Island, jedna od vulkanski najaktivnijih zemalja na svetu proglasila je vanredno stanje zbog najnovije pretnje erupcijom.
Oko 4.000 ljudi evakuisano je iz svojih domova u Grindaviku, koji je najugroženiji zbog neposredne blizine vulkana Fagradalsfjal na poluostrvu Rejkjanes. Već nedelju dana Island je seizmički hiperaktivno područje, a stanovnici osećaju nekoliko stotina podrhtavanja svakog dana. Popularna turistička Plava laguna zatvorena je od petka.
Celo ostrvo je u napetom iščekivanju, jer stručnjaci kažu da su zemljotresi koji danima tutnjaju ispod površine najava velike vulkanske erupcije, koja bi mogla da se dogodi ‘svakog trenutka’.
Ogromne vrtače su se pojavile u blizini Grindavika, a snimci iz vazduha koje je objavila obalska straža pokazuju pukotinu koja prolazi kroz centar mesta i izbacuje dim dok se magma približava površini. Oko obližnje geotermalne elektrane užurbano se grade odbrambeni zidovi za koje se nadaju da će uspeti da je zaštite od tokova lave.
Za mnoge meštane, najnoviji razvoj događaja podseća na katastrofalnu eksploziju na drugom islandskom vulkanu, Ejafjalajokul, 2010. godine. Seizmička aktivnost tog vulkana počela je krajem 2009. godine i dovela je do kulminacije, odnosno erupcije 29. marta 2010. godine. Bila je to prva erupcija tog vulkana posle skoro 200 godina.
Druga erupcija počela je 14. aprila, a ogroman oblak pepela koji je proizveo doveo je do najvećeg prekida vazdušnog saobraćaja u evropskoj istoriji izazvanog prirodnom katastrofom. Milioni putnika zaglavljeni su na aerodromima od 15. aprila.
Naučnici su dali Dejli mejlu procene o novoj erupciji i da li se može uporediti sa Ejafjalajokulom.
Doktor Dejv MekGarvi, vulkanolog sa Univerziteta Lankaster, rekao je da je malo verovatno da će se ogroman oblak pepela koji smo videli pre 13 godina ponoviti.
– Moguća erupcija koja je rezultat trenutnih podrhtavanja tla neće dovesti do poremećaja poput erupcije Ejafjalajokul 2010. godine, rekao je on.
– U erupcijama na poluostrvu Rejkjanes dominira proizvodnja bazaltne lave sa samo neznatnom proizvodnjom pepela, dok je erupcijom Ejafjalajokula 2010. godine dominirala proizvodnja pepela, rekao je on.
On je ocenio da je malo verovatno da bi poslednja erupcija mogla da izazove poremećaj u transatlantskom vazdušnom saobraćaju.
Iako je glavni grad Islanda Rejkjavik daleko izvan opasne zone, islandski aerodrom Keflavik nalazi se oko 17 kilometara severozapadno od aktivne oblasti. Vazdušni saobraćaj u Keflaviku trenutno se odvija nesmetano.
Međutim, kao mera predostrožnosti za domaće i međunarodne vazdušne letove, oznaka boja za letove do poluostrva Rejkjanes je sada narandžasta (pojačana aktivnost).
Narandžasto upozorenje predstavlja ograničenu pretnju za avijaciju. Sledeća faza je crvena i nivo se podiže ako dođe do erupcije vulkana koja bi mogla ozbiljno da utiče na vazdušni saobraćaj.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
