“Pamtim da me je otac udario toliko jako da mi je odletjela cucla, kada sam imala 13 godina silovao me je Albanac koji je dilovao cigarete, dok me je njegova žena oblačila u njihovu narodnu nošnju i ćutala, a onda me je muž tukao, psihički i fizički maltretirao sedam godina”, priča nesretna Valentina, koju život nije nimalo mazio.
Batine, silovanje, masnice, psihičko nasilje u porodici Valentinu prati od djetinjstva.
– Bila je 1992, 1993. godina i odlazila sam kod ljudi koji su se bavili dilovanjem cigaretama. Prvo kada sam odlazila ništa nije nagoveštavalo šta će se desiti. Odveo me je u sobu, dok je u suprotnoj sobi bila njegova žena sa djecom. Bila sam zaključana sa njim. Trajalo je neko vrjeme, prijetio mi je da ne smijem nikome da kažem. Tada sam imala 13 godina – priča Valentina.
“Otac me je tako udario da mi je cucla odletjela iza ormara”
Nesrećnu ženu odnjegovala je majka, a oca, iako ga jedva pamti, pamti kao alkoholičara i nasilnika.
– Oca ne pamtim mnogo, umro je kada sam imala pet godina, ali pamtim da je bio alkoholičar koji je tukao majku. Sjećam se da me je pijan jednom opalio da mi je odletjela cucla iza regala – kaže Valentina.
Danas ima troje djece iz tri braka. U prva dva trpjela je teško porodično nasilje. Kako kaže, prvi i drugi muž su je maltretirali, prvi fizički, treći psihički i fizički. Drugi je pokušao da se ubije.
– Prvi suprug me je tukao, bio je alkoholičar. Njega sam trpela 18 godina. Drugi suprug je pokušao da se ubije, popio je izbjeljivanje i otišao na ispiranje. Trećeg supruga sam takođe prijavila za nasilje, sada je u zatvoru. Živim od socijale i dječijeg dodatka, ja jedva krpim kraj sa krajem, a nijedan muškarac sa kojim sam bila mi ne pomaže. Prijavila sam se da radim kao kuharica, do tada nemam ništa da radim, kod kuće sam sa djecom – kaže Valentina.
“Modrice prođu, a psihičko zlostavljanje nikad”
Moja djeca su se nagledala svačega, ona su psihički uništena. Trećeg supruga prijavila je za nasilje. Iza rešetaka će, kako Valentina tvrdi, ostati 40 dana.
– Psihičko zlostavljanje je mnogo gore nego fizičko, modrice prođu, a psihičko zlostavljanje ne prolazi. Asocijacija za muškarca mi je zlo, ljubav su mi samo djeca. Posljednji muž je već bio na izdržavanju kazne zbog nasilja u porodici. Govorio mi je da sam nakaza, baba… To je bilo od početka našeg života. Kada sam ga prijavila, dogovorili smo se da se pomirimo, da će se promijeniti, biti bolji otac, bolji muž, bolji očuh. Međutim, kako je izašao, bio je samo gori. Rekao mi je i da ako ga još jednom prijavim za nasilje, on će iz zatvora izaći, ja iz groba neću – tvrdi Valentina.
Nesrećna žena danas živi od socijale i dječjeg dodatka. Najmlađi sin je intolerantan na gluten, ta hrana je skupa i ne može da je priušti, a svađe sa suprugom bile su uglavnom zbog para.
– Ja sa 20 i nešto hiljada ne mogu da hranim dijete koje je intolerantno na gluten. Dijete mi se upiškilo, jer je bio nasilan prema nama. U poslednje vrijeme nije bilo para, frižider kada se otvori, to je samo promaha, nema ništa – kaže Valentina u emisiji “Novo vikend jutro” na Pinku.
Kroz suze ističe i da ne traži mnogo, već samo krov nad glavom i siguran posao da može da prehrani djecu i poziva sve koji mogu da joj pomognu da joj se jave.
Izvor: blic.rs
