Folker Aca Lukas objavio je pre par godina biografsku knjigu “Ovo sam ja”, u kojoj je otkrio detalje iz života za koje javnost nije znala.
Lukas je pisao i o detaljima žestokih svađa sa Sonjom Vukasnović – njegovom najvećom ljubavi. Ženi koja je svakako ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu, koja mu je rodila ćerku Viktoriju i od koje se pre izvesnog vremena razveo.
– Siktali smo i skakali jedno na drugo, a voleli smo se! Ja sam je iskreno voleo i sigurno bih primetio da ona nije mene volela. I tako sve polako počinje da gubi smisao. Naredne tri godine sam u sopstvenom stanu proveo u dnevnom boravku. Ona je spavala s decom u spavaćoj sobi. Te tri godine sam presedeo na trosedu. Bukvalno presedeo. Nisam mogao da spavam. Sedim celu noć i razmišljam. Volim Sonju, a ona me polako ubija, izvlači me iz života na koji sam navikao i u kome se osećam slobodno i dobro. A ne mogu da se otrgnem. Naše svađe su bile užasne. I to svađe pred decom. Od dranja nam izlete žile na vratu i kao da će eksplodirati. Tvrdoglavi oboje, ne prihvatamo svoj deo krivice. Mogu donekle da razumem kad je svađa pred publikom pa ne želiš da priznaš svoj deo krivice. Ali ne razumen kad smo sami u stanu i ti tvrdiš nešto za šta oboje znamo da nije tačno. U sudaru dva ega htela je da pobedi pozivajući se na neistinu. Kad sve saberem, Sonjina najveća krivica jeste ta što nije pristajala na kompromis. A moja najveća krivica je u tome što sam joj pridavao suviše značaja i uzdigao je u javnosti stvarajući utisak da smo ravnopravni, što sigurno nije istina – deo je u knjizi.
– I nije me bilo stid što sam se pretvorio u svoju suprotnost. Razlog je bio jednostavan: radio sam to zbog Sonje, da njoj ugodim. I baš me briga što će da kažu da sam papučar. Jedini od njih nisam imao švalerku dok sam voleo svoju suprugu. A ljubav kad prestane: ćao. Nema održavanja braka na silu u paralelnom životu: kod kuće žena koju ne podnosiš, a u iznajmljenoj garsonjeri švalerka koju lažeš da ćeš se razvesti. Ja sam za te filozofe frajer. Dok sam bio u nekom drugom od svojih brakova, nikad u kafanu nisam ušao s drugom ženom, samo sa suprugom… Moja draga Sonja je potpuno pogrešno shvatila moje ponašanje. Pošto me je potisnula, pretvorila u svoju predstavu o idealnom muškarcu, počela je da uobražava da je i u mom poslu bitnija od mene. “Ti bi sada da biraš pesme, da komponuješ, da sviraš gitaru, budeš bubnjar i polako postaneš Aca Lukas. Ne možeš da budeš ja!”, rekao sam kad je zaista sve puklo, što je značilo da sam se osvestio. Kako je naš odnos delovao na decu? Strašno! Nismo živeli zajedno, pa sam jednom, uoči puta za Cirih, svratio na Bežanijsku kosu. Hteo sam da vidim decu, Sofiju i Viktoriju. Ona me pritisla pitanjima i konstatacijama o mom sad momačkom životu. To nije bio govor već smrtonosni rafali. “Pusti me, molim te, došao sam da vidim decu. Putujem za Cirih”. “Klošaru jedan, ti ćeš sa mnom da se igraš! Misliš da ne znam da j**** onog kepeca iz Zvezda Granda!”. Kad je to izgovorila, nisam mogao da se kontrolišem. “Taj kepec se bolje k*** od tebe. I bolja je riba od tebe. A s tobom mogu da legnem samo kad sam pijan!”. Užasne rečenice. Volim je, a vređam je. Kad sam hteo da krenem, ona mi se unela u lice. “Da nećeš da me udariš! A – pogan jezik čak i za razjarenu ženu…” – napisano je u knjizi Ace Lukasa.
blic.rs