Marija Rakić (27) iz Smederevske Palanke, majka šestomesečne bebe, priča za Kurir kako je izgledao taj dan kad je njena do tada zdrava devojčica iznenada preminula
Nina je bila zdravo, veselo, raspoloženo i razigrano dete. U jutro tog 24. juna je, međutim, počela da povraća. Zabrinula sam se, ali nisam mogla ni da zamislim da će za manje od 24 sata preminuti. Gledam njen krevetac, njene stvari, i dalje ne mogu da verujem. Sve je tu i sve miriše na nju, ali nje – nema!
NAJČITANIJA VIJEST:
Ovako za Kurir kroz suze priča Marija Rakić (27) iz Smederevske Palanke, neutešna majka male Nine, koja je iznenada preminula u rano jutro 25. juna, a koja je na dan kad je sahranjena trebalo da napuni svega sedam meseci.
Na ovakav tragičan ishod, koji je celu porodicu zauvek zavio u crno, ništa nije ukazivalo, zbog čega Mariju, pored neizmernog bola, more i brojna pitanja.
- I dalje ne mogu da prihvatim da je nema. Zašto i kako sam umesto igračkica birala sliku za umrlicu, ne mogu da razumem i nikada neću moći da prihvatim – kaže Marija prisećajući se tog kobnog dana.
To jutro je počela da povraća. Odveli smo je kod pedijatra i odmah dobili uput za bolnicu “Stefan Visoki”. U bolnici su joj izvadili krv, primila je infuziju. Rezultati krvi navodno nisu bili zabrinjavajući i poslali su nas kući. Nina je, međutim, uveče dobila temperaturu. Bila je visoka – 39,1. Dala sam joj lek za spuštanje temperature, ali kako nije delovao, suprug i ja smo je ponovo odveli u bolnicu.
Na hodniku je, kaže, srela dežurnu doktorku. Ispričala joj je uspaničeno šta je s detetom, ali je doktorka je, kaže, nastavila svojim putem. Na pregled su čekali skoro dva sata.
- Nini se u međuvremenu stanje pogoršavalo. I dalje je povraćala, bila malaksala. Davala sam joj neki razblaženi sokić, ali medicinsko osoblje koje joj je izmerilo temperaturu reklo mi je da joj ne dajem ni sok ni vodu. Nisu joj dali ni lek za temperaturu… Skoro dva sata su prošla dok je nisu primili, a onda je krenula nova agonija. Nikako nisu mogli da joj nađu venu. Još dva sata su se mučili s tim, Nina je plakala, a ja sam ih molila da nas pošalju za Beograd. Međutim, oni su to odbijali. Kad su joj našli venu, dali su joj infuziju i antibiotik, ali stanje joj se sve više pogoršava i u jednom trenutku – ona prestaje da diše! – kaže majka dok joj glas nekontrolisano drhti.
Započeta je reanimacija i tada je transportuju za Beograd. Marija i njen suprug su u svom autu sa strepnjom i u očajanju pratili sanitet i boga molili da sve ipak bude u redu. Iako je delovalo strašno, i dalje su se nadali da će Nini biti dobro. U “Tiršovoj” su, takođe, pokušali da je reanimiraju, ali već je bilo kasno. Dete je, prema nekim navodima, umrlo u sanitetu, na putu do bolnice.
- Videla sam da joj je loše, ali ipak sam se sve vreme nadala da će joj biti bolje, jer ne možeš da zamisliš da tvoje dete može da umre. Posebno ovako. Ovo je 2025. godina, deca se stalno razboljevaju, ali – ne umiru. Bila je kod lekara, verovala sam im… – kaže majka, dodajući da je devojčica u novembru trebalo da napuni godinu dana, imali su toliko planova…
Zvanični uzrok smrti, inače, još uvek nije utvrđen. Više javno tužilaštvo u Beogradu je naložilo obdukciju. Čekaju se rezultati.
Danas obeležavaju 40 dana
Marija i njen suprug danas će obeležiti 40 dana otkako su izgubili Ninu. Marija svaki dan ide na grob ćerki, i to po nekoliko puta.
- Groblje nam je postalo druga kuća. Nikada neću moći da nađem mir, ali kad sam pored svog deteta, lakše mi je… Nosim joj kašice, igračke… Najradije bih i noćila tamo… – kaže majka jecajući.
- Bili smo mala, ali srećna porodica, i onda se sve preko noći promenilo. Pred njom je bio život. Tek je počela da širi ručice i da nam se smeje. Tek je trebalo da prohoda, tek je trebalo da čujem da mi kaže: “Mama”, a otišla je preko noći. Zdravo dete… Kako je to moguće?!
NAJČITANIJA VIJEST:
Žika Jakšić prvi put pred kamerama nakon moždanog udara: Otkrio da li se vraća na male ekrane
Sve bi uradila da njena devojčica može da joj se vrati, ali iz ovog pakla, kaže, nema povratka.
- Sedim u kući, gde smo sedam meseci bile nerazdvojne. Cela je odzvanjala od njenog glasa i pesmica, a sad su tu samo tuga i tišina. Gledala sam je kako diše, kako spava, bila zahvalna bogu. Pitala sam se: “Da li je moguće da je ovo stvarno moje, da je u mom stomaku bilo?!” Bila sam srećna kao nikad, a sad sam sama, praznih ruku… Nju ništa ne može da vrati, ali jedino što sada želim je istina! Želim da znam šta se desilo, jer kroz ovaj bol više niko ne sme da prođe!
VJT u Smederevu: Nalazi obdukcije još nisu dostavljeni
U Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, koje je nadležno za ovaj slučaj, kažu za Kurir da “preduzimaju sve potrebne radnje u cilju utvrđivanja svih okolnosti ovog tragičnog događaja”.
- Nalazi obdukcije, odnosno sudskomedicinskog veštačenja, još uvek nisu dostavljeni ovom tužilaštvu. Imajući u vidu da se radi o fazi predistražnog postupka, zasad ne možemo iznositi druge detalje. Nakon što Tužilaštvu budu dostavljeni navedeni nalazi i izveštaji o drugim proverama koje je zatražilo, biće doneta dalja odluka o postupanju, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena – navode.
Kurir je pitanja uputio i OB “Stefan Visoki” i Ministarstvu zdravlja, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore.
Kurir.rs
