Visokoinfektivna bolest i prošle godine je harala Srbijom i odnela žrtve, naročito je opasna za odojčad koja nisu stigla da budu vakcinisana, a pretnja je i odraslima
U Srbiji su od početka godine do kraja oktobra od velikog kašlja preminule tri bebe, od čega jedna u oktobru, upozoravajući su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
NAJČITANIJA VIJEST:
Ova visokoinfektivna bolest i prošle godine je harala Srbijom i odnela žrtve, a kako se smatra da se najviše ljudi zarazi tokom jeseni i zime, pa lekari savetuju oprez.
Veliki kašalj, to jest pertusis, ili, kako ga još zovu, magareći kašalj i hripavac, zapravo je bakterijska bolest koju izazivaju bakterije bordetela pertusis i bordetela parapertusis. Bolest ima prilično dugu inkubaciju, to jest period od zaražavanja do pojave simptoma, od sedam do 21 dan, što znači da se simptomi mogu javiti čak i tri nedelje nakon kontakta sa zaraženim – objašnjava za Kurir dr Saša Milićević.
Simptomi
Prvi stadijum
- curenje nosa ili začepljen nos
- blago povišena temperatura (do 38°C)
- kašalj
- teško disanje do prestanka disanja – apneja
Drugi stadijum
- brzi, snažni i ponavljajući napadi kašlja u trajanju od minut do dva
- povraćanje
- malaksalost
Bolest se, iako se može javiti u svakom uzrastu, uglavnom javlja kod dece, i to najčešće do pete godine. Naročito je opasna u prvih godinu dana života, i to posebno kod odojčadi do dva meseca, koja nisu stigla da budu vakcinicana, kao i kod mališana koji uopšte nisu vakcinisani ili nisu kompletno vakcinisani.
- Bordetela može dovesti do brojnih komplikacija, od čega je najčešće zapaljenje pluća. Od ostalih komplikacija tu si i upala moždanih ovojnica, što može da bude jako opasno za decu u ranom uzrastu. Zbog karakterističnog kašlja može izazvati i konvulzije, grčeve celog tela, kad se dete zaceni od kašlja i nema dovoljno kiseonika. Od blažih komplikacija tu su upala uva i bronhitis – objašnjava doktor, koji upozorava da se usled težih komplikacija može desiti i smrtni ishod, i to najčešće kod dece do godinu dana starosti.
- Najčešći uzrok fatalnog ishoda kod dece je zapaljenje pluća, jer njihov imunitet nije dovoljno snažan da bi se odbranio od ove bakterije, a s druge strane, njihovi disajni putevi su jako mali. Pojedini mališani zbog teškog disanja moraju biti zbrinuti na intenzivnoj nezi, gde dobiju potporu u vidu kiseonika – kaže dr Milićević.
Kalendar obavezne vakcinacije
- Od navršena dva meseca do šest meseci života
- U drugoj godini života
- Pred upis u prvi razred osnovne škole
U “Batutu”, inače, navode da je do sada, zaključno sa oktobrom, prijavljen 1.501 potvrđen slučaj pertusisa. Najveći broj registrovan je u uzrasnim grupama osoba starijih od 20 godina, odnosno uzrasta 10 do 14 godina, dok je najveća uzrasno specifična stopa incidencije zabeležena u uzrasnoj grupi odojčadi mlađe od 12 meseci i kod dece uzrasta 10 do 14 godina.
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva 144 pacijenta su hospitalizovana.
Od ove bolesti, kako je ranije saopštilo Ministarstvo zdravlja, preminule su i četiri bebe od početka 2023. do kraja januara 2024.
Vakcina najefikasnija mera zaštite
Stručnjaci odavno upozoravaju da je pravovremena imunizacija vakcinom koja sadrži komponentu protiv pertusisa, uz postizanje ciljnog obuhvata od 95 odsto planirane populacije, najefektivnija mera individualne, ali i kolektivne zaštite dece koja zbog uzrasta ili postojanja trajnih kontraindikacija ne mogu biti vakcinisana. Međutim, ni nakon pune vakcinacije imunitet ne traje večno, zbog čega se, kako navodi dr Snežana Rsovac, planira da se uskoro uvede još jedna doza za adolescente.
- Postoje dve vrste vakcine – celularna i acelularna. Celularna daje kraći period zaštite, ali manje neželjenih efekata. Tom vakcinom je većina nas zaštićena, a zaštitni period te vakcine se kreće u proseku od sedam do 10 godina, zbog čega i radimo na tome da zaštitu sprovedemo i u adolescentnoj grupi – navodi ona.
Dr Snežana Rsovac, načelnica intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike Tiršova, kaže za Kurir da zbog generalnog pada obuhvata vakcinacijom i samim tim nedostatka kolektivnog imuniteta obolevaju i stariji, ali i novorođenčad i odojčad, koja su najviše i ugrožena.
Istina ili zabluda: Koliko je efikasno magareće mleko
U narodu se od davnina verovalo da je magareće mleko, koje je navodno najsličnije majčinom, efikasno u lečenju velikog kašlja jer ima mnogo imunoglobulina. Međutim, pedijatar dr Saša Milićević upozorava za Kurir da ono nikako ne može i ne sme da zameni antibiotsku terapiju:
- Veliki kašalj se vrlo uspešno leči antibioticima, a terapija obično traje deset dana. Magareće mleko svakako ne može da šteti, može i imati neke pozitivne efekte, ali ni u kom slučaju ne sme zameniti antibiotike.
- Trećina obolele dece mora da se hospitalizuje zato što ima apneju (kratkotrajni prekid disanja, prim. aut.), koja se javlja u više od 68 odsto slučajeva. Kod jedne petine, kaže statistika, razvije se upala pluća, dok će se kod jednog od 100 mališana završiti smrtnim ishodom – upozorava dr Rsovac.
NAJČITANIJA VIJEST:
Uz uput besplatno, bez uputa i do 6.500 dinara
U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, uz uput lekara, može se sprovesti uzimanje uzoraka i laboratorijsko ispitivanje u cilju potvrde dijagnoze pertusisa svakog radnog dana od 7 do 12 časova. Za pacijente s prebivalištem van Beograda uput mora biti overen od strane nadležne filijale RFZO, navodi se na sajtu “Batuta”. Bris ili krv se mogu uzeti i na sopstveni zahtev, ali se tada naplaćuje, prema cenovniku dostupnom na sajtu “Batuta”.
Bakteriološki pregled brisa nazofarinksa, to jest bris iz grla, košta 2.000 dinara. Elisa test za detekciju antitela, koje se radi iz uzorka krvi, takođe košta 2.000 dinara, dok odgovarajući PCR test, za koji se uzima bris iz nosa, košta 6.500 dinara.
kurir.rs
