Ukoliko Bajru izgubi glasanje, pojačaće se pritisak na Makrona da podnese ostavku
Nestabilnost u Francuskoj poklon je za Trampa i Putina
Francuska sve dublje tone u krizu, a danas će najverovatnije pasti treća vlada od prevremenih izbora 2024. godine. Druga najmoćnija zemlja EU suočava se i sa ekonomskom krizom i pretnjom novog talasa nereda, ukoliko se paraliza parlamenta ne reši u narednim danima.
NAJČITANIJA VIJEST:
Beč postaje muslimanski grad: U školama najviše djece islamske vjeroispovijesti
Francuski poslanici će u ponedeljak popodne raspravljati o glasanju o poverenju aktuelnom premijeru Bajruu, koji je na funkciji manje od godinu dana. Ukoliko Fransoa Bajru, kako se očekuje, izgubi glasanje 8. septembra, to će produbiti ekonomske i političke probleme zemlje i moglo bi čak dovesti u pitanje budućnost mandata predsednika Emanuela Makrona.
Sudbina Bajrua sada počiva na glasanju u parlamentu, koje je sam sazvao u pokušaju da progura nepopularni plan štednje od 44 milijarde evra, koji uključuje:
Ukidanje dva državna praznika
Zamrzavanje potrošnje
Bajru kaže da je to pitanje “opstanka nacije” i upozorava da Francuska mora obuzdati svoj rastući dug koji “već 20 godina iz časa u čas i dana u dan raste za dodatnih 12 miliona evra”.
Kolektivna depresija u Francuskoj
Kako Francuska tone sve dublje u političku nestabilnost, njeni troškovi zaduživanja rastu, piše CNN.
Prinosi na desetogodišnje obveznice porasli su iznad onih u Španiji, Portugalu i Grčkoj – zemljama koje su nekada bile u središtu dužničke krize evrozone, i sada se približavaju onima u Italiji. Ekonomija je pod sve većim pritiskom i u oštroj je suprotnosti sa slikom evropskog “moćnika” koju je Makron nastojao da projektuje.
Francuska je za milione ljude širom sveta sinonim za lepe predele, dobru hranu i vino, najbolju mrežu brzih vozova u Evropi, modnu industriju itd. Ali, mnogi Francuzi vide svoju zemlju drugačije. Tradicionalna mrzovolja ustupila je mesto “kolektivnoj depresiji”, kako je to opisano u nedavnoj anketi Vajavojsa, prema kojoj čak 66 odsto ispitanika veruje da je kvalitet života u opadanju, posebno zdravstveni i obrazovni sistemi na kojima su im susedi donedavno zavideli.
Za sve je kriv Makron?
Trenutna nestabilnost u zemlji može se povezati sa trenutkom iz 20204. godine, odnosno Makronove dramatične odluke da raspiše vanredne izbore.
Nakon dobrih rezultata krajnje desničarskog Nacionalnog skupa (RN) na evropskim izborima u maju 2024, Makron je raspisao parlamentarne izbore na kojima je njegova partija izgubila mesta u korist krajnje desnice i krajnje levice, ostavljajući Francusku sa podeljenom skupštinom.
Na vanrednim izborima 2024. godine, levica je osvojila najviše mesta u drugom krugu, ali je ipak ostala bez većine nakon što je krajnja desnica dominirala u prvom. Ali, njihove nade da formiraju manjinsku vladu srušile su se kada je Makron odbio da prihvati njihov izbor za premijera. Kako objašnjava CNN, za razliku od Nemačke ili Italije, Francuska nema tradiciju formiranja koalicija – njenu politiku je više od 60 godina oblikovao sistem u kojem dominira predsedništvo.
Šta ako Bajru izgubi glasanje
Ukoliko Bajru izgubi glasanje, pojačaće se pritisak na Makrona da podnese ostavku, iako je on obećao da će odslužiti svoj mandat do kraja. Veteranka krajnje desnice Marin Le Pen traži od njega da raspusti parlament, ali bi novi izbori gotovo sigurno dodatno ojačali njenu partiju i još više podelili skupštinu.
Drugi put bio bi da Makron imenuje prelaznu vladu dok razmatra naslednika, pri čemu su među glavnim kandidatima:
Ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu
Ministar pravde Žerald Darmanen
Politička klima je sumorna. U slučaju novih vanrednih parlamentarnih izbora, nedavna anketa Elabea sugeriše da bi Nacionalno okupljanje izašlo kao pobednik, levica bi bila druga, a centar daleko treći.
Mnogi pretpostavljaju da će krajnja desnica na kraju da preuzme vlast – ako ne sada, onda na sledećim predsedničkim izborima 2027. Ali, malo je očekivanja da bi to rešilo krizu.
Najavljene blokade širom Francuske
Javno poverenje u političke aktere se urušilo, a bes građana izliće se na ulice 10. septembra na protestima, štrajkovima i potrošačkim bojkotima širom zemlje pod sloganom “Blokirajmo sve”.
Le #10septembre2025 , on arrête TOUT
Ce n’est pas une grève, c’est un soulèvement pacifique du peuple ❗Plus de travail
Plus de paiement
Plus de consommation
Le peuple dit STOP au racket organisé❗⛔ Sans NOUS, ils ne sont RIEN❗ pic.twitter.com/Th0qgRjRhL
— Ana Blan (@Ana1Blan) September 1, 2025
Žulijan Mariso, jedan od inicijatora akcije koja cilja da zaustavi Francusku u sredu, rekao je da je “ceo sistem truo do srži”.
– Ogromna većina Francuza više ne oseća da ih iko predstavlja – rekao je on “Tajmsu”.
“Poklon za Trampa i Putina”
Politička kriza u Francuskoj i najavljeni protesti, sve to se dešava u najgorem mogućem trenutku, dok besne ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku. Prema CNN-u, nestabilnost u Parizu poklon je za ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, “koji dele zajedničko zadovoljstvo u podsmevanju slabostima Evrope”.
Dominik Moizi, analitičar Instituta Montenj, kaže da ne pamti trenutak tako duboke paralize u zemlji.
NAJČITANIJA VIJEST:
Kćerke napustile Jelenu Karleušu: Djevojčice danas slave rođendan, a evo gdje se nalaze
– De Gol je preživeo pokušaje atentata, bio je rat u Alžiru, u maju ’68. slogan je bio “Francuskoj je dosadno”. Ali, danas je Francuska frustrirana, besna, puna mržnje prema eliti. Izgleda kao da je promena vlasti neizbežna, a ipak ne vidim kako bi toga moglo doći, niti ko bi obavio taj posao. Mi smo u fazi tranzicije između sistema koji više ne funkcioniše i sistema koji niko ne može da zamisli – rekao je on CNN-u.
Dok je De Gol uneo period relativne stabilnosti 1958. u Francuskoj sa osnivanjem Pete republike, pitanje je sada da da li će Makron postati predsednik koji je to okončao.
Blic.rs
