da psi možda i ne detektuju hipoglikemiju mirisom kože, ali je istraživanje bilo ograničeno.
Bez obzira na to, brojni slučajevi poput ovog sa Jediem i Lukom, kao i sve veći broj naučnih radova, ukazuju na jednu stvar: psi su izuzetno dobri u tome što rade.
Treniranje psa koji upozorava na dijabetes je složen proces i za mnoge porodice – skupa investicija. Organizacija Dogs Assisting Diabetics Foundation navodi da samo usvajanje psa košta oko 15.000 dolara, uz dodatne godišnje troškove od oko 1.000 dolara.
NAJČITANIJA VIJEST:
Sindrom smrti u krevetu
Ipak, za osobe poput Luke, čiji mozak je toliko naviknut na oscilacije šećera da više ne pokazuje nikakve simptome hipoglikemije (tzv. hipoglikemijska nesvesnost), pas poput Jedija može doslovno značiti razliku između života i smrti. Procene kažu da čak 1 od 20 mladih dijabetičara tipa 1 umre u snu zbog neprepoznate hipoglikemije – fenomen poznat kao sindrom smrti u krevetu.
“Upravo u tim trenucima kada se opustimo, kada samo živimo, kada zaboravimo na dijabetes makar na trenutak – tada bolest preuzima kontrolu. I stvari mogu postati zastrašujuće veoma brzo. Ali, srećom, mi imamo Jedija”, zaključila je Dori Natal te 2016. godine, kada se sve desilo.
Žena.rs