Na današnji dan pre godinu dana nestala je dvogodišnja Danka Ilić. Protiv dvojice osumnjičenih , Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića podignuta je optužnica za ubistvo.
Prema rečima Dankine majke, ona je otišla da donese svom sinu vodu iz ove kuće, a Danka Ilić je ostala na istom mestu da čeka majku. Po njenom povratku, Danke više nije bilo. Prema izveštajima policija, Danka je svoju putanju usmerila iz dvorišta ka pravcu gde se nalazi ulica Vojvode Radomira Putnika, gde je, prema rečima Ministarstva unutrašnjih poslova, udarena službenim automobilom Fijat panda, koji su vozili Srđan Janković i Dejan Dragijević.
NAJČITANIJA VIJEST:
Tada je deset dana nakon nestanka, prvi put u javnosti, izneta činjenica, da je devojčica nastradala od strane dvoje navedenih lica. Od tada uhapšeno je i jedno i drugo lice, ali i brat i otac Dejana Dragijevića. Prema Dejanovim rečima, on je, nakon što je devojčica udarena automobilom, uzeo je i stavio preko alata, a potom je i zadavio. Nakon toga je telo devojčice, zajedno sa Srđanom, odneo na obližnje mesto na starom putu, gde ga je kasnije prebacio na drugu lokaciju. Policija je nakon toga, obišla čak 50 mesta, ali telo Danke Ilić nije pronađeno. Takođe, podignuta je i optužnica, međutim ta optužnica do danas nije mogla da stupi na snagu jer je apelacioni sud više puta vraćao u nadležno tužilaštvo.
Radoslav Dragijević, otac Dalibora Dragijevića, je za Kurir istakao da mu je na poligrafu bilo izuzetno neprijatno, te da se godinu dana nakog nestanka devojčice, ne viđa sa komšijama i prijateljima.
“Tri puta sam bio na poligrafu. On me je terao da lažem i mislio da sam glup i da ne vidim. Pitali su me da li je devojčica bačena u jezero, koji putem smo išli. Nisu me pustili na sahranu kod sina, dok moju ženu jesu. U mom naselju se sve promenilo, ako imam tri, četiri komšija sa kojim sam dobar. Izbegavam da ikog primam u kuću, nekad mi donesu hranu ako se sete. Jedna žena iz Požarevca mi je nudila novac za život, pročitala je preko Fejsbuka kakav sam čovek” rekao je Dragijević za Kurir TV.
Dragijević je opisao taj koban dan, kao i gde je bio njegov sin i njegov kolega u momentu nestanka devojčice.
“Oni su bili da provere stanje vode tad, e sad ovi sumnjaju da su udarili dete sa kolima. Koliko god da voziš polako, mora da ostane neki trag ili DNK. On je posle menjao iskaz jer nije kriv. Oni su pisali jednu optužnicu, pa vratili na razmatranje. Sada trebaju drugu, ali ne mogu da potvrde jer nemaju dokaze. Nijedan dokaz ne postoji” rekao je Dragijević i istakao da njegov sin nikada ne bi tako nešto uradio:
“Dejan ne bi bio u stanju da tako nešto počini, on ni nema dosije. Pričali su da sam ja otišao da pomognem sinu, ja da idem van? Pa nisam šašav. Izgubio sam ženu i sina u kratkom roku, ali samo su me pustili da ženi zapalim sveću, kod sina nisam smeo, da me ne okrive nešto, da sam sarađivao.
Dragijeviću je po njegovim rečima, poslato pismo iz Sarajeva, sa novim detaljima Dankinog nestanka, on je istog trenutka predao pismo sudu.
NAJČITANIJA VIJEST:
PORASTAO BROJ ŽRTAVA U POŽARU U Domu za stare stradalo osam osoba, u bolnici preminule još TRI žene
“Ja sam dobio pismo od nepoznate žene iz Sarajeva, napisala je sve o tome, dao sam i sudijama i advokatima u Boru. Ona sumnja da je Danka viđena tamo…”
(Telegraf.rs/Kurir.rs)