Toplotni talas stiže u Srbiju u drugoj polovini ove nedelje, upozorio je Republički hidrometeorološki zavod, dodajući da će temperature u četvrtak i petak biti do 35 stepeni, za vikend i u ponedeljak do 37, a u drugoj dekadi avgusta i više, lokalno oko 40 stepeni Celzijusa. To će biti četvrti toplotni talas koji nas pogađa ove godine, kaže za NIN klimatološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić
Talas koji dolazi najverovatnije će, prema njenoj proceni, dostići intenzitet onog koji nas je pogodio u junu. Potom nas je u julu pogodio talas bio je izuzetno dug, kaže Vuković Vimić.
NAJČITANIJA VIJEST:
“Specifičnost julskog toplotnog talasa jeste da je predugo trajao, gotovo dve nedelje, a bilo je i probijanja dnevnih rekordnih vrednosti, što je moguće da će se i narednih dana desiti. Videćemo da li će biti toliko dugačak, ne može se sada u potpunosti precizno znati, ali da će biti veoma visoke temperature, to svakako”, tvrdi ona.
Kada je reč o toplotnim talasima, prema rečima Vuković Vimić, normalno bi bilo da se oni ne javljaju svake godine, već u nekoj sezoni jednom u deset godina. No, tokom ove sezone bila su već tri toplotna talasa, a očekuje nas i četvrti.
“Letnja sezona se, pod uticajem klimatskih promena, najviše zagrejala – daleko više od godišnjeg proseka. Čak i kada su temperature normalne i kada nije toplotni talas, i tada je toplija klima tokom leta nego što je to bila tokom druge polovine 20. veka. Sada se toplotni talasi gledaju u odnosu na prosek u periodu od 1991. do 2020. godine, a temperatura je već za više od jednog stepena toplija od klime druge polovine prošle godine. Dakle, čak i u odnosu na ovu topliju klimu, mi imamo puno toplotnih talasa i to je ono što je istovremeno opasno i interesantno”, naglašava naša sagovornica.
Komentarišući vreme koje nas očekuje u narednim danima i nedeljama, Vuković Vimić ističe da će posledica novih velikih vrućina biti, između ostalog, nanošenje dodatnih problema u poljoprivredi, odnosno proizvodnji hrane.
“One će biti veliki problem i za stanovnike urbanih sredina, gde su temperature znatno više od onih koje se mere u stanici, usled postojanja toplotnog ostrva. To dalje dovodi do pojava tropskih noći, kada su temperature iznad 20, pa čak nekad i 25 stepeni. Tropske noći se mahom vezuju za gradove, ali se, pod uticajem jakih toplotnih talasa, mogu javiti i drugim, više prirodnim, oblastima”, podvlači ona.
Sagovornica NIN-a dodaje da je u takvim okolnostima navika da se spava sa upaljenim klima uređajima, ali da su oni zapravo dodatni atropogeni izvori toplote.
Uz lokalni razvoj oblačnosti, kako navodi RHMZ, kratkotrajna kiša ili pljusak s grmljavinom očekuje se samo još u četvrtak i petak u brdsko-planinskim predelima. Manje osveženje trenutno se prognozira tek nakon sredine avgusta, ali onog značajnijeg još uvek nema na vidiku. Kako je kllimatološkinja Vuković Vimić ranije za NIN objasnila, sušni periodi ove godine nisu bili vidljivi na osnovu padavina, kao što je to uobičajeno, već da su pokrenuti toplotnim talasima.
“To je nešto što se zove fleš drot (flash drought) – iako nemamo adekvatan prevod, možemo to nazvati naglom sušom. Ona predstavlja pojavu da imamo manje raspoložive vode, a onda, kada se desi toplotni talas, poveća se isparavanje i potreba za vodom. Dakle, naglo se stvore sušni uslovi, koji nisu postojali, na primer, pre dve nedelje”, kazala je tada Vuković Vimić.
NAJČITANIJA VIJEST:
Saznalo se ime SINA Kaće Živković: U Srbiji je vrlo popularno
Na pitanje da li su nagle suše ponovo moguće, ona odgovara potvrdno.
“Lokalni pljuskovi su mogu javiti u nekom trenutku. Međutim, zbog visokih temperatura, efektivnost tih padavina je jako mala, a ono što je moguće jeste i da se pojavi uticaj upravo naglih suša”, poručuje Vuković Vimić.
nin.rs
