Opasni selfiji i TikTok izazovi često dovode do nesreća i povreda mladih ljudi
Psiholozi ističu da adrenalin i vršnjački pritisak mogu motivisati mlade da rizikuju svoje živote radi pažnje i prihvatanja od strane drugih
Dečak koji je pre tri dana na Ranžirnoj stanici u Železniku, doživeo strujni udar nakon što se popeo na voz kako bi se uslikao, tačnije napravio “selfi”, nalazi se u teškom stanju – čak 95 odsto njegovog tela je prekriveno opekotinama! Nažalost, ovo nije usamljeni slučaj.
NAJČITANIJA VIJEST:
Sa kakvim ljudima živimo: “Na Facebook-u u komentarima daju podršku ubici, treba li reagovat FUP?”
Lekari se svim silama bore da tinejdžera od 15 godina kome je izgorelo čak 95 odsto kože na telu održe u životu već treći dan. Trenutak nesmotrenosti bio je dovoljan da do ovoga dođe.
- On se popeo na vagon i tražio da ga mi slikamo odozdo, rekao je da će slika izgledati tako mnogo bolje – rekao je jedan od drugara povređenog dečaka.
Kako je rekao, vagon se nije pomerio, a njihov drugar odjednom je buknuo u plamenu.
- U jednom trenutku on je planuo i pao sa vagona na prugu, kapa mu je gorela – rekao je jedan od svedoka.
Samo u 2024. godini, od posledica strujnog udara iznad pruge poginule su tri, a teško povređene četiri osobe, a slični podaci su i iz prethodnih godina, navode iz Železnica Srbije.
Najčešće stradaju mladi, te se postavlja pitanje da li je zbog nekoliko sekundi slikanja vredno rizikovati život. Dešavalo se i da mladi rizikuju svoj život penjući se na opasna mesta zarad nekoliko lajkova, suludih Tik-Tok izazova ili kako bi se dokazali drugima, uglavnom prijateljima.
Pa tako, prošle godine na Železničkoj stanici u Rakovici stradao je tinejdžer kada se popeo na vagon kako bi snimio Tik-Tok izazov.
Inače, opasni selfiji pojavili su se još 2011. godine, a do 2017. godine, zbog pokušaja snimanja ekstremnih fotografija, stradalo je 260 osoba u svetu.
Iz Železnice Srbije upozoravaju
U “Železnicama Srbije” upozoravaju da kroz kontaktnu mrežu iznad pruga prolazi struja jačine čak 25.000 volti, a do udara može doći čak i ako se samo uđe u strujno kolo, koje je nekoliko metara udaljeno od kablova.
Dakle, da bi se dogodio strujni udar, nije potrebno da se dodirne kontaktna mreža iznad pruge. Penjanje na vagone zato je izuzetno opasno, jer preti direktna opasnost da se uđe u strujno kolo i nastrada od strujnog udara. Posledice su gotovo po pravilu smrt ili teške opekotine i telesne povrede, apeluju iz Železnica Srbije.
Lekari se bore za život povređenog dečaka
Aleksandar Vlahović, upravnik Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete, navodi da je stanje dečaka koji je zadobio teške povrede od strujnog udara iz kontaktne mreže iznad pruge u železničkoj stanici Ranžirna u Železniku, kritično, prenosi RTS.
- Opekotine su izuzetno teške, više od 95 odsto tela je zahvaćeno opekotinama trećeg stepena. Prvi dan bio je veoma težak, tada smo pokušavali da ga vratimo u život, te večeri kada je primljen. Nakon toga, na Odeljenju intenzivne nege, sve vreme traje borba za dečakov život. Čak i u poslednja 24 časa imali smo jednu hiruršku intervenciju, gde smo oslobađali određene strukture tela – navodi dr Vlahović i upozorava da će put do oporavka biti dug.
Društvene mreže i opasni izazovi
Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, kaže za RTS da ovakvi slučajevi nisu retkost.
- Nažalost, imali smo mnogo više ovakvih situacija, samo što nisu dospele u javnost. Činjenica je da deca, posebno u uzrastu od 13 do 18 godina, često nekritički razmišljaju kada je reč o ovakvim izazovima. Ne mogu da shvate da veliki broj ovih ekstremnih influensera godinama trenira kako bi izveo neke trikove. Na primer, parkur je disciplina koja se godinama vežba kako bi se savladale određene veštine, a deca taj momenat ne razumeju – naglašava ona.
NAJČITANIJA VIJEST:
Šta kažu psiholozi
Psiholozi objašnjavaju da se ovakva vrsta rizičnog ponašanja kod mladih događa kako bi ih društvo prihvatilo.
Psiholog Mina Kojić za RTS ističe da postoji više razloga zbog kojih deca odlučuju da rizikuju život, a među njima prva stvar je adrenalin!
- Prva stvar je adrenalin! Svesni smo da je deci on mnogo potrebniji nego odraslima. Takođe, znamo da se deca manje plaše u odnosu na odrasle. Treći faktor koji ne smemo zanemariti jeste vršnjački pritisak. Deca mogu biti surova, umeju da izbace nekoga iz društva ili da postavljaju uslove za prihvatanje u grupu – upozorava Kojićeva.
(Blic/RTS)
