Prošlogodišnja pobednica takmičenja “Zvezde Granda”, Šejla Zonić, iskreno je progovorila o teškim životnim trenucima pre nego što je stekla slavu.
Pevačica je u srednjoj školi napustila rodni Sanski Most kako bi pohađala muzičku školu, ali je u tom periodu njena porodica prolazila kroz ozbiljne finansijske teškoće.
Kada joj je otac doživeo srčani udar i bio primoran da zatvori firmu, porodica je jedva sastavljala kraj s krajem.
NAJČITANIJA VIJEST:
PRVA FOTOGRAFIJA SA MJESTA UŽASA Muškarac legao na bombu, a onda je aktivirao?
- Kada sam bila u srednjoj školi tata se razboleo, imao je srčani udar. Morao je da zatvori firmu, roditeljima je bilo teško finansijski, morali su da plaćaju moj internat, džeparac, put. Bilo je komentara sa strane, zašto me ne ispišu iz škole ako ne mogu da me školuju, ali oni su se borili kao i svaki roditelj posebno jer su videli da imam rezultate- prisetila se pevačica koja je nastavila školovanje u Sarajevu:
- Nakon srednje škole prirodni sled je Muzička akademija koju sam ja upisala u Sarajevu. Bilo mi je lepo, živela sam u studentskom domu, stekla sam lepo društvo i uklopila sam se. Svi su bili okruga i znali jedni druge, a ja sam uvek sama bila iz Sanskog mosta i život mi je nametnuo da se uklapam, ali sve je bilo je lepo Bogu hvala.
Nakon Akademije, želela je da upiše magistarske studije koje je sama finansirala, ali korona joj je pokvarila planove.
- Moj otac se penzionisao posle tog srčanog, imala sam odgovornost i potrebu da se borim za sebe. Kada je korona krenula svi su prestali da rade i bio je horor period za mene kao umetnika. Tada je usledila neizvesnot i dobila sam priliku da radim kao vokal kouč i tada sam počela da predajem pevanje, ali kada su svi prešli na onlajn mnogo njih je odustalo što je uticalo na moj honorar, a to je bilo pred kraj magistarskih studija – pričala je Zonićeva koja prvobitno nije želela da traži bilo čiju pomoć:
Pevačici su u najtežim trenucima pomogli najbliži, tačnije njene sestre.
NAJČITANIJA VIJEST:
ŠOK ZA ŠOKOM U DUBICI Prije godinu izgorio sin, a noćas otac
- Sestre su mi priskočile upomoć, jedna je poslala pomoć da platim kiriju tri meseca, a druga za kraj magistarskog. Nerviralo me je kod mene jer nikada nisam htela da tražim pomoć, bilo me je stid, to mi je bio poraz. Osećala sam se strašno usamljeno, panični napadi, napadi anskioznosti sa pitanjem šta sam do sada radila. Pitala sam se šta radim, jedem u ovom gradu rižu i kečap, nemam maltene šta da jedem. Nisam imala obraza od roditelja bilo šta da tražim jer je otac bio bolestan, živeli su samo od njegove penzije. Bilo mi je glupo da ja prava i zdrava tražim, sama sam htela i eto mi sad. Shvatila sam da ne može tako i da treba da krenem na psihoterapiju da se malo “reprogramiram” – iskreno je ispričala u emisiji “Pričaonica Sanje Ćulibrk”.
(Telegraf.rs)
