Zdravlje i ljubav – pa to su dve stvari koje svako želi nekom drugom i mnogima su najvažnije stvari u životu, jer samo kada smo zdravi i kada imamo nekog pored sebe da delimo ljubav sa njim, onda nam ništa drugo ne treba.
Novinarka i kolumnistkinja Vedrana Rudan objasnila je u svojoj kolumni kako izgleda kada nažalost zdravlje bude narušeno, a ona se nije predala. Njena ljubav prema mužu i deci davala joj je krila da nastavi dalje da se bori.
Kolumnu prenosimo u celosti.
NAJČITANIJA VIJEST:
“Bila je nedjelja. Upravo sam se vratila iz bolnice. Kasno popodne na vrata su mi došla djeca i unuka. Moj me muž na kauču držao za ruku i svakih me pet minuta pitao kako sam i da li mi nešto treba. Odmarali smo se poslije ručka koji je on skuhao.
Da, djeca. Sin mi je ispekao omiljeni kolač, princeze ali bez šećera, bez glutena, bez… Bile su odlične i bez. Pa mi je uručio slušalice i objasnio kako ću u bolnici, ako me opet rak tamo nanese, uživati u Abbi, Gabi, Jasni Zlokić, Oliveru i onome koji me uvijek digne Johnnyju Cashu. Da, mogao bi mi ga netko preko mobitela pustiti na pogrebu.
Budite pozitivni, svi mi govore. Gledala sam kćer kako kreće se kata prema prizemlju. Usisivač je urlao. Sin mi je po stoti put objašnjavao kako funkcioniraju slušalice, unuka je stajala za štednjakom i kuhala moje najdraže jelo, rižu na mlijeku. Mama joj je davala upute: “Samo polako, na laganoj vatri, nona voli da riža bude poput kreme.
Kći je odložila usisivač i krenula opet od kata prema jugu. Mlatila je močom, mi na kauču smo dignuli noge u zrak i čekali da nas zaobiđe. Nisam znala da su pločice u našem boravku svijetlo smeđe. Pa se opet popela na kat. Kupatilo je vapilo za svim modernim sredstvima za čišćenje. Na nekom od portala sam pročitala da sam novinarima otvorila vrata svog “luksuznog doma”. Moj dom je meni najljepši na svijetu iako ima neluksuznih sedamdesetak kvadrata. Jesam li to trebala otkriti? Ne bi li za moj image bilo bolje da sam ovo prešutjela? Jebe mi se za image i za luksuz. Da su me privlačile vile sa bazenom bavila bih se politikom ili bih bila sutkinja.
Kuća je blistala, vatra u peći je gorjela, mačka Koko je ležala pokraj vatre, ja sam uživala u kremastoj riži, naučila sam kako koristiti slušalice, djeca i unuka su mi mahnuli i otišli, imali su maske na licu.
Da li je to ljubav Ili… Ili su i moja djeca čula staru poslovicu, kad su djeca u pedesetima ili blizu, moja to jesu, onda su im živi roditelji mrtvi kapital. Ja ne bih bila ja da nisam ja. Najbolja prijateljica mi je rekla da sam luda kad sam joj plačući u telefon objasnila što mi razdire dušu.
Da. Muž. Vratila sam se iz bolnice i bila nesposobna za bilo što. Kupao me, oblačio, svlačio, navlačio mi čarapice na noge pred spavanje, mazao mi staro tijelo losionom. Ja u sedamdeset i šestoj, trideset i sedam smo godina skupa, ne mogu objasniti zašto on bez kuknjave kuha, pere, glača, prisiljava me da puno pijem, mi kemoterapičari moramo ispirati otrov iz tijela… Pala mi je na pamet druga poslovica, mislim da sam ja autorica, živa žena u sedamdeset i šestoj mrtvi kapital. Možda se on samo iskupljuje za sve grijehe koje će počiniti kad me se riješi?
Poklonio mi je knjigu Paula Austera. “To je najnovije, o starosti, piše otkačeno”, rekao je. Nije je pročitao. Glavni junak priče je udovac nešto stariji od moga muža. Došla sam do sredine knjige. Sedamdesetogodišnji se komad upravo spremao zaprositi šesnaest godina mlađu ženu, najbolju prijateljicu svoje pokojne žene s kojom se već kresao.
Jebote! Dakle to je to. Doduše, moj me muž neće prevariti s mojom najboljom prijateljicom, sretno je udana i kaže da je bole kukovi. Ali na ovome svijetu ima toliko mlađih žena koje mi godinama govore da moj muž fenomenalno izgleda da me srce boli. Kad umrem boljet će prašinu koja će ostati iza mene i koja će osjećati svaki njegov orgazam sa prokletom vješticom. Ljubomora nikad ne umire.
NAJČITANIJA VIJEST:
A onda… Jučer sam se vratila iz Dnevne bolnice riječke onkologije. Tamo mi je “kolega” rekao da se od raka liječi već deset godina i da se dobro osjeća. Opa! Opaaaaaa… A što ako? Nikad se ne zna. Sve je moguće. Moderna medicina je čudo.
Molim vas, zaista, k’o boga vas molim, ako negdje na ulici sretnete moju djecu nemojte im reći da sam pričala s onim čovjekom. Mrtvi roditelji, živi kapital, živa žena mrtvi kapital.
Ili i vi mislite da je ovo priča o ljubavi?”
(Ona.rs/Rudan.info)
