Jelena (11), Dajana (9) i Teodora (7) Nikolić novogodišnje i božićne praznike dočekivale su u uslovima nedostojnim čoveka, a kamoli deteta. Prvi pogled na fotografije njihovog doma koji se nalazio u malom selu u blizini Pančeva ulivao je jezu. Ipak, oči ove tri sestre bile su pune nade, vere u budućnost i života. Čistog, nevinog i neiskvarenog pogleda, konačno su, prvi put u svom životu doživele da Novu godinu i Božić dočekaju u normalnoj kući, sa kupatilom i okićenom jelkom, ali i skromnim poklonima koje svako dete zaslužuje.
Priča o tri devojčice iz Ilandže naterala bi i srce najsurovije osobe da se zgrči i zaboli.
NAJČITANIJA VIJEST:
Sarajevo večeras najzagađeniji glavni grad na svijetu, zrak “vrlo nezdrav”
Njih tri, sa svojim samohranim ocem Denisom živele su u trošnoj kući čiji je krov pretio da se uruši svake noći kada utonu u san. Pod od betona, bio je prekriven samo jednim tepihom, a u jedinoj prostoriji koje su imali, bila su postavljena tri kreveta i jedan radni sto. Jedini prozor u kući “visio je o koncu”, te su Nikolići samo čekali dan kada će se sručiti.
O kupatilu su mogli samo da sanjaju, a zamena za njega bila je jedna česma na blatnjavom prilazu ispred kuće.
Ipak, devojčice su svojim iskrenim osmesima od ove kuće napravile dom. Tata Denis, trudio se da zaradi koliko god može, kako bi im obezbedio što bolje detinjstvo. Nažalost, novac za bolju kuću nije bilo moguće sakupiti.
“Kada sam video kako žive, nisam mogao da spavam”
Na svu sreću, Slavko Radojčić iz Udruženja “Ognjište” iz Pančeva svake godine organizuje božićni karavan prilikom kog sa svojim saborcima deli paketiće socijalno ugroženoj deci. Prošle godine, paketići su stigli i na adresu Nikolića, a ono što je tog dana video kada je ušao u njihovu kuću, nikada neće zaboraviti.
“Za Nikoliće sam saznao putem moje drugarice Ane. Znali smo da žive u lošim uslovima, ali kad smo došli videli smo da su ti uslovi gori nego što sam ja mogao da zamislim. Kada sam došao kući nisam mogao celu noć da spavam. Tada sam obećao da ću se boriti, koliko god je to u mojoj moći da im obezbedim dom. Objavio sam fotografije njih tri u trošnoj kući i odmah je usledio veliki broj reakcija. Uključili su se novinari, pojedine poznate ličnosti, prijatelji i poznanici i ove godine Nikolići će konačno dočekati praznike u miru, u toplom domu sa kupatilom”, kaže Slavko za “Blic”.
Majka ih napustila, a one imale samo jednu želju
Pored celog tereta koji na svojoj duši nosi, Denis je morao da se bori i sa činjenicom da ga je supruga, majka tri ćerke, napustila.
Kako nam Slavko pojašnjava, Denis i dalje u razgovorima spominje svoju bivšu suprugu. Pita se da li ikada pomisli na svoju decu, da li poželi da ih vidi.
“On se i dalje oseća veoma loše. Kaže da ne može da opiše tu prazninu, najviše zbog dece. Ipak, svestan je da je on devojčicama sada sve i trudi se da se i one osete tako, da imaju potpunu podršku u njemu i svu ljubav koju zaslužuju”, pojašnjava Slavko.
Iako su devojčice živele skromno, nikada svom ocu nisu tražile ništa osim toplog doma i kupatila.
“One su toliko vaspitane, toliko divna deca. Po ceo dan sede, crtaju i smeju se. Denisu stalno nude pomoć oko kuće, ali on hoće da ih poštedi što više može, za sada mu je najbitnije da uče i obrazuju se, a i u školi su vrlo vredne i marljive”, priseća se Slavko.
Plašili se da neće dočekati jutro živi
On nam otkriva da je Denisu najveća briga bila da će im tokom sna, krov kuće pasti na glavu.
“Svako veče pred spavanje pitao se da li će se krov urušiti na njih, da li će dočekati jutro živi… Razmišljao je hoće li ikada moći svojoj deci da pruži ono što zaslužuju, jer to kako su oni živeli, ne može se nazvati uslovima, niti životom dostojnim čoveka, a pogotovo ne deteta”, priča naš sagovornik.
Ipak, Slavku su najteže padali razgovori sa Jelenom, Teodorom i Dajanom. Posećivao ih je često, a iako je pri svakom susretu pokušavao da ih zabavi, nasmeje i preusmeri misli tamo gde dečije i treba da budu, poveravale su mu se često i delile svoje brige sa njim.
“One nisu imale velike želje, ali su mi stalno pričale da nemaju mesta za igru, stide se da pozovu drugare kući, jer žive u takvim uslovima. Ipak, stalno su crtale i smejale se. Toliko su inspirativna deca i nikako nisam mogao da dopustim da odrastaju u takvim uslovima”, priča nam on.
Posle 9 meseci borbe dobili novi dom
Borba za novu kuću bila duga i teška. Slavko ne krije da su nailazili na gomilu prepreka, ali danas može da kaže da su svi zajedno uspeli. Sreća ovih devojčica nema cenu.
Nakon 9 meseci, borba je uspela. Jelena, Dajana, Teodora i Denis u oktobru su se uselili u novi dom u kakav i zaslužuju, i to uz pratnju svih onih koji su učestvovali u ogromnoj akciji. Ispred kuće devojčice su dočekali i drugari iz KUD-a “Abrašević” sa kojima idu na folklor, a pravo ushićenje usledilo je kada su prešle prag.
Okrečeni zidovi bez pukotina, stabilan krov, pravi prozori koji služe svojoj svrsi, topao prostor, a onda i ono najvažnije – kupatilo. Denis nije mogao da obuzda suze, a sestre nisu časile časa, već su hitrim koracima otišle da isprobaju ono što godinama nisu imale.
Ipak, Slavko kaže da je i na ovoj kući bilo potrebno mnogo ulaganja, pa su ljudi dobrovoljno dolazili i pomagali da bi se posao što pre završio, a zahvaljujući raznim sponzorima kuća je opremljena i novim nameštajem i aparatima.
NAJČITANIJA VIJEST:
Karleuša objavila fotografiju koja kida dušu: Dani porodične sreće nikad više FOTO
“Mi smo kuću sredili doslovno od poda do plafona. Uz kuću su dobili i plac, a Denis je obećao da će sve držati urednim i pod kontrolom. Devojčice sada više nemaju želje. Presrećne su, a pre nekoliko dana smo im odneli jelku koju su ukrasile pred praznike”, priča Slavko.
On podseća da je i ove godine u toku božićni karavan tokom kog Udruženje “Ognjište” deli paketiće ugroženoj deci, a nada se da će i ovoga puta doneti mnogo osmeha, sreće i suza radosnica.
blic.rs