Tajvan jača odbranu uz podršku SAD, koje pružaju vojnu pomoć i prisustvo
Potencijalni sukob SAD i Kine mogao bi imati katastrofalne ekonomske i geopolitičke posledice
NAJČITANIJA VIJEST:
“Možda će leto 2025. biti poslednje leto koje smo doživeli u miru” – ovo je izjava koju je dao nemački vojni istoričar i profesor Sonke Najcel, a koja je uzburkala nemačku i širu evropsku javnost.
Dok neki analitičari veruju da je Rusija, koja se bori da postigne svoje ciljeve u Ukrajini, najveća vojna pretnja, Najcel se ne slaže. On preporučuje da se NATO pripremi za najgori scenario. Sa njegove tačke gledišta, nemačka vojska Bundesver je nefunkcionalan sistem i svaka reforma će biti ogroman zadatak za vladu u Berlinu. Najcel veruje da će vlada preduzeti neke reformske mere, ali da je malo verovatno da će to biti intervencije koje su Nemačkoj i Evropi zaista potrebne na vojnom ili odbrambenom polju. Disfunkcionalni nemački Bundesver, prema njegovim rečima, treba da se fokusira na tri ključne oblasti:
Odbrana od bespilotnih letelica
Protivvazdušna odbrana
Municija
Nepredvidiva Kina
Ulje na vatru dodaje neprekidna buka kineske vojske na obali Tajvana, upozorava vojni analitičar Stefan Najman. Kao rezultat toga, neki stručnjaci strahuju da bi se moćni kineski lider Si Đinping osećao ohrabrenim i rizikovao napad na Tajvan u senci rata u Ukrajini. Kineska vlada već dugo tvrdi da je Tajvan deo njene teritorije, iako Tajvan funkcioniše kao nezavisna zemlja sa sopstvenom vladom i sistemom. Peking je poslednjih godina pojačao svoje vojne vežbe u blizini Tajvana, što je deo strategije za povećanje pritiska na ostrvsku državu. Vojne vežbe uključuju pomorske i vazdušne manevre koji simuliraju blokade i napade na ključnu tajvansku infrastrukturu. Takve aktivnosti su osmišljene da zastraše tajvanski narod i pokažu kinesku vojnu moć.
Kina je u više navrata pretila da će upotrebiti silu ako se Tajvan formalno proglasi nezavisnom državom. Ove pretnje su pojačane velikim vojnim vežbama i demonstracijama sile koje uključuju najnoviju vojnu tehnologiju, kao što su nosači aviona i napredni borbeni avioni. Tajvan je ojačao svoju odbranu i povećao vojnu spremnost kao odgovor, ali ostaje u velikoj meri oslonjen na američku podršku.
Ovaj rat bio bi katastrofa za ceo svet
Amerika ima dugogodišnju posvećenost odbrani Tajvana, što je deo Zakona o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine. Ovaj zakon predviđa da će SAD obezbediti Tajvanu sredstva za samoodbranu. U skorije vreme, SAD su ojačale svoje vojno prisustvo u regionu i povećale prodaju oružja Tajvanu kako bi osigurale da je ostrvo u stanju da se brani od moguće kineske agresije. Američki ministar odbrane Pit Hegset pružio je Tajvanu ono što on naziva paketom za “ubedljivo odvraćanje”, što znači da će SAD osigurati da Kina ne može lako da napadne ostrvo.
NAJČITANIJA VIJEST:
Džejla Ramović žrtva prevare: Radi o ozbiljnoj zloupotrebi, tužit ću ih
Mogućnost rata između SAD i Kine najviše zabrinjava analitičare. Takav sukob bi imao katastrofalne posledice za ceo svet i potopio bi ekonomije. Kina je značajno povećala svoje vojne sposobnosti poslednjih godina, uključujući razvoj naprednih raketnih sistema, nosača aviona i drugih vojnih tehnologija. Pored toga, Kina se angažuje u zajedničkim vojnim vežbama sa drugim zemljama kao što su Iran i Rusija, dodatno jačajući svoj antizapadni vojni savez i sposobnosti.
(Novice.si)
