Crnogorski državljanin Miloš Vujović (29) poginuo je u junu u Njujorku, a njegova neutešna porodica danima objavljuje potresne čitulje u lokalnim medijima gde navode da su pretužni zbog njegovog iznenadnog odlaska.
Podgoričanin je, kako smo tada preneli, poginuo iz za sada nepoznatih razloga u Americi. Njegova porodica poželela je da se njegovi posmrtni ostaci transportuju u rodnu Crnu Goru kako bi ga sahranili, što se i dogodilo nakon što je prikupljen potrebni novac za to. Na društvenim mrežama tokom prikupljanja novca za transport njegovog tela, moglo se pročitati da je u pitanju jedan divan mladić, uvek nasmejan i požrtvovan. Otišao je iz Podgorice u svet i trudio se da novčano pomaže svojoj porodici.
POVEZANO:
NAJČITANIJA VIJEST:
Novogodišnja revija “STAZA SNOVA”
Pola godine od kad nismo zajedno, moj voljeni sine. Zovem te svakog dana i vrištim do neba. Gde si sine?! Gde si Mićko?! Želim da te vidim, da ti čujem glas, da te dodirnem, zagrlim… O, kako je teško živeti bez tebe, bez tvoje toplote i ljubavi. Ostaje mi nada da ćemo se opet sresti, tamo gde si ti sada. A dok se ne sretnemo, dozivaću te i u suzama grliti tvoje slike, oblivati ih tugom i uživati u lepim sećanjima na tebe, i našim zajedničkim druženjima. Voli te tvoj tata – piše u jednoj od čitulja, a potom je usledila druga od Miloešve neutešne majke:
- Hej ti dečače moj, šest meseci rano moja. Šest meseci nepodnošljivog bola i neizmerne tuge. Dani sine moj prođu nekako, ali noći pile majkino, noći su samo moje i tvoje. Ja i ti i more vrelih suza. Čekaj makušku svoju.
Potom je povodom šestomesečnog pomena objavljena još jedna tužna čitulja, na kojoj je nastradali Miloš nasmejan.
- Mićko moj, krvi moja, anđele moj! Uspomeno najlepša. Prinuđeni da se naučimo da živimo život bez tebe. Obećali smo jedni drugima da se nećemo predati zbog tebe i spokoja tvog. Tugujem za tobom rođeni brate, onako muški, sa pola srca. Pola mi pošlo za tobom.
Jutra su mi tvoje ime brate a noći mučne, slike tvoje i moje, naše srećno detinjstvo, dva brata leđa jedan drugom. Ne, ne nije san… – pišem u prvom delu potresne čitulje:
- No sve rane žive mili brate moj. I kad dođe zadnja ura i tad će mi zadnji dah, zadnja reč biće tvoje ime, Miloše brate, a iz oka suza. Za života suza bola i čežnje za rođenim bratom. Ti ćeš uvek biti taj neko koji hvali, taj neko koji nedostaje. Spavaj anđele.
Koliko je Miloš bio voljen, moglo se videti i nakon što je nastradao. Naime, tada su crnogorski mediji bili preplavljeni čituljama sa njegovim likom. Porodica, prijatelji i kumovi posvetili su mu niz tužnih čitulja, a svakako najpotresnije i najbolnije bile su reči njegovih roditelja, i braće i sestara.
- Dobro jutro, sine moj. Jesi li se naspavao srećo majkina. Dolaziš majki noćas nakon šest godina. Hoćeš li majki u zagrljaj potrčati ili će majka u kovčeg da te ljubi. Hoćeš li majki tepati “makuška moja”. Plače ti majka, ali još ne veruje – pisalo je u čitulji koja je objavljena u junu, a potom je usledila druga, takođe, od majke:
- Pile moje. Ujutru, kao i svako jutro svih prethodnih dana majka će ti žuriti da ti poseti grobno mesto, kao da me čekaš jagnje majkino, da ti ne zakasnim. Izglancala ti je majka spomenik, sija najvećim sjajem među svim ostalim, baš kao što si ti sijao 29 godina u mom životu. Tvoja fotografija, tvoje ime srećo moja, a jadna ti ja, još ne verujem. I dalje te čekam i dalje ti poruke šaljem svako jutro, rano moja.
NAJČITANIJA VIJEST:
Preminula lijepa Azra, majka dva dječaka
Tada su se mogle pročitati i čitulje koje su mu posvetili brat i sestra.
- Brate moj, čekao sam na tvoj zagrljaj godinama, željan sam te ostao, a doživeo i dočekao da mi neko kaže: “Nikola, umro je Miloš” Tugo moja, rano moja teška. Srećo moja, sunce moje, dušo moje duše – napisao je Milošev brat, a neutešna sestra je dodala da je on njena munja.
- Munjo moja večna! Dušo moja duše. Ti si bio moj borac do poslednjeg trena. Ne mogu se oprostiti od tebe, jer su tvoja duša, lik i delo večni. Zaborav te ne može stići, dok god sam ja tu. A onda ćemo jednog dana ponovo da uhvatimo onaj naš krug. A do tada, mirno spavaj, anđele moj. Voli te tvoja Njanja najviše.
kurir.rs