Pitala sam Rastu kad ćeš da odrasteš: Ana Nikolić o bivšem suprugu, emotivnom statusu i teškom prethodnom periodu!

Album „Klinika“ slavi prvi rođendan. Kada sumiraš sve utiske za ovih 365 dana, koji je najjači?

- Smatram da je album odlično prošao i da je publika oduševljena sa pjesmama. To je bio moj cilj, da poslije „Labilne“ dođe nešto novo što će svi obožavati. Veliki broj pregleda govori da sam dobar posao uradila, ali spremila sam još nešto što planiram da objavim.

Ponovo si se vratila u žižu javnosti, kako bi mnogi rekli. Dok si bila u ilegali, od tebe nije bilo ni traga ni glasa, sada svaki dan čitamo o tebi. Da li ti prija ta vrsta publiciteta?

- Nisam ništa od toga željela. Već godinama sam na javnoj sceni, mnogi naslovi mi i priče koje su kružile za mene mi se ne dopadaju. Kada bih mogla da biram, sigurno bih sve te laži oštro demantovala i ganjala se po sudovima da dokažem pravdu. Kako su godine prolazile, shvatila sam da je sve to prolazno. Postojao je period kada nisam godinama dala nijednu jedinu izjavu za medije, a tada sam ne svojom voljom izlazila sa raznim pričama, koje uglavnom nisu bile tačne. Mada, ljudi su puni predrasuda kada je riječ o meni, ali da budem iskrena nije da sama nisam davala povoda. Veoma sam kontroverzna ličnost, mislim da sam školski primjer.

Godina koja je iza nas tebe nije mazila, išla je, što bi rekla tvoja koleginica Ceca, od nemila do nedraga. Šta je najteže što si iznijela na plećima?

- Bilo je svega, mnogo toga, srećom, javnost ne zna. Trudim se da sve iznesem sama uz pomoć moje porodice koja je uvijek bila oslonac za mene. Ovo je sigurno bila jedna teška godina u mom životu. Nikome nije nimalo prijatno da ga ujutru pozovu i kažu: „Vaš bivši suprug je uhapšen“. Uz sve to dešavalo se da sam mnoge bitke dobijala, smršala sam i dovela sebe u djevojačku liniju.

U teškim momentima često si znala da kažeš da te je Tara dizala. Po čemu bi rekla da se ona razlikuje od djece njenog uzrasta?

- Mislim da djeca razvedenih roditelja veoma brzo odrastaju, tačnije nemaju taj komoditet da budu ušuškana. Zato Tara ni u jednom trenutku ne trpi zbog toga što su joj roditelji razvedeni, naprotiv, oboje se trudimo da joj pružimo najlepše moguće djetinjstvo. Veoma je inteligentna, tačno zna šta želi i nju ne možete da prevarite ili slažete.

Kako je za tebe izgledao prvi susret kada je tvoj bivši suprug Stefan Đurić Rasta došao da uzme vašu kćerku, poslije četiri mjeseca provedenih u pritvoru?

- Emotivno. Cijeli dan sam preplakala, sve se slomilo u meni, jer sam se podsjetila na period kada je moj otac otišao, rano sam ostala bez njega. Bezuslovno me je volio, kao što sam to činila ja. Bio je dio mene, moje duše. To je moja najslabija tačka, sve ostalo mogu da mi diraju, ali tu ranu ne dozvoljavam. Naš dogovor je bio da Taru ne vodim u posjete jer nisam željela da dijete proživljava traume i slično. Nama je zdravlje našeg djeteta najbitnije, te smo se u samom startu vodili time. Morate da znate da se Rastin izlazak najavljivao, ali Tari nijednog momenta nisam obećala kada će tata doći, jer to što njoj obećam moram da ispunim. U posljednjih nekoliko mjeseci u Tarinom pogledu nekoliko puta sam vidjela nepovjerenje. Ona ne zna šta je smrt, ali mislila je da se njen tata više nikada neće vratiti. Vidjela sam u njenim očima.

O čemu ste vas dvoje pričali, šta ste rekli jedno drugom?

- Radimo na tome da budemo prijatelji, jer smo oboje veoma sličnog karaktera i eksplozivni smo. Naš brak je okončan onog trenutka kada sam shvatila da nas dvoje sve više postajemo brat i sestra, a sve smo dalji od toga da smo bračni partneri. Rekla sam mu kada je došao da vidi Taru: „Risto (prim aut Rasta), hoćeš li više odrasti?“, na šta se on nasmijao. Sa Rastinim roditeljima sam u odličnim odnosima, čak se redovno čujem sa bivšom svekrvom.

.

.

.

.

.

Izvor: Blic