Pevačica Stoja Novaković sa samo 19 godina sahranila je muža, nakon čega je ostala na ulici sa trogodišnjim sinom Milanom.
Pevačica je prošla golgotu, a svojevremeno je, u intervjuu za domaće medije govorila na ovu temu.
NAJČITANIJA VIJEST:
Veljko rasplakao Bogdanu rođendanskim poklonom, a tek kakve joj je riječi uputio (foto)
- Posle tri godine braka i zajedničkog života moj suprug je stradao u saobraćajnoj nezgodi. U trenutku mi se srušio svet i sve sam izgubila. Naš sin Milan je tada imao tri godine, a ja 19. Kada smo se vratili u porodičnu kuću sa sahrane, morali smo odmah da je napustimo, jer više nismo imali pravo ni na šta. Tako je želela njegova porodica. Nikada me nisu voleli jer sam bila siromašna i veoma mlada. Sećam se da je bilo leto. Milan i ja smo izašli iz kuće na ulicu bez stvari, igračaka, ma bez ičega. Gledala sam u dete, idemo, a ne znam gde. Vrištala sam i plakala – rekla je tada Stoja i objasnila je zbog čega nije mogla da ode u kuću kod svojih roditelja i brata, koja je bila u blizini:
- Kada sam se udavala, otac mi je rekao: “Ne zaboravi jednu stvar. Kada izađeš iz ove kuće, povratka više nema.” To sam shvatila bukvalno i nisam smela da im odem na prag iako znam da bi me oberučke prihvatili. Ali bila sam previše ponosna i tvrdoglava i nisam želela da budu u pravu. Tada, kao još uvek veoma mlada devojka koja je tek završila srednju školu, utočište je pronašla kod jedne starije prijateljice.
Otišla sam sa detetom kod nje i ostala šest meseci, sve dok se finansijski nisam iščupala. Za to vreme garderobu sam pozajmljivala od nekoliko drugarica. Trudila sam se da Milanu budem i otac i majka. Za to vreme moja majka Katica se borila sa mojim ocem i pretila mu razvodom jer nije mogla više da gleda kako se mučim i patim. Govorila mu je da će se razvesti od njega ako mi ne pomognu. Međutim, otac je hteo da me očvrsne i ojača i zato je bio tako strog. To sam shvatila tek kad sam odrasla. Da sam se tada vratila u roditeljsku kuću, nikad ne bih uspela – rekla je Stoja tom prilikom.
NAJČITANIJA VIJEST:
Nakon smrti supruga, Stoja se preselila u Beograd
- Dugo godina sam sa detetom živela i radila u Novom Sadu i, iskrena da budem, Beograd me nikada nije zanimao. Bile su to devedesete, kada se svašta dešavalo i plašila sam se ljudi. Mislila sam da svaki čovek koji izlazi po klubovima i splavovima nosi pištolj i da mafijaši maltretiraju ljude. Odlučila sam da se preselim u Borču. Blizu je Beograda, a opet nije centar. Stanovala sam kao podstanar kod jedne bake i pevala u jednoj lokalnoj kafani.
Imala sam kratku kosu i nastupala u rokerskoj jakni, farmerkama i ravnim cipelama bez trunke šminke. Pevala sam do jutra. Kafana je svake večeri bila puna i dolazili su iz celog grada da me gledaju i slušaju. Među mnogobrojnim posetiocima bio je i kompozitor Stevan Simeunović. Dolazio je skoro svake večeri i tako punih šest meseci. Nije želeo da talenat koji imam ostane u kafani, pa me je ubeđivao da počnem profesionalno da se bavim muzikom. Odbijala sam ga koliko sam mogla, a onda sam prihvatila ponudu. Rekao mi je da se u Aranđelovcu održava Šumadijski sabor i da želi tamo da me predstavi. Uradio mi je pesmu i osvojili smo pet od šest nagrada. Zbog toga za Stevana često kažem da je član moje porodice i da me je drugi put rodio – rekla je Stoja tada za “Informer”.
NAJČITANIJA VIJEST:
Fikret Hodžić pred odlazak u zatvor: Donekle sam sretan…
blic.rs
