“Kada sam video da sinova koje sam čekao kod auto-servisa nema, znao sam da se sigurno desio udes, ali nisam znao da su poginuli… Došao sam na mesto nesreće, u autu su bila moja mrtva dečica, ljubio sam ih i ubeđivao sebe da spavaju i da je nemoguće da su mrtva!”, potresne su reči kojima svoju bolnu ispovest počinje Saša Usainović, otac tinejdžera Predraga (19) i Lazara (17) koji su nastradali u stravičnoj saobraćajnoj nesreći 15. avgusta u popodnevnim časovima kada su se “opel korsom” zakucali u kamion na oštroj krivini na putu Ugrinovci-Batajnica kod Zemuna. Od siline udarca braća su poginula na licu mesta, a tuga i bol koja su za njima ostali su neizdrživi, kaže neutešni otac.
– Teško je, svakoga dana se budimo sa čežnjom što naši anđeli Peki i Laki nisu sa nama. Nedostaju i nama i deci, jako puno. Znamo da su u najboljem mogućem društvu, da su na najboljem mogućem mestu koje postoji, ali jednostavno nam nedostaju. Nedostaje nam njihov smeh, nedostaje nam Lazarova spontanost, Peđin smisao za humor, njegove šale, česte želje i inicijative da nas izvede ili okupi na ručku kao porodicu. Činio je sve da svi oko njega budu srećni – sa suzama u očima navodi Saša.
NAJČITANIJA VIJEST
TUGA DO NEBA: Faris Katica preselio u 27. godini
Trudeći se da skupi snage i priseti se najbolnijeg dana koji im je zauvek promenio život, Saša je objasnio kako je došlo do teškog udesa.
– Odlučili smo da prodamo moj automobil jer nismo imali dovoljno novca, a sin Predrag me je posavetovao da ga registrujem jer nećemo moći da nađemo bolji auto za te pare, pa smo odustali od prodaje. Na tehničkom pregledu se desio peh i pukla je sijalica za rikverc i oborili su nas. Pozvao sam sina i rekao mu da ću za 40 minuta opet doći na red za tehnički i da mi donese sijalicu iz njegovog auta kako bismo to sredili. Rekao sam mu da ne žuri. U tom trenutku on je sređivao ozvučenje u “korsi” i pretpostavljam da je odmah seo u auto i krenuo. Sin Lazar, kako sam kasnije saznao, nije hteo da krene s njim, ali ga je on ubedio. Svakodnevno je vozio i odlično je poznao i taj put i krvinu, ali sam Bog zna kako je izgubio kontrolu nad vozilom – objašnjava otac.
Kako navodi, ubrzo je posumnjao da se desila nesreća jer se sinovi pola sata nisu pojavljivali, a njihova kuća je na samo pet minuta od servisa.
– Znao sam da se nešto desilo. Krenuo sam peške prema kući i usput me je pokupio vozač autobusa i povezao. Odjednom smo stali u koloni koja se napravila zbog udesa, dalje nije moglo. Prišao sam i video moju dečicu, bili su mrtvi, ali ja to nisam želeo da prihvatim, ljubio sam ih i ponavljao da je nemoguće, da samo spavaju. Policija me nije dirala. Ljubio sam ih i dozivao, sve dok i moja žena nije naišla i pala u nesvest. Teško je i pričati o tome, slike iz auta gde su poginuli, iz mrtvačnice i sa groblja se smenjuju sa srećnim uspomenama – potresnim glasom priča Saša i dodaje.
Kako objašnjava na mestu gde su mu poginuli sinovi Predrag i mlađi Lazar često dešavaju udesi.
– Ovom prilikom apelujemo kao porodica i roditelji na nadležne da stave vertikalnu i horizontalnu signalizaciju i, ako je ikako moguće, da se uspori saobraćaj, jer očigledno taj deo puta ima neki nagib koji utiče na stabilnost ulaska u tu krivinu pri malo većoj brzini. Ono sto meštani tvrde je da skoro svi udesi su potpuno identični sa mestom i načinom izletenja. Molim Boga da moja priča podstakne i probudi savest u vozačima da njihova brza ili neprilagođena vožnja nije samo njihov gubitak već i gubitak svih u porodici i da ne žure nikada nigde. Bolje da stignemo makar i kasnije nego da žurimo i ugrozimo i sebe i druge – navodi otac poginulih tinejdžera.
Komšije im pružile oslonac
Saša Usainović kaže da je u ovako teškom periodu za njegovu porodicu shvatio da je okružen divnim i dobrim ljudima iz komšiluka, koji im svakodnevno pružaju pomoć i plaču s njima zbog velikog gubitka.
– Pre dve godine smo se iz sela Dubovo kod Žitorađa preselili u Ugrinovce i nismo bili svesni kako su ovo divni ljudi. Izjavljuju nam saučešće, dele tugu s nama, a sakupili su i finansijsku pomoć da nam olakšaju dane koji slede, s obzirom na to da sada samo ja radim. I pored svega što nam se desilo, srećni smo što smo doživeli ovaku ljubav i humanost – navodi Saša i dodaje da su i njihove komšije iz Dubova organizovale i platile autobus kako bi došli na sahranu.
“Bog ih je možda sačuvao od veće nesreće”
Usainović je sa knedlom u grlu pokušao i da opiše svoju dečicu na koje je bio beskrajno ponosan.
NAJČITANIJA VIJEST
Pronađena Almedina Gulić čiji je nestanak prijavljen prije dva dana
– Predrag i Lazar su prvorođena deca u našoj porodici. Peđa, naš prvi sin, naša prva radost i ponos. Bio je odličan učenik, najstarije dete koje je brinulo o drugoj deci kada smo bili na poslu. Bio je naš oslonac – navodi Saša i dodaje da su njegovi sinovi bili jako pobožni.
– Privrženi smo Bogu i sva naša deca veruju u Boga. Čak i nakon ove tragedije niko iz porodice ne krivi Boga, niti imamo pravo da ga krivimo. Verujemo da je zaštitio Pekija i Lakija od nekih stvari u budućnosti – zaključuje.
(Telegraf.rs/Kurir)
