Psihijatrijska veštačenja su obavljena sedam godina nakon zločina, što je otežalo njihovu procenu
Poremećaji ličnosti su češći među počiniocima krivičnih dela nego duševne bolesti, a ovakve osobe su otporne na lečenje i teško se menjaju
Tokom istrage i suđenja za prvo ubistvo koje je 1994. godine počinio Kristijan Aleksić (50), sprovedena su dva psihijatrijska veštačenja. Kada je počinio ubistvo imao je 18 godina, a uhapšen je u dobi od 25, nakon što se sam hvalio zločinom. Utvrđeno je da se radi o osobi sa dubokim i trajnim poremećajem ličnosti, pretežno šizoidnog tipa.
Zbog toga je procenjeno da je u vreme ubistva bio bitno smanjeno uračunljiv. Nije bolovao od duševne bolesti, nije spadao u kategoriju osoba sa nedovoljnim duševnim razvojem i nije bio zavisnik od alkohola ili droge.
Tada se saznalo i da se godinu dana nakon prvog ubistva lečio na psihijatriji tadašnje Kliničke bolnice Split zbog adolescentske krize. Uvreženo je mišljenje da su psihički bolesne osobe opasnije po okolinu od onih zdravih.
Budući da Aleksić nije bolovao od duševne bolesti, ali mu je utvrđen poremećaj ličnosti, laicima nije jasno o kojoj se kategoriji radi. Specijalista psihijatrije dr Željko Ključević, načelnik Službe za mentalno zdravlje u Nastavnom zavodu za javno zdravlje Splitsko-dalmatinske županije, objasnio je o kakvom se tipu osobe radi.
Veliki razmak do veštačenja
– Otežavajuća je okolnost kada postoji veliki razmak između počinjenja dela i veštačenja, kao što je bio slučaj sa Kristijanom Aleksićem, koji je ubio 1994. godine, a veštačenje je obavljeno tek nakon sedam godina. Psihijatri su veštačili na osnovu onoga što su imali na raspolaganju – rekao je.
Uvek je važilo pravilo da je poremećaj ličnosti opasniji od duševne bolesti. Prema statistici, osobe sa tom vrstom patologije se uvek javljaju kao češći počinioci krivičnih dela nego duševni bolesnici.
Tipovi poremećaja i sklonost nasilju
Postoji devet vrsta poremećaja ličnosti, a tri su tipa kod kojih su osobe sklonije činjenju ovakvih krivičnih dela. To su najčešće paranoidni poremećaj ličnosti, zatim emocionalno nestabilni granični (borderlajn) tip i disocijalni poremećaj.
Postoji i četvrti, mešoviti tip; u literaturi su svi oni detaljno opisani. Kod njih je problem to što su veoma otporni na lečenje i od upiru se promenama.Nije moguće psihoterapijskim metodama naterati osobu da se promeni; ona to mora sama da želi.
S druge strane, poremećaji ličnosti uvek imaju svoju prethodnicu u dečjem i mladalačkom uzrastu. Tada se pojavljuje poremećaj u ponašanju koji je proizvod društvene sredine i okruženja u kojem osoba odrasta.
Najčešće su te osobe bile zlostavljane, a u njihovom bliskom okruženju, najčešće u samoj porodici, bilo je zlostavljača. Tu može da se radi o psihičkom, fizičkom ili seksualnom zlostavljanju.
Ako se ne sprovede adekvatna intervencija u ranijim fazama poremećaja ponašanja, oni već u dečjem i adolescentskom uzrastu završe kao počinioci krivičnih dela. Oni su višestruki povratnici, ne uče ništa iz sopstvenog iskustva, zatvorske kazne im znače veoma malo i nemaju empatiju, što se primeti još u ranim fazama.
Zatvor nije dovoljna prevencija
Njima nije problem da odsluže zatvorsku kaznu; ona u ovakvim slučajevima teških krivičnih dela neće biti preventivna mera koja će doneti rezultat. Na primer, u slučajevima femicida kazne su pooštrene, a i dalje imamo situacije koje se završavaju samoubistvom počinioca.
Visoka kazna utiče na osobe sa normalnom strukturom ličnosti. Lečenje poremećaja ličnosti se sprovodi kombinovano – i lekovima i terapijom, ali ni jedno ni drugo nije dovoljno. Takve osobe smatraju da im lečenje nije potrebno i imaju uverenja koja je nemoguće korigovati.
Koriste alkohol i drogu, pa tvrde da se time „leče“. Kontrola takvih osoba nakon izlaska iz zatvora je pitanje zakonodavstva. Policija, Tužilaštvo i sudovi su dužni da postupaju po zakonu, ali oni taj zakon ne donose.
– U svakom slučaju, mi smo se kao društvo doveli u situaciju da strahovito štitimo devijantno na sve moguće načine: zakonodavno, društveno, pa i samim odnosom. Bukvalno na sve načine. Kako ćemo zaštititi ono što nije devijantno?
Društvo uporno naginje na stranu devijantnih pojava – istakao je psihijatar dr Ključević.
Doktor je naglasio da javnost mora da bude svesna da takve osobe moraju da imaju oštećenu strukturu ličnosti, odnosno da takva krivična dela, poput onih koja je počinio Kristijan Aleksić, ne može svako da izvrši. To može da se dogodi na mah (u trenutku), ali planirano – ne.
Podsetimo, maturanta Luku Milovca (19), u subotu je na pragu svoje kuće u Drnišu brutalno ubio Aleksić.
Luka je ubijen kada je Aleksiću dostavio hranu. Aleksić je i ranije robijao zbog ubistva devojke Tokom robijanja imao je više od 30 incidentnih situacija, zbog čega je bio sankcionisan, a protiv njega je još pre tri godine podignuta krivična prijava zbog posedovanja i proizvodnje ilegalnog oružja, ali postupak još nije ni započet.
Iako opasan po okolinu Aleksić nije bio pod bilo kakvim posebnim merama.
