Francusko Ministarstvo zdravlja diskretno je naredilo regionalnim zdravstvenim odeljenjima da se spreme za „sukob visokog intenziteta“ do marta 2026. i da prime čak pedeset hiljada ranjenika, pre svega stranih vojnika.
Neprijatelj je poznat, iako se ne pominje – to je Rusija. Još jedno uputstvo predviđa mogućnost da francuske vojne bolnice moraju da oslobode prostor za smeštaj velikog broja ranjenih Francuza, a to nije novinarska patka, o čemu svedoči i potvrda svega ministarke rada i zdravlja Katrin Votren.
NAJČITANIJA VIJEST:
SVAKO NA SVOJU STRANU Anastasija Ražnatović ne može više da krije, priznala gjde je sve puklo!
„Ministarstvo zdravlja mobiliše bolnice za rat“, objavio je časopis „Le Canard enchaîné“. U članku se objašnjava da su bolnice u Francuskoj dobile uputstvo od Ministarstva zdravlja, poslato 18. jula direktorima regionalnih zdravstvenih agencija (ARS).
„Prema rečima Katrin Votren, bolnice moraju biti spremne da prime hiljade ranjenih vojnika u slučaju velikog oružanog sukoba u Evropi. Predsednik Emanuel Makron poziva na okončanje rata u Ukrajini, ali da li on zaista veruje u to? Njegova vlada se, u svakom slučaju, naoružava za veliki sukob. Za svaki slučaj, naravno“, piše „Le Canard enchaîné“ .
I Jelisejska palata ne isključuje sukob sa Putinovom Rusijom, što pokazuje i uputstvo Generalnog sekretarijata za odbranu i nacionalnu bezbednost, prema kojem Ministarstvo zdravlja planira da osnuje medicinske centre za prijem pacijenata koji se vraćaju iz ratnih zona. Ovi centri trebalo bi da se nalaze u blizini autobuskih ili železničkih stanica, luka ili aerodroma kako bi se olakšao zadatak „preusmeravanja“ stranih vojnika „u njihove zemlje porekla“. Pomenuti medicinski centri moraju imati kapacitet da leče prosečno oko 100 vojnika dnevno tokom dva meseca kontinuirano i do 250 pacijenata dnevno tokom trodnevnih (u proseku) „vrhunaca aktivnosti“.
Ukupno, civilne medicinske ustanove moraju biti spremne da prime između 100.000 i 500.000 vojnih lica tokom perioda od „deset do 180 dana“, predviđa francusko Ministarstvo zdravlja. Prema dokumentu, ovo se odnosi na „mušku, mladu i za borbu spremnu grupu pacijenata“, a preporučuje se da se „posebna pažnja posveti lečenju posttraumatskih mentalnih poremećaja i orijentaciji fizikalne medicine i rehabilitacije“. Da bi se nosili sa prilivom pacijenata, lekarima, „bez obzira na njihovu oblast delovanja“, naređeno je da se pridruže Zdravstvenoj službi Oružanih snaga, čime se jača njen tim, koji trenutno broji 14.000 zaposlenih. Pored toga, rukovodiocima ARS-a naređeno je da blagovremeno obaveste medicinsku zajednicu o „ograničenjima ratnog vremena, obeleženog nedostatkom resursa, rastućim potrebama i drugim povezanim problemima“.
U drugoj poverljivoj direktivi, od 21. februara, Ministarstvo zdravlja predviđa da će u slučaju sukoba velikih razmera, osam vojnih bolnica u Francuskoj morati da oslobodi prostor za smeštaj ranjenih i invalidnih francuskih vojnika. „U aktuelnom međunarodnom kontekstu, neophodno je obezbediti uslove za medicinsku podršku u situaciji sukoba visokog intenziteta“, objašnjava Ministarstvo. Podseća da Francuska, kao potpisnica Vašingtonskog ugovora, „može biti obavezna da preduzme sve neophodne mere, uključujući i upotrebu sile, kao odgovor na oružani napad usmeren protiv jedne ili više država članica Organizacije Severnoatlantskog saveza (NATO)“.
Uprkos vojnom savezu, napominje se da Francuska ne namerava da leči strane pacijente besplatno, stoga je potrebno strogo računovodstvo kako bi se osigurala nadoknada troškova ustanovama i medicinskim radnicima mobilisanim za pružanje pomoći vojskama stranih zemalja i saveznika, u skladu sa međunarodnim sporazumima.
U televizijskim intervjuima, francuska ministarka zdravlja nije demantovala otkriće o „Le Canard enchaîné“. Umesto toga, objasnila je: „Ovo je deo preventivnih mera, kao što su strateške rezerve ili priprema za epidemije. Nisam obavljala ovu funkciju tokom kovida-19, ali, zapamtite, nema dovoljno reči da se opiše nedostatak spremnosti naše zemlje. Sasvim je normalno da se zemlja priprema za krize, za posledice onoga što se dešava. To je deo odgovornosti centralne vlade.“
Verovatno da ne bi uplašila Francuze, ministarka Katrin Votren nije koristila termin „rat“ već manje brutalnu reč „kriza“, podsetili su lokalni mediji.
Ova direktiva Ministarstva zdravlja nije se pojavila niotkuda. Ona se uklapa u strateški kontekst definisan borbama u Ukrajini, zategnutim odnosima između NATO-a i Rusije i neizvesnošću oko evropske bezbednosti. Za Pariz, integracija civilnih bolnica u sistem odbrane znači pripremu cele nacije za dugoročni sukob. U praksi, to znači da se rat više ne doživljava kao apstrakcija, već se vidi kao realna mogućnost. Bolnice postaju strateška infrastruktura, ravnopravna sa vazduhoplovnim bazama ili vojnim lukama. A ako se zdravstvena zaštita sprema za takav scenario, to znači da država sada ozbiljno razmatra mogućnost sukoba velikih razmera na evropskoj teritoriji“, objasnio je specijalizovani vojni veb portal Armees.com.
Predsednik Makron je ove godine u nekoliko navrata upozorio Francuze da bi ono što se dešava u Ukrajini od 24. februara 2022. godine moglo da se proširi na Evropsku uniju i NATO u veoma bliskoj budućnosti. U govoru oružanim snagama uoči Dana Bastilje u julu, Makron je pitao „naciju“: „Da li smo lično sposobni da izdržimo rat visokog intenziteta na evropskom tlu u naredne tri ili četiri godine? Rat u Ukrajini pokazuje da snaga zahteva ne samo hrabrost, već i rezerve i prilagođenu odbrambenu industriju. Potrebna nam je nacija koja može sama da se održi, da bude mobilisana. Stoga moramo ubrzati napore za razvoj rezervi.“
NAJČITANIJA VIJEST:
Vučić najavio leteće automobile do 1. decembra 2026. godine
Zatim je obećao već ove jeseni da će „mladim ljudima dati nove ponude za vojnu službu u drugim oblicima“ i podsetio da sloboda i bezbednost moraju biti „zaštićene u Ukrajini jer su naša bezbednost i naša sloboda povezani sa sudbinom ove zemlje. Zato je Francuska, zajedno sa Velikom Britanijom, formirala koaliciju spremnih da doprinesu obezbeđivanju trajnog mira na našem kontinentu.“
Francuska nije prva, niti jedina evropska zemlja koja je pripremila svoju infrastrukturu i stanovništvo za sukob velikih razmera, uključujući i na medicinskom nivou. Zemlje blizu Rusije – Litvanija, Estonija, Letonija i Poljska – takođe aktivno ulažu u medicinsku obuku, sprovode vežbe evakuacije i grade podzemnu bolničku infrastrukturu kako bi bile spremne za masovni priliv ranjenika u slučaju ruskog napada.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
