Prošlo je tačno godinu dana od masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u kojem je nastradalo devetoro dece i čuvar škole Dragan.
Nakon ovog strašnog događaja ništa više nije isto, a naročito za najbliže nastradalih, ali i preživelu decu koja su prisustvovala stravičnom zločinu.
POVEZANO:
NAJČITANIJA VIJEST:
KOSTA KECMANOVIĆ PATOLOŠKI MRZI SVOJU MAJKU: “Ako budem izašao odavde, prvo ću tebe da ubijem!”
Ćerka našeg pokojnog glumca Miše Janketića, Iva na svom Instagram profilu napisala je iskrenu poruku.
Kako je navela njena ćerka, koju ima sa vaterpolistom Aleksandrom Ćirićem, bila je tog dana u školu.
- Noć pre tog 3. maja smo se vratili iz Atine, osunčani i srećni… Zoja je kupila narukvice svim drugaricama iz razreda… Uzbuđena je, uželela se škole i drugara, sutra je i slikanje za školski almanah, mora da se sredi…
- maj… nešto posle 8h mi zvoni telefon… “Mama, naš razred će da dežura, ali mama ne znam da li ću ja stići da dežuram, ja sam poslednja u dnevniku… Nije došla matematičarka, nemamo prvi čas, evo nas ovde sa Anom i Bojanom biramo ko će koju narukvicu…” Sledi drugi poziv i urlik koji nikada u životu neću zaboraviti… “Mama, pucaju!” Prekida se veza… ne znaš kako si se stvorio ispred škole…deca vrište, plaču…dobro je, živa je…izbezumljena, ali živa…nema Vukašina…potpuni je haos…Ne znam koliko traje agonija, čekaš da ti izvedu dete…ugledaš devojčicu krvave majice koja ne progovara…boriš se za dah, paničiš…Policija izvodi decu, tu je i Vukašin, dobro je…tu je i Anina mama…da li je neko video Anu?!
NAJČITANIJA VIJEST:
Tea prihvatila islam u Zagrebačkoj džamiji: Cijelog života ”nešto” me vuklo
Prošlo je godinu dana, promenili smo školu…svako se bori na svoj način…život ide dalje…misliš prošlo je, nije…
Sreda je, nosim cveće ispred škole… U poslastičarnici pored škole sede mame, jedu kolače…jednu prepoznajem sa TV-a, nedavno je zdušno govorila o problemima škole…deca nemaju teren za fudbal…van upaljenih kamera isto tako srčano optužuje roditelje ubijene dece da žele da sruše školu…Sa druge strane su roditelji streljane dece…pale sveće…Prošlo je godinu dana, i dalje je 3.maj…i ništa nas nije opametilo…i dalje smo sebične gu*ice…koje su samo imale sreću! Na svu sreću su naša deca bila jako glasna u hodniku pa su ih poterali u učionicu samo par minuta pre nego što će u školu ući mali monstrum… Na svu sreću se moje dete preziva na slovo Ć, poslednja je u dnevniku, pa nije dežurala te srede… Na svu sreću život ide dalje…na svu sreću… Život ide dalje, ali je svet stao…taj svet su Ana, Bojana, Ema, Mara, Adriana, Sofija, Katarina, Angelina, Andrija, čika Dragan…život teče dalje…a onda se desio 4. maj…i onda se zapitaš da li je malo i do nas, ili je samo sreća u pitanju…
Poljubite večeras svoju decu za laku noć, neki roditelji nemaju tu sreću…”
NAJČITANIJA VIJEST:
blic.rs