Dok potraga za trogodišnjom devojčicom, sa kojom je majka ušla u hladnu Savu, i dalje traje, na površinu izlaze detalji. Naime, kako prenose hrvatski mediji, devojčica je imala zdravstvenih problema sa kojima se majka teško nosila u poslednje vreme.
Majka je u sredu oko 16 časova obavestila hrvatske hitne službe da je sa devojčicom ušla u Savu, a taj događaj bio je okidač da se sve službe, na čelu sa policijom, dignu na noge.
NAJČITANIJA VIJEST:
I dok je pozivalac brzo lociran i policijskom pratnjom doveden do PB Vrapče, na punktovima je raspoređeno na desetine spasilaca duž reke Save, a intenzivna potraga za trogodišnjim detetom od Jankomirskog mosta do Ivanić Grada, nažalost, još se nastavlja.
Potraga, koja je u utorak trajala do kasno uveče, u jednom trenutku je prekinuta zbog otežanih uslova, odnosno smanjene vidljivosti i brzine reke, i, nažalost, nije dala rezultate, a hitne službe su na prve sunčeve zrake, ponovo krenule u detaljnu pretragu vode i kontrolu teritorije iz vazduha.
“Imamo oko 50 ljudi na potezu od Jankomira do Zavičajnog mosta, to su službe Javne vatrogasne postrojbe, HGSS, Crvenog krsta i Hitne policije, sa sedam čamaca, dva džet-skija i četiri drona u vazduh. Obavestili su nas da je Vatrogasna zajednica Zagrebačke županije formirala još jedan tim od 33 osobe, koji pokriva dio od Domovinskog mosta dole prema Rugvici sa četiri čamca i dva drona”, rekao je Zoran Gorički iz Vatrogasne jedinice Jankomir.
Teren je pretražen termovizijskim kamerama i podvodnim dronovima. Gorički je potvrdio da se razmišljalo i o uključivanju ronilaca, ali je dodao da je Sava veoma brza i da za njihovo angažovanje treba da imaju tačnu lokaciju za pretragu.
“Uslovi su teški, Sava brza, što stvara poteškoće ekipama u čamcima. Ekipe su za sada još smeštene u relativno bliskom delu mesta nestanka, ali će vremenom resursi, naravno, biti preusmereni”, komentariše Kristijan Hmura iz HGSS.
Zamenik gradonačelnika Zagreba Luka Korlaet rekao je da je potraga za detetom juče obavljena duž celog sliva u Zagrebu i da se proširila na područje Zagrebačke županije, te da je 45 pripadnika policije i drugih službi i 33 vatrogasca iz okruga učestvovalo.
A majka devojčice, 33-godišnjakinja zaposlena u poznatoj ustanovi, uhapšena je kasno uveče, posle neophodnih pregleda. Njoj je određen branilac po službenoj dužnosti sa kojim će biti tokom kriminalističkog uviđaja i pretresa kuće, a potom će uz krivičnu prijavu za krivično delo teško ubistvo deteta, za koje se tereti, biti predata pritvorskom nadzorniku.
Njen psihijatrijski pregled će takođe biti ključan tokom dalje istrage kako bi se utvrdio stepen uračunljivosti u vreme zločina. I dok su njene kolege na poslu bile veoma iznenađene celom situacijom jer nije ostavljala utisak da ima problema, iz užeg okruženja žene hrvatski mediji saznaju da se teško nosi sa životnim izazovima. Pored ćerke, za koju je u dramatičnom pozivu tvrdila da ju je ubila, ima još jedno dete.
“Majci niti ikome se nije javljala celu sredu na mobilni. Izludeli smo svi od brige, a niti malenu nismo videli pa smo pretpostavili da je s njom. I onda su stigle opšte vesti o potrazi na Savi, a onda je i policija došla da kaže šta ima. Katastrofa i užas! Znate, kad je uočila da njena malecka ima nekih zdravstvenih problema, krenula je s njom logopedu i to već traje mesecima. Nije se znala nositi, inače, ni s kompletnom porodičnom situacijom i sve ju je to mučilo, a potencijalne sumnje u jednu moguću dijagnozu, koja nije potvrđena jer je dete još malo, ne mogu shvatiti da bi bile dovoljan motiv da počini to što je rekla da je napravila”, rekla je za Jutarnji list vidno uznemirena poznanica osumnjičene žene.
Druga kaže da je upravo radi trogodišnjakinje, za koju nitko ne može verovati da joj je naudila i to na takav način, 33-godišnjakinja poslednjih šest meseci bila na bolovanju.
“Znala mi je samo reći da će biti sve u redu. A zapravo je, po ovome kad gledam unazad, to sve bila maska. Bila je rastrgana od neizvesne budućnosti, ali nažalost je deo jedne tužne porodične priče o kojoj ne želim govorit”, kazala je.
Inače, ekipe uključene u potragu su bile raspoređene uzduž Save, sve od Jankomirskog mosta do Ivanić Grada. Kod Jankomirskog mosta postavili su bazu sa šatorima vatrogasaca i civilne zaštite, te brojnim vozilima, odakle su se ukrcavali u čamce i kretali niz reku.
Siniša Jembrih, zapovednik Javne vatrogasne službe Grada Zagreba, ukratko je opisao kako izgledaju potrage za osobama koje iz raznih razloga završe u reci.
“Godišnje imamo više desetina akcija spasavanja ljudi iz reke Save, tako da se može kazati da imamo iskustva u takvima akcijama spasavanja i potraga. Imamo uspešnih akcija spasavanja, a to je najčešće u slučajevima kada osoba slučajno padne u vodu”, ističe Jembrih.
U pravilu su takve operacije podeljene u dve faze – operaciju spasavanja i operaciju traganja. U fazi spasavanja potraga je za živom osobom, a tokom potrage naglasak je na traženju tela. Tehnički se te dve faze ne razlikuju. Odluku kada se prelazi iz jedne u drugu fazu u pravilu donosi policija na terenu na temelju vremenskih uslova, mestu pada, osobi koja je pala u vodu, razlozima pada u vodu i ostalim parametrima. Jembrih ističe da je u ovom slučaju odluka o prelasku iz faze spasavanja u fazu potrage donesena u sredu uveče oko 22 sata.
Prema njegovim rečima, nakon dojave da se osoba nalazi u reci odmah angažuju sve interventne službe, od vatrogasaca i policije, preko HGSS-a i civilne zaštite, do Hitne pomoći. Operacija spasavanja kreće od lokacije najbliže onoj gde je osoba pala u vodu te se postupno širi. U pravilu se angažuju čamci i džet-skijevi koji su vrlo brzi i okretni u kretanju po vodi.
NAJČITANIJA VIJEST:
Jembrih naglašava da su operacije spasavanja na rekama izuzetno zahtevne s obzirom na njihovu brzinu protočnosti te činjenicu da je vidljivost ispod površine u pravilu ravna nuli. Osim toga, tu nije reč o ograničenom području kao u slučaju, na primer, jezera. Jembrih tako ističe da bi u odnosu na Savu potraga u jezeru Jarun bila ipak lakša.
Upravo zbog toga je u takvim operacijama angažman ronilaca i tehnike u najvećem broju slučaju neisplativ. Ipak, u slučajevima kada se i donese odluka o njihovom angažmanu, prvo se u vodu spuštaju sonari za podvodno pretraživanje. Kada operater na ekranu utvrdi neki sumnjiv oblik ili predmet, tada se na tu lokaciju spuštaju ronioci. Nadalje, u ovim se potragama obavezno angažuju dronovi s termokamerama.
U isto vreme dok traje operacija na vodi pretražuje se obalni pojas kako bi se utvrdilo da osobu voda nije bacila prema obali. U ovom slučaju obalu uz reku pretražuju pripadnici DVD-a.
(Telegraf.rs/Jutarnji)