x

Šok intervju Darka Lazića: Pjevač priznao sve što mu je na duši, a onda šokirao izjavom čega se nikad neće odreći poslije svega što je prošao!

Pjevač Darko Lazić je Novu godinu dočekao u Institutu za rehabilitaciju „Selters“. Dane u Mladenovcu provodi tako što svakodnevno odlazi na fizikalnu terapiju i nada se da će mu uskoro biti bolje. Lazić je u intervjuu riješio da otvori dušu i progovori o svemu što mu se dešavalo u prethodna dva i po mjeseca.

Kako se osjećaš nakon svega što ti se desilo?

- Sad sam dobro, bogu hvala. Počeo sam da pokrećem desnu nogu i presrećan sam zbog toga. I ljekar je zadovoljan mojim napretkom.


Kako uspijevaš da budeš pozitivan u cijeloj ovoj situaciji? Sve vrijeme si nasmijan…

- Trudim se da budem raspoložen i nasmijan, jer da sam negativan, ne bi sve ovako dobro funkcionisalo i mislim da ne bih napredovao… Nije lako, ali za sada psihički sve dobro podnosim. I ljekari su mi rekli da je ključ uspjeha u pozitivnom stavu. Ja ih slušam.


Da li na godinu koja je za nama gledaš kao na najgoru ili ipak misliš da ti je više donijela nego oduzela?

- Kao na najbolju godinu. Dobiću sina! Marina je trudna, tako da je to za mene najvažnija i najvrednija stvar koja mi se desila u 2018. Sa druge strane, zahvalan sam bogu što me je sačuvao i danas sam tu, sa vama. Preživio sam. Desilo se šta se desilo… Šta da se radi? Idemo dalje i to ostavljamo iza sebe.

Koje si pouke izvukao iz ovoga? Da li ćeš se promijeniti?

- Ništa više neće biti kao prije. Neću više živjeti kao što sam živio.

Znači, kafane su prošlost za tebe?

- Ma ne, kafana je moj život. Ja moram da pjevam, a pjeva se u kafani, ali ću pripaziti šta radim i s kim se družim. Više neće biti lošeg društva, a mnoge druge stvari ću riješiti u svom životu. Sve je to mašinerija u koju upadneš i samo toneš, a ja ću se lagano izvući iz svega.


Da li sada znaš ko su ti prijatelji, a ko nisu?

- Nažalost, moralo je ovako nešto da mi se desi da bih shvatio. Sad znam. Oni koji bi trebalo da budu tu, tu su, pored mene. I hvala im na tome. Sada sam vidio ko su mi pravi prijatelji, kolege, ko nije ljubomoran, ko je pravi čovjek…

Razmišljaš li o pjevanju?

- Nedostaje mi pjesma, nedostaje mi i pjevanje. Jedva čekam da uzmem mikrofon u ruke.

Ko ti najviše nedostaje, kada si na neki način izolovan od svijeta?

- Moja kćerkica Lorena. Čujemo se svakodnevno, ali je još nisam vidio. Mnogo mi nedostaje.

Šta ćeš joj prvo reći kad je vidiš?

- Nemam pojma, mislim da ću prvo samo da je grlim, dugo…


A šta joj kažeš kad se čujete? Da si na putu?

- Prvo sam joj govorio da sam na putu, dok sam još bio u bolnici. Kada je počela da me pita: „Kad dolaziš?“, pošto je očekivala da odem po nju, morao sam da joj kažem da sam se vratio s puta, ali da sam povrijedio nogu. Tražila je i da joj pokažem povrijeđenu nogu tokom video-poziva, što sam i učinio. Odmah me pitala: „Tata, je l’ cujila krv?“. Ne bih volio da ikad sazna šta mi se zaista dogodilo, mala je, povrijedilo bi je.

Da li si joj rekao da će dobiti brata?

- Ne zna. Još joj nisam ništa rekao.

Reći ćeš joj kad se vidite?

- Da. Biće oduševljena, siguran sam, jer ona obožava bebe i djecu uopšte.

Da li ste Marina i ti odabrali ime za sina?

- Nismo još, ima vremena… Polako.

Šuškalo se da ti je policija oduzela telefon i da ti ga je nedavno vratila… Šta je istina?

- Telefon je sve vrijeme kod mene, nikada mi nije ni bio oduzet. Ne znam odakle ta priča da mi je policija oduzimala telefon, pa ga kasnije vratila? To je glupost. Telefon je sa mnom od početka, samo sam ga gasio jer nisam mogao da podnesem pritisak javnosti, pozive, pitanja…


Koliko si smršao?

- Dvadeset kilograma.

U cijeloj ovoj loše situaciji bar si uspio da smršaš…

- Jeste, imao sam najbolniju dijetu ikada. Izgledaću još bolje, tek planiram da oslabim.

Kako se hraniš ovdje?

- Sve jedem, ali ne mogu mnogo. Smanjio mi se želudac jer sam mjesec dana bio na infuziji. Za mene je to spas jer i da hoću, ne mogu da jedem kao prije.

.

.

.

.

.

.

.

(Kurir)

KOMENTARI
0

Morate biti registrovani i prijavljeni kako biste komentarisali sadržaj.