Klimatski ekstremi poput toplotnih talasa, suša, poplava i uragana će se značajno povećati.
Toplota će negativno uticati na ljudsko zdravlje i povećati rizik od požara i otapanja glečera na Arktiku.
Dve vodeće svetske meteorološke organizacije izdale su gotovo identičnu vremensku prognozu u godinama koje dolaze, a stvari uopšte ne izgledaju dobro.
NAJČITANIJA VIJEST:
Svetska meteorološka organizacija (SMO) i Britanska meteorološka kancelarija kažu da će globalno zagrevanje izložiti Zemlju još smrtonosnijim, vatrenim i neprijatnijim ekstremima, piše Asošijeted pres (AP).
Oni procenjuju da je šansa da će svet oboriti još najmanje jedan godišnji temperaturni rekord u narednih pet godina čak 80 odsto, a temperaturni prag od 1,5 stepeni Celzijusa postavljen pre 10 godina biće prekoračen u svakom slučaju.
- Više globalne prosečne temperature mogu zvučati apstraktno, ali u stvarnom životu to znači još veću verovatnoću ekstremnih vremenskih uslova: jači uragani, obilnije padavine, suše. Ukratko, veće globalne prosečne temperature znače više izgubljenih života – rekla je klimatolog sa Univerziteta Kornel Natali Mahovald, koja nije bila uključena u prognozu, ali misli da ima puno smisla.
Svaka desetina stepena za koji prosečne temperature rastu usled klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom “doneće češće i ekstremnije događaje – posebno toplotne talase, ali i suše, poplave, požare i uragane”, rekao je Johan Rockstrom, direktor Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu u Nemačkoj, koji takođe nije bio uključen u studiju.
Cilj od 1,5 stepeni Celzijusa biće prekoračen
Prvi put, naučnici kažu da su da postoji mala mogućnost da će temperatura sveta i pre kraja decenije premašiti cilj Pariskog klimatskog sporazuma o ograničavanju zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa i dosegnuti alarmantna 2 stepena Celzijusa više nego u predindustrijskoj eri, odnosno od sredine 19. veka, objavile su obe agencije.
Prema meteorolozima, postoji 86 odsto šanse da će jedna od narednih pet godina imati prosečnu temperaturu 1,5 stepeni višu i 70 odsto šanse da će pet godina u celini biti u proseku veća od ove globalne prekretnice.
Ove projekcije su napravljene korišćenjem kompjuterskih simulacija više od 200 prognoza iz 10 globalnih naučnih centara.
Pre 10 godina, isti timovi naučnika procenili su da postoji mala verovatnoća – oko 1 odsto – da će jedna od narednih godina premašiti taj kritični prag od 1,5 stepeni, a onda se upravo to dogodilo prošle godine.
Ove godine, 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijske godine ulaze u jednačinu na sličan način, koji su šef dugoročnih prognoza u Britanskom meteorološkom uredu Adam Skejf i naučnik Leon Hermanson nazvali “šokantnim”.
“Niko to ne želi da čuje, ali…”
- Niko to ne želi da čuje, ali to je ono što nam nauka govori – upozorio je Hermanson.
Dva stepena zagrevanja su sekundarni, manje verovatni prag, postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine.
Tehnički, iako je 2024. bila 1,5 stepeni Celzijusa toplija nego u predindustrijskom periodu, prag Pariskog klimatskog sporazuma odnosi se na period od 20 godina, tako da podrazumevani prag zapravo nije prekoračen.
Uzimajući u obzir proteklih 10 godina i predviđajući narednih 10 godina, svet je sada verovatno oko 1,4 stepena Celzijusa topliji nego sredinom 19. veka, procenjuje Kris Hjuit, direktor klimatskih službi u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.
- S obzirom na to da se predviđa da će sledećih pet godina biti u proseku toplije od 1,5 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena, više ljudi nego ikada ranije biće izloženo riziku od jakih toplotnih talasa, što će značiti više smrtnih slučajeva i ozbiljnih zdravstvenih problema ako se ljudi ne mogu zaštititi od vrućine. Takođe možemo očekivati gore požare jer toplija atmosfera isušuje krajolik – rekao je Ričard Bets, šef istraživanja klimatskih uticaja na britanskom meteorološkom institutu i profesor na Univerzitetu u Eketeru, preneo je “Jutarnji list”.
Led na Arktiku – koji će nastaviti da se zagreva 3,5 puta brže od ostatka sveta – otopiće se, a nivo mora će brže rasti, rekao je Hjuit.
“Čim se obori novi temperaturni rekord, on odmah postaje nova normala”
Globalne temperature stalno rastu, sa privremenim i prirodnim vremenskim ciklusima El Ninja koji deluju poput skokova gore ili dole, rekli su naučnici. Ali u poslednje vreme, nakon svakog skoka temperature izazvanog El Ninjom, planeta se ne vraća na mnogo niže temperature, ako uopšte.
- Čim temperatura dostigne novi rekord, ona odmah postaje nova normala – rekao je klimatolog Rob Džekson sa Univerziteta Stanford.
NAJČITANIJA VIJEST:
Vratilo joj se dobro: Najpoznatija šefica u BiH inspirisala hiljade žena i izgradila uspješan brend
Naime, očekivalo se da će januar 2025. biti nešto hladniji od januara 2024. godine zbog udaljavanja od vremenskog fenomena El Ninjo i približavanja suprotnom fenomenu – La Ninji. Ali i dalje je bilo toplije, za 0,1 stepen Celzijusa, prema merenjima evropske klimatske službe Kopernik.
Samanta Berdžes, strateški menadžer u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze, na čelu sa Službom EU za klimatske promene Kopernik, rekla je da čak i ako se La Ninja u potpunosti dogodi, njen efekat hlađenja možda neće biti dovoljan da privremeno zadrži globalne temperature, čiji su glavni pokretač klimatske promene uzrokovane emisijom gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu. Sada vidimo da je to upravo ono što se dešava.
- Daleko najveći doprinos našem zagrevanju klime je sagorevanje fosilnih goriva – rekla je Berdžesova.
(Jutarnji list)