Fenomeni kao što su toplotne kupole dodatno pogoršavaju učestalost i intenzitet talasa toplote
Toplotni talasi postaju intenzivniji usled globalnog zagrevanja, ugrožavajući ljudske živote i zdravlje
Toplotni talasi ojačali zbog globalnog zagrevanja i postali ono što lekari nazivaju “tihim ubicom”. Toplotni talas koji je okovao jug Evrope već je odneo prve žrtve, a brojne zemlje su preduzele mere zaštite. Evo šta treba da znate o opasnosti koja preti Evropi.
NAJČITANIJA VIJEST:
Trinaest italijanskih regiona zabranilo je rad na otvorenom tokom najtoplijih delova dana, nakon što su junski temperaturni rekordi oboreni u Španiji i Portugalu. Škole u delovima Francuske su zatvorene, jer ekstremni toplotni talas i dalje zahvata velike delove Evrope.
Lokalne vlasti su poslušale savete sindikata nakon smrti 47-godišnjeg građevinskog radnika, koji se srušio i preminuo dok je radio na gradilištu blizu Bolonje.
Pedesettrogodišnja žena je preminula u ponedeljak nakon što se onesvestila dok je šetala ulicom u Palermu. Navodno je patila od srčane bolesti.
Prijavljeno je da se 70-godišnji muškarac udavio u turističkom odmaralištu blizu Torina nakon što su intenzivne vrućine ustupile mesto olujama i bujičnim poplavama.
Koliko ljudi umire od vrućine
Ekstremne vrućine dovode do smrti oko pola miliona ljudi svake godine. Prosečan godišnji broj poginulih veći je od ratova ili terorizma, ali manji od saobraćajnih nesreća ili zagađenja vazduha.
Uprkos tome, toplota se retko navodi kao uzrok smrti. To je zato što su ekstremne temperature uglavnom indirektne ubice.
Kako toplotni talasi štete zdravlju
Toplota je izazov ljudsko telo. Kada su dani jako topli, a noći nisu dovoljno hladne da se ljudi oporave, srce i bubrezi rade više da održe stepen hladnoće u telu.
Postoje i sekundarni efekti na zdravlje. Toplotni talasi dovode do više nesreća, prljavijeg vazduha, većih požara i češćih nestanka struje, a sve to može povećati opterećenje zdravstvenih sistema.
Ko je najviše izložen riziku od ekstremne vrućine
Ljudi koji su primorani da budu na otvorenom po velikim vrućinama – građevinari, poljoprivrednici – najverovatnije će patiti od iscrpljenosti i toplotnog udara koji može uslediti.
Ali stariji ljudi, a posebno oni sa primarnim bolestima, najčešće su među smrtnim slučajevima koji su povezani sa toplotom. Žene imaju veću verovatnoću da umru od uzroka povezanih sa toplotom nego muškarci. Siromašniji ljudi – za koje je manje verovatno da će imati klima uređaj, dobro izolovane kuće ili pristup zelenim površinama – takođe su u većem riziku.
Zašto toplotni talasi postaju sve gori i gori
Više od jednog veka zagađenja fosilnim gorivima začepilo je atmosferu, zarobljavajući sunčevu svetlost i zagrevajući celu planetu. Prosečne globalne temperature porasle su za oko 1,3 stepeni Celzijusa od predindustrijskog doba.
Postoje i dokazi da klimatske promene pogoršavaju toplotne talase. Naučnici misle da ovo povećava pojavu toplotnih kupola, područja visokog pritiska i toplote koja se zaglavi nad regionom danima ili čak nedeljama.
Kako se prilagoditi toplotnim talasima
Smanjenje zagađenja fosilnim gorivima je najbolji korak koji se može preduzeti da se zaustave toplotni talasi, zajedno sa zaštitom šuma i močvara koje usisavaju ugljen-dioksid iz atmosfere.
Urbanisti su takođe pozvali na redizajniranje gradova tako da imaju manje betona i manje automobila, a više parkova i vode.
NAJČITANIJA VIJEST:
Šok optužbe bivšeg kandidata – Viki Miljković žestoko uzvratila!
Najjednostavniji savet je da se držite podalje od vrućine:
Izbegavajte izlazak napolje tokom najtoplijih delova dana
Ostanite u hladu ako ne morate da izađete napolje
Zatvorite prozore tokom dana i otvorite ih uveče, kada spoljne temperature padnu ispod unutrašnjih temperatura
Pokrijte prozore roletnama ili zavesama kako biste blokirali direktnu sunčevu svetlost
Lekari takođe preporučuju:
Često konzumiranje vode
Nošenje široke odeće
Proveru ugroženih ljudi u vašoj zajednici
(Gardijan)
